ŽIVOTINJSKA VLAKNA
|
NAPOMENA: ovo je protest... pitanje: da li nama ekonomcima treba ovako nešto. U bilježnici piše točno ovako: ŽIVOTINJSKA VLAKNA - su: 1. DLAKE (ovčja vuna) 2. SVILE (prirodna svila - dudova svilac) Prirodna svila - dobije se odmotavanjem (ne znam pročitat) dudovog svilca. On je leptir koji snese jajašca, a iz njih se izlegu ličinke i one se hrane lišćem bijelog duda. Prostorije u kojima se drže ličinke moraju biti čiste, dezinficirane i ujednačene temperature. Ličinke kroz 2 otvora ispod usta (ne znam pročitat) sirupastu masu FIBROIN ono se pomoću svilenog ljepka odma sljepljuje u jednu nit koja se omotava oko ličinki i tako nastaju čahure. Mogu biti raznovrsne (krupne, sitne), prema boji (bijele, (ne znam šta piše) sive, žućkaste, smeđe i čahure sa pjegama - nisu cjenjene). Čahura se sastoji od nekoliko djelova: FLOK i KU(?)ČINA - kratka i isprekidana vlakanca, GREŽ- od dugih niti (600 - 1500 m), KOŽICA - kratka i isprekidana vlakna. Prije odmotavanja svile sa čagura se odvajaju se čahure koje će služiti za daljnje razmnožavanje, a one za dobivanje svile stavljaju se u zagrijane komore ili u toplu vodu kako bi se uništile ličinke. Nakon toga čahure se pripremaju za dobivanje svile. U toploj vodi omekšava se svileni ljepak i posebnim četkama se skidaju FLOK I KU(?)ČINA i traži se kraj GREŽA i svila se odmotava. To je sirova svila - nema sjaja pa se ona degumira - provlači se kroz toplu sapunjavu vodu. Dobije se sjaj al se gubi na težini pa se onda obavlja otežavanje svile solima teških metala. Tako dobivena svila je kvalitetna sirovina u ind. Koristi se u proizv. svilinog konca, prediva, svilenih tkanina, haljine, kostimi, kišobrani, (robi dodaje: BLATOBRANI GROMOBRANI), u proizvodnji (ne znam pročitat). Osim ove pr. švile dobije se (ne znam šta piše) od DIVLJIH BUBAAAA! TUSA- buba živi u tropskim šumama - grublja i lokalnog značaja. JAMAMAJ svila. BISUS- poznata kod starih egipćana. Dobije se od skoljki iz porodice (ne znam šta piše) i nalazi se u Sredozemnom moru. Ovčja vuna - dobije se strižom ovaca u obliku runa. Runo je (ne znam šta piše) ogrtač koji obavija tijelo ovce i koje se strižom dobije u jednom komadu (valjda to piše) za razliku od dlakavih ogrtača kad se (ne znam šta piše) raspadaju. Prema vrsti ovce: merino vuna - u Australiji Naše vrste (ne znam šta piše) i (ne znam šta piše). (ne znam šta piše) zbog dobivanja krzna perzijaner. Prema finoći može biti: 1. fina ili pušasta 2. gruba ili (ne znam šta piše) Prema boji: bijela i crna. Prema vrsti runa: 1. otvoreno - pramenovi vune su na vrhu uži a u osnovi širi 2. poluotvoreno - razlika u debljini pramenova je mala 3. zatvoreno - pramenovi iste debljine Prema čistoći: 1. neoprano 2. djelomično oprano 3. (pogađate) oprano najčešće se prodaje neoprana vuna, ona sadrži prirodnu masnoću NAPOMENA: ovo je protest... pitanje: da li nama ekonomcima treba ovako nešto. U bilježnici piše točno ovako: ŽIVOTINJSKA VLAKNA - su: 1. DLAKE (ovčja vuna) 2. SVILE (prirodna svila - dudova svilac) Prirodna svila - dobije se odmotavanjem (ne znam pročitat) dudovog svilca. On je leptir koji snese jajašca, a iz njih se izlegu ličinke i one se hrane lišćem bijelog duda. Prostorije u kojima se drže ličinke moraju biti čiste, dezinficirane i ujednačene temperature. Ličinke kroz 2 otvora ispod usta (ne znam pročitat) sirupastu masu FIBROIN ono se pomoću svilenog ljepka odma sljepljuje u jednu nit koja se omotava oko ličinki i tako nastaju čahure. Mogu biti raznovrsne (krupne, sitne), prema boji (bijele, (ne znam šta piše) sive, žućkaste, smeđe i čahure sa pjegama - nisu cjenjene). Čahura se sastoji od nekoliko djelova: FLOK i KU(?)ČINA - kratka i isprekidana vlakanca, GREŽ- od dugih niti (600 - 1500 m), KOŽICA - kratka i isprekidana vlakna. Prije odmotavanja svile sa čagura se odvajaju se čahure koje će služiti za daljnje razmnožavanje, a one za dobivanje svile stavljaju se u zagrijane komore ili u toplu vodu kako bi se uništile ličinke. Nakon toga čahure se pripremaju za dobivanje svile. U toploj vodi omekšava se svileni ljepak i posebnim četkama se skidaju FLOK I KU(?)ČINA i traži se kraj GREŽA i svila se odmotava. To je sirova svila - nema sjaja pa se ona degumira - provlači se kroz toplu sapunjavu vodu. Dobije se sjaj al se gubi na težini pa se onda obavlja otežavanje svile solima teških metala. Tako dobivena svila je kvalitetna sirovina u ind. Koristi se u proizv. svilinog konca, prediva, svilenih tkanina, haljine, kostimi, kišobrani, (robi dodaje: BLATOBRANI GROMOBRANI), u proizvodnji (ne znam pročitat). Osim ove pr. švile dobije se (ne znam šta piše) od DIVLJIH BUBAAAA! TUSA- buba živi u tropskim šumama - grublja i lokalnog značaja. JAMAMAJ svila. BISUS- poznata kod starih egipćana. Dobije se od skoljki iz porodice (ne znam šta piše) i nalazi se u Sredozemnom moru. Ovčja vuna - dobije se strižom ovaca u obliku runa. Runo je (ne znam šta piše) ogrtač koji obavija tijelo ovce i koje se strižom dobije u jednom komadu (valjda to piše) za razliku od dlakavih ogrtača kad se (ne znam šta piše) raspadaju. Prema vrsti ovce: merino vuna - u Australiji Naše vrste (ne znam šta piše) i (ne znam šta piše). (ne znam šta piše) zbog dobivanja krzna perzijaner. Prema finoći može biti: 1. fina ili pušasta 2. gruba ili (ne znam šta piše) Prema boji: bijela i crna. Prema vrsti runa: 1. otvoreno - pramenovi vune su na vrhu uži a u osnovi širi 2. poluotvoreno - razlika u debljini pramenova je mala 3. zatvoreno - pramenovi iste debljine najčešće se prodaje neoprana vuna, ona sadrži prirodnu masnoću (ne znam šta piše), sprečava (ne znam šta piše) i pucanje vlakana. Vuna se mora skladištiti u suhim i čistim skladištima, zaštićeno od štetočina, naročito od moljaca. Osim vune koriste se i dlake drugih životinja: zečja dlaka, kozja,svinjska, devina- nije ničija provala: JEDNOGRBA I DVOGRBA DEVA. eto to je to, u next lekciji smo spominjali TUTKALO, ČUNAK te ZIJEV. mir van! |
