ti i ja.. jedno
tako krhkom kao što je svijet,
strašno je voljeti te u tom kraju
punom nesavršenstva,
gdje nas sve lomi i ušutkuje
gdje nas sve vara i rastavlja..
Ne znam odakle da počnem.. Roji mi se u glavi toliko misli, željela bih ti sve za jedan sekund ispričati, sve ubaciti u jedan tren. Previše želje, previše riječi.. Blokada totalna. Ne znam šta reći. Glas mi drhti i ne mogu izgovoriti ni jednu jedinu rečenicu. Ma šta rečenicu, da riječ bar mogu izustiti.. Ništa! Ostajem nijema a želim ti toliko toga reći. Suze lagano klize. Koliko se god trudila nisam ih uspjela zaustaviti. A grizla sam usnu tako jako samo da ih zaustavim. Osjetila sam krv na vrhu jezika i boljelo je al i dalje sam ju grizla. Badava!
Privukao si me sebi i zagrlio. Dok sam plakala samo si me ljubio. Nježno i polako.. Svaki tvoj poljubac bio je lijek za moje rane, melem za dušu.. A ja sam samo tih jecala. Sve bi dala na ovom svijetu, sve što volim, sve do čega mi je stalo da sam u tom trenu mogla reći nešto što ima bilo kakvog smisla. Nešto što bi smirilo i tebe i mene. Nešto što bi otjeralo demone. Ostala sam nijema. Opet.
Zašto nam je toliko teško povjerovat u sreću? Znaš.. volim te i spremna sam na posljedice. Šta god da se desi. Valjda postoji neki razlog zašto jedino kad stojim kraj tebe osjećam da tu pripadam, valjda Onaj gore zna šta radi.. volim te, volim te, volim te..
25.04.2006. u 00:40 | 24 Komentara | Print | # | ^
nešto naše
Lea Deklava - Zamisli
S tobom samo se smijem, s tobom sam ono što jesam
Ti mene trebaš, ja tvoj sam mir
Bježali mi smo, od tog da ćemo jedno drugog trebat
Za preživjeti
S tobom živim u svijetu, daleko od sviju
Gdje ljubav vodi glavnu riječ
Meni je sunce kad vani je kiša, meni si blizu i kad te nema
Od tebe postojim
Zamisli
Kad svaki bi čovjek imao nekog
Da pruži mu pola što pružaš mi ti
Zamisli
Gdje bi doveli taj svijet
Samo zamisli...
...i prođe me jeza, baš svaki put.. drhtim dok te ljubim i bojim se i sretna sam.. i puno toga još..
...samo zamisli...
PMS
ne nije mit! stvarno postoji!
i ne foliramo, nit se prenemažmo, jednostavno se ne možemo boriti protiv toga. znam idemo na živce i sebi i drugima.. i dobro priznajem ponekad se vadimo na to.. i ne pojavi se uvijek, al kad se pojavi.. ajme majko 
ali evo kako to izgleda kod mene
četvrtak 06.04.2006.
09.53. budi me sms "dolaziš li na faks. ja te čekam u uredu"
09.54. psujem, navlačim majicu i farmerke i u isto vrijeme, padam na guzicu, opet psujem, pa roncam, perem zube.. 
zvni telefon, fak! u pm! neću više! dosta mi je svega.. telefon još zvoni.. javljam se "alo draga.. 
ma narvno.. eto me za minuticu.. jesam jesam.. ma zadržala se nešto.. oki.. hoću.. pusica" fak! u pm! nastavljam psovati
10.05. izljećem iz kuće, još roncam. držim u ustima krušku, dok u isto vrijeme uvlačim kaiš.. 
a što meni ovo treba.. i aiesec i sve i sastanci.. aaaa
10.12. uljećem na faks.. zadihana! gledam na veliki sat i divim se sama sebi kako sam brzo stigla. 
penjem se uz stepenice i skrećem nadesno.. prvo što vidim, postavljen dinovski aparat pun slatkiša.. a korizma.. ne jedem slatko.. a pms treba mi slatko 
10.13. uljećem u ured, ljubim sve po redu, "đe ste moje vi? pa šta ima" ajme već mi je muka od keserenja.. 
"sorry što kasnim, ma nešto vamo.. nego ajmo mi raditi"
11.59. saljem sms "aj dođi.. ajmo na kavu. ja sam u ofisu"
12.00 svi otišli, sama sjedim, dosadno.. 
narasli su mi nokti, sad mogu s njima lupkati po stolu. to me čini nervoznom, prestajem! mrzim čekat! joj kako sam kmecava.. upada kolega s faksa u ofis. ima ispit, nervozan je! postajem još nervoznija gledajući u njega 
12.15. upada jopa u ofis! konačno! uzimam torbu, kišobran (još je i ovako šugav dan) zvoni mobitel.. "alo.. jesam u ofisu sam.. koliko.. 15 min.. (grrr) dobro sačekat ću.." fak!
12. 44. konačno izlazim iz usranog ofisa.. još roncam. jopa jadna šuti. kiša pada. ajde više!
13.01. sjedim i pijem kavu, aj bar ne radi onaj smotani konobar. samo bi mi on trebo. odalamila bi ga tacnom da je tu.
13.30. genijalno raspoložena.. smijem se toliko da me pomalo čudno gledaju u kafiću. 
suze mi idu od smijeha.. ajme kako je dobar dan.. čak i sunce vidim 
14.05. plaćamo i izlazimo iz kafića. pravo sam kul raspoložena.. odo kupovati farbu i idem ko sanje.. pit ćemo kavu i farbat se.. jupi još jedna kavica. mogla bi đonija zovnuti da dođe. duuša..
14.22. dolazim kod sanje, ulazim u kući. skontam da sam opet kmecava.. pa šta je ovo.. 
šaljem đoniju poruku. neće doći. postajem još kmecavija.. sanja mi se smije.. e sad sam ljuta!
14.53. farbamo se.. ja nervozna.. sanji sam još komična. zove đonija da ga nagovori da dođe, valjda da bi se ja raslopožila. "šta ga bona zoveš" opet roncam. đoni ima predavanja. neće doći.. sanja pokunjeno sjedi na kauču i gleda me.. odjednom skoči, raspai mjuzu i trza me da plešemo
14.55. plešem u sanjinin velikim farmerkama, s folijom na glavi. govori mi da ne tresem previše glavom oflekat ču joj zidove ajme kako je ovo kul!
15.30. skidam farbu.. roncam.. nije to ta boja.. sanja me konačno šalje u pm! ups
15.40. fenira me. obe smo ljute
16.20. frizura je super, grlimo se ljubimo se, sve je super.. nja nja nja
16.45. gledamo tv i smijemo se
16.50. gledamo tv i ja cmizdrim
17.50. gledamo tv i ja još kenjkam
18.00. izlazimo iz kuće, idemo do mene, prolazimo kraj butika, samo uljećem. ona me zbunjeno prati! " ma šta ćeš sad" i dalje joj niš nije jasno.. "ma samo da si uzmem neku majicu za večeras"
18.45. izlazim iz butika sa šest majica i kaišom. potrošila cijelu stipendiju za pol sata.. ajem majko al majičice su bile preslatke.. i još na sniženju..
18.55. čekam sanju da si kupi burek. ljeno mi otvorit kišobran pa kisnem. ajdeeee višeee mrzim čekat!
19.15. zavaljene na kauču u mojoj sobi.. ona jede burek, ja sendvić od kulena. poslije toga voćni jogurt.. zdrava ishrana i ti fazoni
19.30. opet kenjakam.. ma odo se istuširat da dođem sebi
19.50. izlazim iz kade. nisam došla sebi! 
20.15. masiramo se. sanja je stvarno zakon. ovo prija
22.30. izlazimo vani. konačno! kiša pada. aj dobro nije toliki bad.
23.00. za šankom u kafiću. mokra, pokisla, neraspoložena, još da nas se oče ovaj "penzić" okanut. ajme dragi bože
23.10.
23.11. "penzić" skonto da mi zna starog ajme majko face! radi ovog se ispalatilo izaći
23.30. prelazimu u drugu "birtiju" mač betr!
23.31. šaljem duuši sms wubić
23.40. opet sam kmecava.. aaaaaaa
00.00. stojim s rođakom i njegovom ekipom i đuskamo. reko mi rođak da stanem s njim, nakon što sam se malčice pogurala s nakvom žemskom.. a joooj
03.20. vraćamo se kod mene na spavanje.. sanja glumi pijanduru u hastoru, prije neg smo ušle u stan. ja se odvalim smijati.. sve odjekuje..
04.35. još ne spavamo. ja kmeckam a sanja me šalje u neku stvar...
petak 07.04.2006.
11.59. ustajem iz kreveta, odavno sam već budna.. pravim kavu. opet sam kmecava..
agonija se nastavlja..
