31

ponedjeljak

ožujak

2008

FAZOL

Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se. Kada je postalo jasno da cemo se uzeti, odlucila sam da prestanem da jedem fazol. Nekoliko meseci kasnije, na moj rodjendan, pokvario mi se auto dok sam se vracala kuci s posla. S obzirom da sam zivela na selu, pozvala sam muza i rekla mu da cu kasniti, jer sam morala da odpesacim kuci. Iduci tako, uz put sam naisla na jednu malu krcmu iz koje se sirio miris fazolai ja jednostavno nisam mogla da odolim. Posto sam imala pred sobom da prepesacim jos milje i milje, predpostavila sam da cu se putem osloboditi svih nuspojava dok ne stignem kuci. Usla sam u krcmu i za cas posla sam 'sredila' tri porcije fazola.. Kada sam nastavila da pesacim, potrudila sam se da oslobodim sav gas. Kada sam stigla, moj muz je bio radostan sto me vidi i veselo je rekao:
- 'Draga, imam iznenadjenje za veceru!'
Zatim mi je stavio povez preko ociju i odveo me do stolice za stolom za veceravanje. Sela sam, i bas kad je hteo da mi skine povez, zazvonio je telefon. Naterao me je da mu obecam da necu dirati povez dok se ne vrati, i otisao da se javi.Fazol koji sam pojela je jos uvek radio i pritisak je postao nepodnosljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muz ne vrati, nagla se na jednu stranu i 'pustila' jedan. Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdeo kao kada kamion s djubrivom, prolazeci pored pilane, pregazi tvora. Uzela sam salvetu s krila i zustro odmahala smrad. Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila jos tri. Smrad je bio gori od kuvanja kupusa. Naculivsi usi na telefonski razgovor u susednoj sobi, nastavila sam ovako da nizem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je bilo neopisivo. Kada je pozdravljanje preko telefona oznacilo kraj moje slobode, ucinila sam jos nekoliko brzih kruznih pokreta salvetom da razmasem sve, vratila salvetu na krilo i uz osecaj zadovoljstva i olaksanja, spustila ruke na krilo.
Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguc izraz kada se moj muz vratio i izvinuo sto se tako dugo zadrzao. Pitao me jesam li virila a ja sam ga uverila da nisam. U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sedeli za stolom u glas je uzviknulo:
- 'Srecan rodjendan!'
Pala sam u nesvest.

19

srijeda

ožujak

2008

Musko-zenski odnosi

Ja u stvari nikada nisam shvatio zasto se seksualne potrebe muskaraca i zena toliko razlikuju. I nikada nisam shvatio sve to sa Venerom i Marsom. Takodjer, nikada nisam shvatio zasto muskarci razmisljaju glavom, a zene srcem. I na kraju, nikada nisam shvatio zasto gen seksualne zelje toliko oslabi kada cuje rijeci 'Da, uzimam'.
Na primjer: jedne veceri, prosle nedjelje, moja zena i ja smo bili u krevetu. Strast je pocela da se rasplamsava... kad je ona rekla:
- Ne mogu sada, nisam raspolozena... Htjela bih da me samo malo drzis u narucju.
Rekoh:
- STA??... Sta je sad pa to?
I onda je rekla rijeci kojih se boji svaki muz na planeti:
- Ti jednostavno ne razumjes moje emocionalne potrebe koje imam kao zena, da bih zadovoljila tvoje fizicke potrebe koje imas kao muskarac.
Na moj zbunjeni pogled je odgovorila:
- Zar me ne mozes voljeti zbog onoga sto jesam, a ne samo zbog onoga sto radim s tobom u krevetu?
Shvativsi da tu vecer nece biti nista, okrenuo sam se i zaspao.
Iduceg dana sam nazvao sefa i rekao da uzimam slobodan dan da bih proveo vrijeme sa njom. Otisli smo na rucak, a onda sam je odveo u jednu robnu kucu sa ogromnim odjelom za zensku garderobu. Pratio sam je okolo, dok je isprobavala nekoliko veoma skupih kompleta. Nije se mogla odluciti koji da uzme, pa sam joj rekao da cemo ih sve kupiti. Htjela je i cipele, koje bi se slagale sa tim kompletima, pa sam joj rekao da uzme po jedan par za svaki komplet. Stigli smo i do dijela sa nakitom gde sam joj uzeo par dijamantskih nausnica.
Da vam kazem... bila je taakoo uzbudjena. Mora da je mislila da sam na korak do bankrotstva. Pomislio sam da me testira kada je zatrazila i znojnice za tenis, iako nikada u zivotu nije uzela reket u ruke. Mora da sam je bacio u razmisljanje kad sam joj rekao:
- Naravno, draga.
Skoro da je bila blizu seksualnog zadovoljstva od silnog uzbudjenja.
Smijeseci se, konacno je rekla:
- Mislim da bi ovo bilo sve, hajdemo do blagajne.
Jedva sam se suzdrzavao kad sam joj odgovorio:
- Ne mogu sada, nisam raspolozen.
Lice joj je poprimilo blijed izgled kada je spustila vilicu i izustila:
- STA??
Onda sam joj rekao:
- Samo sam htio da DRZIS ove stvari u narucju neko vrijeme... Ti jednostavno ne razumjes moje financijske probleme koje imam kao muskarac, da bih zadovoljio tvoju zelju za kupovinom koju imas kao zena.
I bas kad je imala taj pogled kao da me zeli ubiti, dodao sam:
- Zar me ne mozes voliti zbog onoga sto jesam, a ne samo zbog stvari koje ti kupujem?

Ocigledno, ni veceras nece biti nista .

16

nedjelja

ožujak

2008

Poslušajte koji savjet......

Poslušajte koji savjet......

Paradoks našeg vremena kroz povijest je da imamo veće zgrade ali kraće
živce, šire puteve ali uža gledišta.
Trošimo više ali imamo manje, kupujemo više ali uživamo manje.
Imamo veće kuće i manje obitelji, više pogodnosti ali manje vremena.
Imamo više diploma ali manje razuma, više znanja ali manje rasuđivanja,
više stručnjaka ali ipak više problema, više medicine ali manje zdravlja.
Umnogostručili smo naš imetak, ali smanjili svoje vrijednosti.
Govorimo previše, volimo prerijetko, i mrzimo prečesto.
Dodali smo godine životu ali ne i život godinama.
Stigli smo sve do mjeseca i natrag, ali imamo poteskoću da pređemo preko
ulice upoznati novog susjeda.
Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude. Pišemo više ali učimo manje.
Planiramo više ali postižemo manje.
Naučili smo žuriti ali ne i čekati. Gradimo više kompjutera da sadrže više
informacija, da proizvode više kopija nego ikad, ali mi komuniciramo sve
manje i manje.
Ovo su vremena brze prehrane i spore probave, velikih ljudi i sitnih
karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa, luksuznijih kuća ali uništenih
domova.
Ovo je vrijeme kada ima mnogo toga u izlogu a ništa u skladištu. Vrijeme
kada vam tehnologija može donijeti ovo tekst, i vrijeme kada možete
odabrati da li cete ga podijeliti s nekim ili samo obrisati.
Zapamtite, provedite nešto vremena sa vašim voljenima, jer oni neće biti tu
zauvijek.
Zapamtite, recite poneku ljubaznu riječ onome koji vas gleda sa
strahopoštovanjem, jer ce ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Sjetite se
da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete
dati svojim srcem.
Sjetite se da kažete, "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, ali
najviše od svega i mislite tako. Poljubac i zagrljaj će zakrpiti povredu
kada dolaze duboko iz vas.
Dajte vremena ljubavi, dajte vremena razgovoru, i dajte vremena podjeli
vaših dragocijenih misli s drugima.

OSTANIMO MLADI!
- Odbacimo nebitne brojeve. To uključuje starosnu dob, težinu i visinu.
Prepustimo doktorima brigu o tome. Zato ih i plaćamo.
- Čuvajmo vesele prijatelje. Losa raspoloženja nas jedino vuku ka
dnu.
- Nastavimo učiti. Naučimo više o kompjuterima, vještinama, vrtlarstvu, o
bilo čemu. Nikada ne dajmo mozgu da bude besposlen. " Besposlen um je
radionica lošega ." A ime losega je Alzheimerova bolest.
- Uživajmo u jednostavnim stvarima.
- Smijmo se često, dugo i glasno. Smijmo se dok ne izgubimo dah.
- Suze se dešavaju. Izdrzimo, odbolujmo, i produžimo dalje. Jedina osoba
koja je uz nas čitav život smo mi sami. Budimo ŽIVI dok živimo.
- Okružimo se onim što volimo, bila to obitelj, ljubimci, uspomene,
muzika, biljke, hobiji, bilo šta. Nasi domovi su nase skloniste.
- Cijenimo svoje zdravlje: Ako je dobro, čuvajmo ga. Ako je nestabilno,
popravimo ga. Ako se ne može popraviti, nađimo pomoc.
- Ne preuzimajmo krivicu. Krenimo na put do šetalista, do obližnje
pokrajine, do strane zemlje, ali NE tamo gdje je krivica.
- Recimo ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.


I ZAUVIJEK UPAMTIMO:
Život se ne mjeri brojem udisaja koje napravimo, nego momentima koji nam
oduzmu dah.

04

utorak

ožujak

2008

list papira


U virtualnom bespuću nalaze se brojna bogatstva. Ukoliko ih tražite, pronaći ćete ih. Rijetko će se dogoditi da na njih naletite slučajno, jer znate da ne vjerujem u slučajnosti. Koliko loših stvari ima na Internetu, toliko, ako ne i više ima i dobrih. Na vama je da odlučite na koje ćete se fokusirati. Sve je stvar izbora, zar ne? :)

U tim predivnim virtualnim putovanjima u zadnje vrijeme mi je fokus okrenut prema pričicama, životnim i izmišljenim, ali svaka od njih nosi svoju poruku. Jednostavno, volim pronalaziti smisao skriven iza rečenica, otkrivati ono namjerno neizrečeno, prilagođavati misli sebi i volim kad mi tekst probudi sive stanice i natjera ih na jogging, volim kad se od mene očekuje neki oblik aktivnog sudjelovanja. Nisam stvorena za pasivnog promatrača. A niste ni vi, vjerujem...

Tako jedna priča, promatrajte ju kao teoriju o kojoj valja razmisliti, kaže: veza je kao list papira.
Ljubav u prošlosti samo je sjećanje.
Ljubav u budućnosti samo je fantazija.
Samo ovdje i sada,
u ovom trenutku,
možemo i trebamo istinski voljeti.



Cura i dečko se dogovore da će pisati po tom listu papira. Kada krenu, oboje su uzbuđeni jer je to prvi put da nešto rade zajedno. Ispisuju slova puna ljubavi, zanosa, strasti i želje. Ispunjavaju papir najljepšim stvarima koje mogu smisliti i ponekad cura piše više, ponekad dečko piše više. Neki ljudi pišu bez previše razmišljanja, neki pišu nakon dugotrajnog mozganja, no što više pišu postaju sve umorniji i umorniji. Pojave se ponekad novi prazni listovi, privlačniji od onih već ispisanih i pitanje je umora i unutrašnjeg poriva hoće li se netko prebaciti na taj novi list na kojem će ispisivati rečenice s nekim drugim ili će se u potpunosti posvetiti starom listu na koje će stavljati nove listove i uložiti novu energiju za njegovo daljnje nadopunjavanje i izgradnju.

Za svako pisanje potrebna je motivacija, a ispunjavanje dogovorenog praznog lista papira je obaveza i odgovornost veze koja se stvorila i dalje se stvara. I dok god potreba za pisanjem na tom listu papira postoji, ono se neće zaustaviti. Slova će se ispisivati na listovima papira, ispunjavati bjelinu slatkim riječima sve dok se tinta posve ne istroši. A prava ljubav ju nikad neće istrošiti...

Neki parovi vole pisati zajedno, neki razdvojeno, u samoći pletu predivne rečenice koje će kasnije položiti pred svoju dragu ili dragog, no nijedna strana ne bi trebala samo pisati dok druga strana promatra i čita ne pišući ništa. Kažu da je karakter osobe kao njen rukopis, jedinstven i originalan. I jako je teško promijeniti nečiji rukopis. Nije nemoguće, ali treba dosta vremena i truda da bi se to postiglo. A i krajnji rezultat ne mora biti onaj kojeg priželjkujemo. Stoga ne pokušavajte mijenjati tuđi rukopis, pustite ga da bude upravo onakav kakav vas je isprva privukao, pustite ga da raste i razvija se uz vaš rukopis koji također ne trebate mijenjati osim ukoliko za to ne osjetite potrebu. Jednako je teško imitirati nečiji rukopis. Nikad ga nećemo u potpunosti usvojiti, bit će to samo blijeda kopija, slična originalu, ali kopija. I stoga je bolje osmisliti i održavati vlastiti rukopisni izričaj no biti loša kopija nečeg jedinstvenog i savršenog. Jer svaki je rukopis na svoj način jedinstven i samim tim savršen...

A mrljice? Mrljice na papiru su greške u ljubavi bez koje ljubav ne bi bila ljubav. Manje ili veće mrljice dodatni su sastojak prave ljubavi. Bez obzira da li namjerne ili slučajne, mrljice su mrljice. I nijedan rukopis ne bi bio savršen da nema baš tih mrljica. Bez obzira koliko lijepo pisali i koliko prekrasan sadržaj bio, mrljica će ostaviti svoj trag. Ostavit će trag bez obzira koliko ju dobro sakrivali. A da li će se pisanje nastaviti, ovisi o percepciji para koje dijeli taj list papira. Ovisi o tome da li se više obaziru na kvalitetu sadržaja ili vizualni dojam i samo o njihovoj perspektivi ovisit će daljnji ishod ispunjavanja listova. Mrljica zna biti ružna i vidljiva. I ma koliko slova oko nje bila predivna, ispunjena ljubavlju i toplinom, mrljica nekako dominira. A dominirat će dokle god vi dopustite da dominira. Stoga, izbor leži, kao i uvijek, na vama...

Ispunjavanje ovog predivnog papira može se nastaviti unatoč svim poteškoćama, a može i prestati upravo zbog tih poteškoća. Nitko vas ne može prisiliti da nastavite pisati ukoliko vi u svom srcu jednostavno ne osjećate potrebu za tim. I jednako vas tako nitko ne može odgovoriti od pisanja, bez obzira na količinu i veličinu mrljica, ukoliko vi u srcu osjećate da je to ispravan put. I znam da se svima vama kao i meni često po glavi mota na različite načine parafrazirani Shakespeare "pisati ili ne, pitanje je sad..."

Ma koliko se pitala i ma koliko velike mrljice bile, moj je izbor nastaviti pisati na dobroj staroj i poznatoj hrpi papira. Volim taj stari papir, njegov miris, laganu požutjelost i sve one mrljice koje se vide, ali me ne smetaju pri čitanju. Volim gledati dva različita, a opet slična rukopisa koja se isprepliću na tim požutjelim listovima i uživam u bjelini praznih papira koji čekaju svoje ispunjavanje. A još ih je popriličan broj neispunjenih. I baš zbog tog užitka, zbog tih dosad napisanih slova i svih onih što znam da čekaju na red za zapisivanje, uzimam novi list bijelog papira, stavljam ga na već ispisanu hrpu i započinjem novi niz ostavljajući mjesta drugom rukopisu da me kao i do sada predivno nadopunjava, korigira, uči i ispunjava...

I baš me zanima što vi mislite o teoriji lista papira i kakav je vaš rukopis? :)

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

0

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se