trljam se po faci i vratu ko pinkman u apstinenciji
jedan dan, dva dana, tri dana...
da bar mogu gurnuti glavu
u kantu leda.
i nije to neki život...
konstantno smišljati dobru rečenicu.
dosta usamljen proces.
ni malo romantičan.
01:13 - { 0 } Komentiraj
-
On/Off
Mala skinjara koju sam ranije te večeri žicala cigaretu na kraju mi je ostavila pola kutije s futrolom. Futrola je bila gumena i crna, sa sličicom crvene chili papričice. Samo mi je dobacio predmet na odlasku i krenuo prema izlazu. Kada sam ga pogledala u čudu, rekao je kratko - "nosi" - i izašao.
*
Nemam neki pretjeran osjećaj da su tom mačetu stvarno pokušali pomoći. Sve je trajalo predugo, čovjek u uniformi brisao je i ponovno pisao moje podatke kao dijete koje prvi puta vidi tipkovnicu. Mače je dahtalo i slinilo na stolu ispred Suzane i mene, dok smo ga naizmjenično držale za šiju, da ne pobjegne u - tada još nismo znale, ali smo naslućivale - posljednjim napadajima preživljavanja. Onda su ga pregledavali i mjerili mu temperaturu, pa opet nešto pisali. Mače je i dalje dahtalo i slinilo, Suzana i ja se pogledavale. Nemoguće je da se ovako pomaže. Je li to zato što sam rekla da nije moje, i da je vrlo vjerojatno ničije? Mogla sam reći da je moje, meni je potpuno svejedno. Kada su mu napokon počeli raditi nešto od čega mu je trebalo biti bolje, toliko se otimalo da su ga držale ukupno tri uniformirane osobe, možda prejako, i u jednom trenutku bilo je očito da više ne može udahnuti. Najgori prizor u mom životu. Mladunče koje više ne može udahnuti. Ugine. Posthumno doznajemo da je bilo otrovano i da je bilo prekasno. Ništa ne vjerujemo. Nemoguće je da se išta od ovoga trebalo ovako odigrati.
*
Alison i Jamie izgledali su kao kauboji. Znala sam da će tako izgledati. Gledala sam ih, izgledali su jebeno i ja sam razmišljala kako sam naprosto znala da će tako izgledati. Kako drugačije? To je ono što drugi nemaju, manjak straha od sučeljavanja s očima koje su ih došle gledati. Ako ne možeš zadržati pogled onoliko koliko njih dvoje odrede, zašto si uopće dolazio s tom perverznom namjerom? Dosta je ljudi koji ne staju ni iza čega što rade.
*
To što jezik doživljavaš estetski ne smije te koštati mentalnog zdravlja - razmišljam.
Jedini način da se nešto preživi jest da se u jednoj rečenici kaže ono što se zapravo dogodilo.
U jednoj rečenici reci što se zapravo dogodilo - govorim si.
Ta rečenica bit će glupa i jeftina i nepromišljena i degradirajuća, ali to je u zadanom trenutku
manje bitno,
uvjeravam se.
*
Snimili su spot u kojemu vrijeme prolazi kao oni kadrovi u Pennovim filmovima koji nemaju drugu poantu osim pokazati da vrijeme prolazi. To su redovito najljepši kadrovi. Nitko ne zna pokazati kako vrijeme prolazi. Nikome to nikad nije u interesu.
02:23 - { 0 } Komentiraj
-
On/Off
|
|