Moje uspomene
One mi snagu daju u ovim dugim noćima bez tebe...
Prepoznaješ li tugu u mojim očima kad me sretneš...
Ili ti je svejedno koji sjaj sija iz njih...dal´ tuga...il´ sreća...svejedno je...
Sećam se naših noći...naših dana...sreća...ljubav...
Toga nema više ljubavi...neprepoznaješ me više...ne gledaš...
Sećaš li se i ti ljubavi svega...naših poljubaca...dodira...razgovora do kasno u noć...ne...nisi...
Tvoj život ide dalje...meni uspomena ostaje...
Uspomenu ne mogu zagrliti...poljubiti...reći joj volim te...samo se sećati...
Suzu pustim...al ne vredi...ni ona me ne grli ljubavi...boli...
Svaka sitnica u stanu si ti...srce od crvenih ruža...mali ukrasi...opet ti...
Idi putem svojim...ostavi mi uspomene...od njih živim...sećam se...plačem...živim...
gde ide ovaj svet??
Nekad se zapitam, kuda ide ovaj svet?! Zar niko više ne zna šta su prave vrednosti, ili su toliko opterećeni da po svaku cenu moraju biti u trendu. Odrasla sam u devedesetim godinama, to je bio i najlepši i najteži deo mog detinjstva, ali čini mi se da su tada ljudi bili drugačiji, više su se družili, izlazili i pokazivali su ljubav jedni drugima. Možda mi se to samo tako čini, jer sam ipak bila u tom periodu samo dete. Ko zna, mozda je tehnologija ipak najviše kriva, danas se sve odvija virtuelno preko sms-a, chat-a i interneta. Pa setite se samo, kada Vam je neka draga osoba napisala pismo ili poklonila cveće bez nekog posebnog povoda ili praznika!
Ali, zar je potreban neki razlog da bi osobi koju volite priredili takav gest pažnje i ljubavi, setite se da život čine male stvari, a osmeh Vama drage osobe, verujte nema cenu !!!
Kada je srce puno ljubavi u njemu nema ni prevare ni laži, niti bilo čega što takvo osećanje može uništiti..... Ipak, jedno treba uvek znati, ljubav nema definiciju, sastavni je deo života i možda je baš sad tu, kraj tebe, zato se osvrni oko sebe i pronađi je !
0
