Sreca,Sloboda,Mir
da tri reči po kojima težimo u životu
sreća
sloboda
mir
uvek pridobijemo tako,
da ih drugim podarimo!!!
Dal je zlato sve sto sja??
to sve zajedno zbrojeno dobiva rezultat da zapravo niti sami ne znamo kome možemo verovati i kome možemo na miru poveriti neke stvari a da o tome ne bruji sutradan celo društvo ili škola....ili sve skupa...čini nam se da imamo mnogo prijatelja, a ja vas pitam koliko ih imate pravih??verovatno vrlo malo ili čak niti jednog...
svi su oni super i vi ste im super kada oni trebaju vas, a ako slučajno vi zatrebate njih..nestanu bez traga i uvek imaju nekog pametnijeg posla...bože sačuvaj pomoći ili bar saslušati,jer je ponekad čak i to dovoljno da bi se osobi pomoglo na neki način i da toj osobi bude lakše, samo što je to nekima teško shvatiti...zar stvarno celo naše društvo funkcionira po načelu: uzmi koliko možeš zgrabiti i onda odjebi....žalosno je da čak i naši mladi ljudi na ovome svetu tako funkcioniraju,pa bih ja rekla čak da su već i tako mladi pokvareni...
koliko je puta mene u životu nešto takvo zadesilo...al opet,mi mladi smo najpametniji,jel tako!!!?? ;)))no dobro,da se vratim na temu...
koliko je vas puta razočarao netko do sada i koliko stvarnih prijatelja imate?jeste li uopće ikada o tome razmišljali?ako niste,savetovala bih vam da to pod hitno učinite, jer neki ljudi glume bolje,neki lošije, ali kad-tad sve izađe na videlo, a osim toga...nije zlato sve sto sja
Cudno je kako nam iskliznu iz ruke sve lepe stvari,a da i ne osetimo...
Cudno je o cemu sve razmisljam u svojoj glavi,a nikada nije pravi trenutak...
Cudno je kako posmatramo druge dok se bore za sebe...ponekad i nepravedno...
A sta ja radim?
Sedim,gledam,trpim,cutim...sve mislim necu se spustati na taj nivo...
Pomislim nekad na bivsa jutra,na bivse ljude na bivsa mesta,al' put me vodi samo u sutra
Onda shvatim da mi je zbog takvog razmisljanja osmeh postao samo retki gost na mom licu...
Naravno,mislim na one nevine osmehe kada me stomak boli i suze oci...E oni su retki...
A ovih drugih koji su tu iz navike i ne brojim jer znam da ne bude u meni ono sto pokazuju
Anyway , da krenem.
Napokon se jedno jutro probudih (ako je 3 ujutro jutro) i znam na cemu sam. Bilo je i vreme. Ono drugo vreme, vreme zaludjenosti, vlastitih obmana, vlastite neverice i tjesenja je proslo. Cinjenice ostaju i hvala Bogu svo vreme je ispred mene.
Ne kajem se, ne zalim, samo trebalo je ...
Malo sam razocarana ipak sobom. Kazem ponesto, pa se iznenadim, a onda budem svesna da to nisam rekla slucajno. Ipak osecanja su kao pesak, nema stvari kojom se mogu vezati. A s druge strane poznajem sebe vrlo dobro i zao mi je kada vidim koliko sam malo bila spremna zrtvovati. Jos mi je vise zao, kada vidim koliko olako pustam stvari da mi klize niz ruku. Verujte mi nisam to ja. A u pocetku da sam mogla na nebo bi se popela. Al opet ja kad volim, mene svaki tudji dodir boli, sto nije slucaj sa svima. Ali svesna sam i razumem, ustvari ne razumem.
Ma nije ni bitno, vreme prolazi, sa sobom mnogo donosi i donosi. Samo jos da sledeca sedmica prodje dobro, lako cemo ostalo, sve su sitnice u poredenju s tim.
Jedno ce me i dalje brinuti. Sinoc je bio dovoljan jedan poziv da me u celosti promeni. Moram se ograditi.
Hajde noci padajte,
Jos malo ove tuge sakrijte..
..sutra kad se probudis, budi siguran da ja necu biti tu..
..a dan posle pozeleces da me nikad nije ni bilo..
..dva dana posle sumnjaces da sam se ikada i desila..
..treci dan samo se seti da sam cekala da zazmiris, uzdahnes i presutis neko moje pitanje..
..jer cetvrti dan ces shvatiti da sam na sve bila spremna, a samo sam to cekala..
..peti dan, znaj da vise ne cekam..
Cuvaj se, znas sta sam zelela, sta sam te toliko puta molila, zahevala od tebe, a ako ti znacim koliko kazes, to mi bar neces uskratiti..
Budi sretan, bicu sretna..
Ovim blogom zavrsava jedan prelepi period mog zivota , tj. Ti , jedan , jedini Ti.
A ti , pesnice u meni, morati ces umreti , jer kome da sada pises , kome? RECI!
Sta bih ja bez tebe?
Jer činiš sretnim moje čitavo biće a ja o sreći nikad nisam znala da pišem.
Što bih ja kad bi Bog jedne noći u snove došao moje oči sebi da pozove,i da jutro ne vidim...Da l` bih ustala,odustala...kada bih slepa ostala?
Sve tako sija a onda ti se potrudis da ne sija.Da , ti si rekao , ne moze sve uvek biti savrseno.
Što bih ja kad bi Bog posle svega u snove došao da mi vrati vid i sluh a tebe da sa sobom povede,dal bih ustala,odustala...kad bih bez tebe ostala?
Ja ne bih pristala.
Uglavnom,ništa više
Reči mi nemaju boje,zvuka i značaja
pa ćutim
neke noći nisu trebale da se dese
ni dobre ni loše,samo nisu trebale da se dese
i odjednom se sve promenilo
ne sitnice,već velike stvari
nosim se sa tim,jer od svega,samo još u tebe verujem
jer kada se u sebe razočaram
mogu da nađem kompromis sa ogledalom
ono bar hoće da čuje.
U svemu smo dobri,samo s rečima ne znamo
I kad više ne znamo šta reći,pričamo dodirima
mi se tako volimo najviše na svetu
ja ne mogu da postavim toliko pitanja koliko ti odgovora možeš da sakriješ
niti umem toliko da verujem
ne znam ni da li želim,
ti mi reci,želim li?
toliko toga se promenilo , da te vise ne mogu proceniti..
sve sto znam je da te volim najvise.
Cant close my eyes when I m with you...Insatiable the way I m loving you
Sunce moje drago...Ostani.
Kako je lepo u tvojoj blizini....Osećam se tako mirna i spokojna.
And all I have to do is hold you
There's a racing within my heart
I am barely touching you...
Nema toliko interesantnih stvari u mom životu...
Ali sam sretna.
Zbog svega.
Jer...Ipak se dešavaju lepe stvari.Treba znati uživati u tim sitnicama svaki dan.
Podsjetite me na ovo kad mi bude trebalo,jer strašno brzo zaboravljam.
Ja sam napokon postala svesna toga da pojedinci ne mogu promeniti svet.
I...Ne mogu naterati nikoga da me voli...
Trudim se da moje raspoloženje bude baš kao i letnji dani.
Smeh,smeh i samo smeh.
Ima malo i kiše,ali to brzo prolazi.
Dišem punim plucima i svim silama se trudim da ljude oko sebe ucinim sretnima...
Najvise mog najlepšeg J. koji mi znaci više od svega...
cant u see , it's true?
I live my life 4 u.
love u najvise
Zivot je kucka...
više ne brojim uvrede i poraze,
jer jednom kada ti srce pogaze
navikneš na ispade...
Odavno nisam zvezde brojala,
niti pod mesečinom sretna stojala,
kada ti jednom dušu prodaju,
ne bojiš se hoće li još ikad da te izdaju...
Jer sve što život nudi,zbog čega?!
Sve ono što mi nudi ne treba...
I ko zna zašto je to važno?-Bog,samo Bog!
Još ću samo malo da se pravim fina,
jer ko kaže da je to vrlina,
zato idem pravo kroz svaki zid...
Kroz svaku ludost,kroz svaki krik,
kroz svoj ponos i kroz stid,
ne trebaš biti dobar sa svima,
u ovom vremenu čast je biti uzor najgorima!
Neka me proklinju,neka me kune,
ja ću po svome,pa šta bude,
samo ću jedno da imam na umu
i da znam šta je prava sreća..
"ŽIVOT JE KUČKA,AL' JA SAM VEĆA!"
Prijateljstvo...
Prijatelj...KO JE TO?
Je li to kad si s nekim u pravo dobrim odnosima...pa mu/njoj poveravas tajne..i ocekujes da te tajne ostanu tajne zauvek...Je li prijatelj osoba u kojoj vidis oslonac..podrsku...
Je li to osoba koja ima sve one karakteristike koje nemas ti...pa se nadopunjavate...pa razmenjujete misljenja...pa...
Znam da su moji prijatelji uvek tu za mene......A i ja za njih...
Al dobro...znam da imam prijatelje...znam da me postuju i da me vole (bar u nekoj meri )...
Ali mi nikako nije jasna jedna stvar...Zar postoje tako zlobne osobe..osobe sa minimalcem samopostovanja...samopouzdanja...sa maximumom ljubomore i zavisti...pa moraju da guraju nos tamo gde ne treba...da guraju nos u tudje stvari..tudja prijateljstva sa namerom da razore nesto sto je divno...predivno poput iskrenog prijateljstva...
Ovaj post je posvecen ljubomornim gadovima...i posvecen je mojim prijateljima...
Nikako mi nije jasno...kako ljudi mogu pricati svakakve nebuloze vezane za neku osobu...A DA TU OSOBU UOPSTE NE ZNAJU...ajd oke...mozda oni znaju nekoga...ali samo s povrsine...A niko ne zaviruje u dusu...Niko ne gleda osecanja...niko ne slusa razmisljanja...niko ne slusa probleme..sretne trenutke neke osobe...niko nece da da rame za plakanje...A SVI BI DA SUDE NEKOME PO NACINU PONASANJA...A SVI BI DA SUDE PO NACINU IZRAZAVANJA...A SVI BI DA SUDE PO PONASANJU KOJE PRIMETE TOG TRENUTKA....
Ljudi...Stavite prst na celo...zapitajte se...KAKAV STE VI PRIJATELJ!?!?!
Ljubav-Ponos
.....eh ovako....ceo dan gledam neke blogove...sve je nesto o ljubavi...kako cure pate...il momci...uglavnom nema niti jedan sretan kraj.neki su zbog ljubavi izgubili ponos...neki zbog ponosa ljubav....eh posto me fkt interesuje....da li bi radije:1.zbog ponosa izgubili ljubav
2.ili zbog ljubavi izgubili ponos....????????
naravno za neku pravu ljubav ako je imate....
evo vama mog odgovora odma....posto do sad nisam nikog upoznala u koga sam se zaljubila do usiju....hm...hocu reci...da josh uvek nisam upoznala nekog ko je vredan toga da pogazim ponos zbog njega....tako da ove pameti nebi gubila ponos zbog neke prolazne ljubavi...koje se kasnije necu ni secati..al ko zna..mozda se i ja nekad ono fkt zaljubim....pa necu ovako misliti...mozda ja budem ta koja ce zbog ljubavi izgubit ponos....al prava ljubav je vredna toga.....nesto me zanima...
koliko vas veruje u pravu ljubav?..
koliko od vas ima pravu ljubav?...
i koliko vas je spremno pogazit svoj ponos zbog PRAVE I ISKRENE ljubavi...
iskreno da imam pravu ljubav....bila bi u stanju sve uraditi....zato ovi koji je imaju neka je dobro cuvaju....i nek se bore za nju.....jer se srce samo jednom nekom da....samo jednom i vise nikada....
eto ....da vidim ko se sme igrati romea i julije...aaa?...hihih....i dal ste u stanju sve uradit za pravu ljubav
? iskreno ja nisam...i ne zelim sebi skodit da bi drugima udovoljavala...ako to bas i ne zasluzuju!!!
Sreca...
Tvoja sreca nije daleko,
za srecu nisu potrebna duga putovanja,
ne nadjes li ju u sebi,
nigde ju neces naci!!!!
***...***
Počinju mi se po 9994 put iste misli vrtit po glavi... ista sećanja vraćati... isti odgovori ponavljati... normalno?? Pa ne bih rekla.. osim ako sam neki psihić zreo za psihijatra... nadam se da još nije dotle došlo... nikad se ne zna... nakon svega ne bi me više ništa ni čudilo...
|...počinjem se bojat same sebe... afraid of being me
I ko da sada bude pametan kad je lakše biti lud, hiljadu je raskršća, a ja sa sobom ne znam kud... ne znam.. ili ne želim da znam.. želim.. ali ne znam kako... izgleda kompas mi otkazao.... uporno usmerava na pogrešan put... pitam se jel to možda zato što sam navikla na to... navikla ići pogrešnim putem... dok me neka tajna sila vuče za rukav da se okrenem... vratim... krenem iz početka... ma više ni to ne mogu... dosadi nakon nekog vremena... i zato sada pokušavam da živim sa greškama... manama... nedostatcima... dovoljni su oni koji su sada uz mene... nakon svega znam u koga mogu poverenja imati...
I don't fuckin care... ne mogu više da brinem... iskreno... radim šta hoću... jer meni je svejedno.. i nek svima bude svejedno... meni je opet svejedno.....
Krajnje vrijeme je da,
Stari kompas promjenim
Krejnje vrijeme je da,
Krenem dalje...
Sreca....srecica....
Današnjica je tako grozna i teška.Ta spoznaja me ubija,nestaje moje sunce,a reč sreća dobija prefiks NE.Zaista,žalim ljude koji su toliko kratkovidni da ne mogu primetiti da im je sreća na dohvat ruke.Nanose bol sebi i drugima proizvode nesreću,čak i podsvesno uživaju u tome,a toliko toga na svetu lepoga ima gde bi se i oni mogli pronaći.
U nekim situacijama je dovoljno da se prepustimo osećajima,razmišljamo pozitivno,da slušamo svoj unutrašnji glas i nađemo trunku pozitivnosti u tome nečemu negativnom što nas zaokupi.Sami smo krivi što smo nesretni,problem je u nama.Jedan običan razgovor može da bude sreća,jedan pogled u beskrajno plavo nebo,cvrkut ptice etc.Tako je lepo čuti iz nečijih usta reči sretna sam ili sretan sam.
Sreća...neko možda ne zna ni šta je to,ima onih koji nisu ni svesni koliko su sretni.Sve je stvar spoznaje,a i sudbina često zna odigrati svoju ulogu.Neke stvari jednostavno izmiču kontroli,a mi smo ti koji smo to dopustili.Sreća,nesreća,sreća,nesreća...Šta izabrati?Ništa,to nije loto,igra na sreću,nećemo se igrati,krasti sreću nema smisla.
Roditi se sretan-nemoguće,umreti sretan-možda moguće,živeti sretno-e to je već nešto drugo.Prihvatimo to kao kartu za budućnost,doživotnu kartu kupljenu od života.Trudimo se da budemo sretni,jer svaki trud se isplati.Samo se osvrnite oko sebe.Pa,valjda postoji jedan atom sreće u ovome svemu negativnom i nesretnom.Kažem svemu,jer svi ili bar većina tako oseća ili su samo ubeđeni da je to tako.
Ma,svi smo mi sretni...Samo se treba sekundu zamisliti...
0
