….Ponovno su bili zajedno…da,ponovo. Opet je bila sretna, opet je bila nasmijana…. opet je u njenim očima bio sjaj..Ali nije znala,nije se nadala tome…nije se nadala da će to tako trajati kratko… vjerovala je njemu. Odbacila je od sebe svoje prijatelje, nije htjela slušati ono što su joj govorili.. ,nije im vjerovala, slušala je samo svoje srce koje ju je odvelo na krivi put. Možda je bila previše naivna, no ipak je bilo prekasno kada je shvatila to. Priznala je sve svoje pogreške koje je napravila, molila je za oprost zbog nekih stvari koje nije učinila. A zašto?... Jer ga voli. I to je jače od nje! I opet sada pati..,opet osjeća onu istu bol. I opet se osjeća jadno, prevareno… i sve zbog ljubavi. On joj je još jučer rekao da je voli. A sada je sigurna, sada zna da je to bila laž. I zna da više nikada neće okusiti okus njegovih usana, više ga nikada neće zagrliti, više nikada neće osjetiti njegov pogled na sebi…. Zna da je definitivno kraj. Svoje pjesme će posvetiti njemu. Živjet će s patnjom,tugom…i pesimizmom… i zna da će on nju brzo zaboraviti, ali ona njega neće.. previše ga voli. Stvarno previše. Ali ,očito to njemu nije bilo dovoljno. Ima samo jednu želju…da se on ponekad sjeti nje…
…i nada se…nada se da će svi dani brzo proći…ali,zna..da više nikada neće dopustiti da joj srce bude slomljeno!! ....