srijeda, 08.09.2004.
220 razloga za život!
Prekjučer navečer i jučer ujutro po 3 čuke nisam imao struje. Zakaj? Jer je neki majmun sa kamionom odvalio električni stup. Legenda ga je skreso, i pokušao pobjeći, ali su ga nekak ulovili (nemreš sa udubinom od stupa baš ni pobjeć). I zbog toga sam shvatio. Nemreš bez struje. Rekao jebeno, nema struje pa nemrem učiti jer ne vidim. I banana, ispostavi se da nemrem niš radit. No tv, no comp, no fucking nothing. I kaj sam napravio-ha išao spavat.
Sve ovisi u mojoj kući o struji. Može bez vode, tak i tak se slabo peremo. Bez plina može, kaj će mi topla voda kad se ne peremo. Ali bez struje, ne-me-re! Stari radi na kompjuteru i treba struju, ja radim na kompjuteru blog i slušam muziku (bez toga nemrem) pa trebam struju, stara gleda čaroliju (barbi) pa treba struju, a baka slijepa bulji u zid, ali treba struju za svijetlo(kaže da će tak i tak biti u kmici kad vumre i nemrem joj zamjerit). Moja familija treba štorma! Baš sam si konto, ak nas napadne neki uragan ili potres (nedo Bog), ko one amose i žute. I nestane nam struje po par dana, tjedana... Ili Bog sačuvaj, neki alahov se zaleti u Krško. Ja bi poludio bez struje. Brijem da bi vozio bicikl i gledao telku pomoću toga. A kaj se čudiš, sve je moguće. Danas nikaj neznaš. I kaj onda?
Kad bolje razmislim-bilo bi možda bolje. Ljudi bi se možda počeli družiti, djeca umjesto pred kompjuterom, vani igraju nogomet. Ljudi umjesto da šljakaju, sretni šetaju maksimirom. Svi se drže za ruke i vole. Je medo, kako da ne. Fuck, ne bi to prošlo. Kad bi nestalo struje kako bi se hranili, kako bi zarađivali, kako bi pili hladnu pivu (ej kako!!!), kako bi srao u kupaoni kad nemrem upaliti svijetlo, kako bi išli tramvaji, kako bi punio mobitel, kako bi sad ovo pisao, KAKO? Zajebi, trebamo struju, struja nam je sve. Tih usranih 220 volti nam je kruh. Bez njih smo voda. A kak je živio čovjek prije nego se Tesla sprdno smislit struju? Kak je on preživljavo? Nekad se zamislim kao onaj neandretalac. Lovim jelene kopljima, kuham kotlovinu od divljači (?), hodaš po travi, cvijeću. Nema zagađenja. Piješ vodu iz potoka, žena ti nemre trošit pare jer ih nemaš, a nema ni gdje. Nema auta, nema zakona, nema političara (nema Hebranga), nema škole ni faksa. Najpametniji je onaj ko izbrusi najbolje koplje, ili ko uhvati zeca golim rukama. Nema oružja, nema ratova, ima fajtova, ali su fer (nema boksera), nema nuklearnog, kemijskog sranja. Sve je čisto. Sereš u šumi i brišeš sa paloma lišćem. Sve je bajno, a možda i nije...
Ali to sad nema veze, jer živim u doba struje, u doba ratova i političara i nema mi druge nego da se pomirim i prestanem maštati. Za tjedan dana mi je ispit i nitko neće pitati jer sam imao struje ili ne. Nego će me pitati mehaniku. Reko zajebi, učit ću i bez struje, ali moram položit!
Danas hrvati naguravaju okrugli svinjski mjehur i pokušavaju ga ugurati u željezni okvir šveđana. Pa ugurali ih par, vam želim!
Pozdrav svima, posebno Maji i čumu Chapi(volim vas)!!! A ostalim želim da imaju lijep dan pun struje!
