|
Luđaki vrtim svoju kratku kosu.
Luđaki gledam oko sebe. Gledam da li mogu nešto baciti. U zid? Vrata?
Tiho sviraju ovi stihovi. Polako.
U polumraku poznate sobe
ja sam joj pričao uporno, dugo
da sve je gotovo, da nema više
i da nismo jedno za drugo
Grebem po stolu... O daa, volim ovu pjesmu.
Nešto u meni grmi.
Kako li samo pašu ovi zvukovi.. melodija...
Prvi put iskreno, bez trunke laži
ja poluglasno, što mogu tiše
istinu rekoh, da je ne volim
da kraj nje nisam srećan više
Oči se same zatvaraju...
Glava sama ide na melodiju...
I tada počinje veliki finale... Osjećaji se pojačavaju...
Rekla je, sve je u redu
rekla je, zagrli me jače
rekla je, nije mi ništa
i tek je onda pocela da plače
Usne se miču na tekst... A glas ne izlazi...
Šake se zatvaraju.. do boli...
Rekla je, nemoj da brineš
rekla je da nije važno
rekla je, brzo ce proći
samo me zagrli snažno
Glava pada iza.. oči se otvaraju...
Usne traže poljubac... ali...
A ja sam čuteći grizao usne
dok bivši snovi po sobi lete
i nisam znao šta da joj kazem
sav bespomoćan ko malo dete
Prsti su prošli kroz moju kosu... ostali na vratu...
Dišem polagano... tupo gledam u jednu točku...
I onda opet počinje...
Rekla je, sve je u redu
rekla je, zagrli me jače
rekla je, nije mi nista
i tek je onda počela da plače
Rekla je, nemoj da brineš
rekla je da nije važno
rekla je, brzo ce proći
samo me zagrli snažno
Ovaj put glas viče...
Oči zatvorene... nokti se zabijaju u vrat...
Sva moja osjetila uživaju...
I tada, polako... Pjesma nestaje...
Oči se otvaraju...
Osjetila se vraćaju na normalu...
I tada... počinjem se smijati...
Luđački..
by:...kap...
Tekst pjesme: Riblja Čorba preuzet sa tekstovi.net
*Pisano u ljutnji. Fale mi treninzi, znam.
|
