Ponosno izjavljujem da danas nisam poslala nijednu poruku bestidno uvaljivačkog karaktera glazbenom uredniku RM-a koji mi rajca i golica maštu uopće ne znam čime. Valjda svojim pristojnim, ali perzistentnim odjebavanjem.
Jest da mi je dao ivan mikulić krila samoinicijativno poslanom porukom u pola 1 u noćici..te dopisivanjem u pol 2 te iste noćice..ali..moja strastvena ljubavnička zvijer ima neutaživu glad..i oće još..
Netko pametan je jednom reko da bi ja njemu bila red bull votka, a on meni praxiten..
Hm..
No, tko zna zašto mi ekšli ne bi bili dobar par..malo autosugestije ne škodi..
Ali..joo..on je men tvrđa..a ja ratnica xena osvajačica na duge staze uporno i tvrdoglavo pilam po raznim ratnoosvajačkim strategijama s primjesama lovstva i zaštite na radu.
I znaaam, znaaaam da sam ja, kao nekakva kvazi žena, ta koja mora bit lovina i znaaam koliko uspjeha polučuje hard-to-get-lagano-sam-nezainteresirana etitjud, al nekako mi to nikad nije bila brija. Ah brijačice li tuste. Ja se tak bezvezno hladnjikavo ponašam kad mi je momče interesantan kolko i bilanca u Đuri Đakoviću..i naravno da to onda poluči i uspjeh. No čemu. Čemu? Zalud.
A tonac sve nešto li la.. A šta on više li la - ja više zagrizem..ko pit bull. I ne puštam. Zovite me Ante. O Bože, ponašam se ko muško. Uporno muško. A on ko kakva umišljena pičonka. Zamijenismo uloge.
Jednog dana ću unucima pričat - đeco moja znatel vi ono kako je baba zamantala vašeg đekana?
Klinci će okrenut očima dva tri puta jer po 826.ti put moraju slušat te gluparije te kimat glavom kad baba kaže da uporne i hrabre prati sreća, a onda će veselo odjurit nakon šta im baba da nešto para... tak to ide..
No da.
Dan sam provela viseć na stranicama svog faxa i forumu istog ne bi li možda kojim čudom osvanuli rezultati zadnjeg mi ispita. Za kojeg znam da ću vjerojatno okinut, al ko i u svemu, nado, nado, kurva li si da si..
Pojela sam tanjur juhe od gljiva. I vrećicu smokija. I 2u1 neskafe. I šaku kiki bombona. Raznih.
Klatarih se od nemila do nedraga. Sim pa tam.
Spustila rolete u 4.15 i opet se pitala pa kako je već mrak. Kamo taj svijet ide..
Bacila sam još jedan od 13 papirića sa muškim imenima koje na Sv.Lucu napisah po staroj navadi. Pa tako sve do Božića. I onda ti na žićbo ostane jedno ime koje je, automacki jelten, nema sumnje, ime tvog muža. Il bu taj napisani tvoj muž. Nekaj od tog je..ne znam sad točno.. Tenkgirl je u to upućena.
Negdje između klatarenja, obavljanja raznoraznih kućanskih poslova, psovanja slabe centrifuge na vešmašini, surfanja i razmišljanja o muškarcima u svom životu, sručila mi se na glavu d spoznaja!
Opalila me po čelenki! Pa opizdila trisku po potiljku a la Henry iz Zvonili ste Milorde! Kroše u nos! Aperkat u čeljuskaru! Šamar dva tri!
Tako izudarana shvatih – ja pod hitno trebam nać posao!
Jer ovo vako više ne ide!
Alea iacta est!
Moj talent i briljantnost čuče i čame čekajuć!
Nemere to tako!
Stoga.
Ovim putem apeliram na sve koji dođu na moj bložić oštar nožić preko raznoraznih upita koji me svakodnevno iznenađuju, da zastanu na čas, uoče genijalan um ove mlade djevojke spremne na red, rad i disciplinu, odricanje, požrtvovnost, predanost i odanost ter joj se obrate na ovaj ili onaj način kako bi iskoristivši njen neizmjerni potencijal unaprijedili i svoje interesne sfere.
Zahvaljujem.
Područje djelovanja nije određeno jer su me na faksu ionako naučili toliko da sam sposobna skuhat kavu, donijet burek iz obližnje pekare, nešto skopirat i tako to.
A da, i znam kolko je zajebano radit u timu, a svi kao moramo bit timski igrači.
Enivej enihau, od danas kreće moja borba.
Ja hoću živooot, boljii živooot
da ga zgrabim poput tigra
život nije dečja igra..
Ja hoću živoooot, boljiii živoooot
lupam glavu posred zida
gde je tanko tu se kida...