Sonjina marama je od jute
|
Olijenio sam do granice nenormalnog. Uzeh dva dana godišnjeg dodatno, jer posla nije bilo. Dane iskoristih za nerad te bubnjanje. Vježbah sviranje na instrumentu dva dana za redom, a sutra će mi se pridružiti i Narantxa na basu, pa ćemo džemat. Tj., on će vrlo vjerojatno svirat i pizdit jer ga ne uspijevam pratit. No, svejedno, barem ću bubnjat. Kupio sam za džem i nove palice čak. Jerbo sam stare dobrano načeo. Ovaj mega zanimljiv paragraf upravo završava. Vođa je bio u Australiji. Vratio se jučer. Bilo mu je dobro. Znam to jer mi je rekao. Ali znam to i zato jer je na večini njegovih fotografija iz Australije neki komad jako lijepe hrane. Udebljao se šest kila. To su otprilike dvije kile po tjednu. Zaključujem da se u Australiji dobro i pošteno jede. Žene su navodno komunikativne te koketne. Na fotografijama vidjeh nekoliko primjeraka ženki koje su pasale mojim očima. Ali očigledno nisu i Vođinim, jerbo ih je sve odbio. Najčešće na balkanski način. Dakle, muški. Moram priznati da ga po tom pitanju nisam razumio. Nekako ne znam što da pišem više. Bit će da sam rekao sve što sam imao reći. Aha, sjetio sam se. Zadnjih par dana sam se zapalio za seriju jednu. Heroes se zove. Za nju sam čuo od Umobolnog prvo. Ali nisam imao namjeru nabavljati je, jer doma nikad ne pogledam nikakve serije. Ja sam čovo koji više voli televizor. Ali onda sam je spletom okolnosti dobio od oca, pa baš jedan dan nisam imao šta za raditi i reko, ajd da ja vidim o čem se tu radi. I sad jedva čekam da dođem doma, pa da odgledam novi nastavak. Neću Vam reći o čem se radi. Ako hoćete znati o čem se radi, nađite na Internetu, velik je i močan. Sad zbilja nemam više ništa za reći. Odlazim u miru. Gurbenzorf!!!! |
