odmori dušu na pašnjacima Gospodinovim

Kolan, nabijem te, bolan (+ Zrće)

Kolan je selo na Pagu, po prilici na pola puta između Paga i Novalje. Kao što je Pag grad soli, tako je i kolan selo Paškog sira. Na sve strane vise table: "sobe, sir, rakija, vino". Po prilici barem 50 komada na nešto više od kilometar puta. Ima i par bakica krajputašica koje svoje proizvode nude na štandovima, naravno, bez frižidera. Otkud im tolko sira ne znam, jer ovaca i nisam nešto vidio baš ne znam koliko. Al ajd, valjda ne lažu.
Kako sam kad je u pitanju hrana dosta picajzlast po pitanju higijene i kvalitete, svoj sir sam ipak kupio od lokalnog gazda Gligore, koji ima malu siranu, sušionicu u kojoj i prodaje, par frižidera, ak treba i zapakirano u vacu-pack.... Dobio sam čak i račun, unglaublich. Za razliku od lokalne pošte (HP da ne bude zabune) u kojoj mi baba šalteruša nije znala napisat R1 tj. sjebala ga je, opet unglaublich.
Gazda gligora mi dade čak i mali flyer sa opisom svog posla i sireva koje proizvodi, i, vidi vraga, unutra slika gazde sa precjednikom Mesićem. Tako se poso radi

Jedan dan za vrijeme podnevne sieste, kad se od sunca bježi ko vrag od tamjana, posjetih i čuveno zrće. Nisam se dugo zadržao, nabio kapu i naočale i samo malo prohodao po plaži. I nisam skužio šta to tamo ima tako posebno. Plaža ko plaža, kamenčića iste vrste ima i drugdje po otoku, uz manju gužvu. U čuvenim bircevima ne čuh nikakvu muziku niti vidjeh ikakvu feštu "all-day-around" kako se to hvale po novinama. Sve u svemu, da prostite, kurac od ovce najobičniji. Parking se plaća a nema hladovine. Iznajmljivanje čamca ima malo čudna pravila. Putem natrag po dobro osunčanoj cesti su bauljale tri starije srednjoškolke, svaka sa pivom u ruci, činilo se da idu na party, samo ne znam na koji jer ja ga nisam vidio. Mislio sam vratit se navečer, al naprosto nisam imao više volje. Prepuštam to mlađima, bar na neko vrijeme.