i tako to
utorak, 15.01.2008.
svi ljudi u sebi imaju puno, ali samo veliki to daju
Jutro, ako i ne jer je vec podne.nekoliko sunca dogodilo se danas. polako tek toliko da potsjeti. Čekam da prode ovaj strah i da budem sigurna da se takvo jutro vise nece ponovititi.Kroz suze ponekad izbrisem uspomenu, ali snovi su jaci. Kad god se ulovim u kostac s time, cini mi se da je sve davno iza mene, ali kad ne pazim dogada se cudo. JOs uvijek je tu koliko god ne osjetim dok pricam o tome. Nemoguce da me toliko boli, pa di je ta rana? DEbeli zid, ali neka je.Polako i sigurno. TReba funkcionirat. Postovanje prema vremenu, ono je zivo. Zar ne?
