odmori dušu na pašnjacima Gospodinovim

skretanje pozornosti

Back then, u osnovnoj, profesorica zemljopisa bila mi je srpkinja. Imala je nekih cca 50 godina i govorila jedan tvrdi srpski, sa izraženim beOgradskim (naglašeno slovo o) naglaskom, uzto i ekavicu, tako da nije bilo šanse da se to ne primeti. Jelte. Često je volela predavanje da začini mudrom poslovicom prije koje bi uvek rekla "Kako to naš narod kaže: ..." - i onda bi išla poslovica. Tada nisam previše o tome mislio, ali sad se pitam, koji je to naš narod? Al nije ni bitno. Što je bitno je to da je naš narod jedno vrelo mudrosti, izreka, sintagmi koje nisu uvijek lakoprobabljive, štoviše imaju barem dvije koju još uvijek nisam uspio, jelte, probaviti. Pa sad, ako neko zna, nek mi molim objasni ove dvije:
1 - pičkin dim
2 - ni vrit, ni mimo

Pičkin dim - kolko ja znam, iz pičke se ne dimi. Ak se dimi, onda, hm,.... pojma nemam kaj to znači, al mislim da nije dobro
Jel neko to vidio? Jel to od trenja? Pobogu, ako je sad u naponu snage ne mogu potpalit tarenjem, neću moć nikad

Ni vrit ni mimo, e to je još čudnije. Pa kam onda? Vriti nije. A nije ni mimo. Di je pobogu? Jel još čeka negdje sa strane? Jel se prepao pičkinog dima?

I zašto pobogu objašnjenja nema u onim silnim knjižurinama o jeziku koje imam doma. Dragi lastane + vita jela, zelen bor, molim brzi odgovor.