Dali...
kad u nama bude
već mnogo jeseni i zima,
kad mi sjaj u oku izbledi od kiša i kad me možda više neće biti...
Da li ćeš ponekad zaplakati noću,
kad te seti davna zaboravljena pesma,
na sve ulice i restorane,
sva ona mesta koja ćeš pamtiti
po našoj nežnosti
i ljubavi u kristalnim prozorima
plavim maglama....
Da li ćeš ponekad zaplakati
u prvi sumrak novog proleća,
u toj jedinoj preostaloj zraci
razbijenog sunca,
kad osetiš još jednom dodir moga dlana
kad me više možda neće biti...
A sve će biti kao pre
i ona reka plava
i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
u koje smo hteli...
Da li ćeš me ipak zaboraviti u predahu dveju ljubavi,
a znaš da nam usne od istog poljupca boluju
i da nas ista tuga progoni stoljećima...
***Daj potrudi se za nas***
Greška Ili.. besna sam. Tužna sam.
Mrzim te jer si toliko neborben.a imaš se za što boriti.
Mrzim te jer te volim. Mrzim sebe jer si dozvolim ovoliku bol.
Kada ćeš shvatiti Koliko god tražio,mukotrpno,nećeš nas naći...hvatat ćeš se za sene onog što liči na nas makar i malo,razočarano shvaćajući da nije dovoljno dobro.
Imaš dva načina,jedan,teži,kojim ti ideš,i lakši da poslušaš samoga sebe,onai mali glasić koji te kopka prije nego usnneš..onai mali glasić koji se javlja kad god vidiš nešto što te podseća na mene. Koji ti govori sve ono što znamo.
Trgni se. Imaš se boriti za nekog...bože...pogledaj svoj život, pogledaj one najsretnije trenutke i vidiš li da uz većinu njih vežeš nasa Zajednička sećanja. Letnje noći,ispunjene cvrčanjem cvrčaka i mirisom pokošene trave,uma i tela ispunjenih savršenim osećajem,ljubavi,srećom.. svi oni poljupci,koji su toliko puta bili
tada,onda,nekada,zauvek
neizrečeno volim te. Vidiš li da ničiji struk neće pasati pod tvoju ruku kao moj!!! Da ti nitko neće grickati usnu kao ja! Da ničija koža neće biti tako mekana pod tvojim prstima kao što je bila moja! Da ničiji prsti neće kliziti tvojim telom,onako kako to obožavaš,kao što su moji !!Da nikoga nećeš uspavljivati u krilu kao što si mene! Da ničija ruka neće pasati tvojoj kao moja! Da nebo nikada neće biti kao onih noći samnom! Da se s nikim nećeš smrzavati kao samnom,drhteći od hladnoće,a opet tako sretan,jer sve što ti treba,sav tvoj svet je u tvojim rukama
Zapamti što si mi rekao-ti si jedino biće koje bi ikada mogao voleti.
Znaš da je to tako. Priznao si. Priznao meni. Sada je vreme da priznaš sebi.
Toliko mi je žao. Želim uzeti sat i vrtiti vreme unatrag do dana kada si poslao onu por....
Možda te ovo nauči. Možda shvatiš ono što ja,ali i mnogi drugi već odavno znaju.
Možda.. možda se prečesto javlja u mom životu, u previše važnim stvarima koje bi trebale biti sigurne.
više ne verujem ljudima kao pre. Ti imaš moć vratiti tu veru. Hoćeš li ju iskoristiti na tebi je.
Kako kažu-nekima je suđeno. Jesmo li to mi.. možda. verovatno.
Možda, možda jednog dana slika mog lica pre nego zaspeš više neće biti slika,već savršen san pretočen u stvarnost.
Možda ćemo jednom čekati jutra skupa. A možda..nikada više.
I opet,pre nego zaspeš, kad se javi onaj glasić, nemoj ga terati,saslušaj ga.slušaj sve što ti ima reći, sve što imaš reći sam sebi.
A zatim kreni u borbu....
..................................................................
Ali mnogo mi nedostajes
Nekome ...sada na srecu vise ne bitnome u mom zivotu!
Neću ti oprostiti što si me izbacio iz teško i dugo stečene ravnoteže, koja je bila krhkija nego što je izgledala. I ko zna kada ću je opet steći. I da li ću uopšte…
Neću ti oprostiti jer nisam želela da izbegnem buru koju već dugo niko u meni nije izazvao, osećala sam da će me uništiti i ipak pred njenim uništavanjem nisam se sakrila negde gde ću se osećati sigurnije.
Ne opraštam ti ni tvoj osmeh, ni tvoj miris, tvoj glas… Ne opraštam ti ni to što si tačno znao kada te želim i onda se jednostavno pojavljivao ispred mojih vrata.
Ne opraštam ti taj mir koji sam osećala kada sam bila sa tobom.
Ne opraštam ti ni jednu jedinu rečenicu kojom si me znao nasmejati.
Ne opraštam ti taj poljubac. Ti znaš koji.
Ne opraštam ti ni pogled koji je govorio želim te!
Neću ti oprostiti so koju si sipao na živu ranu…
Neću ti oprostiti posljednji pojubac, posljednji zagrljaj iz kojeg sam se morala otrgnuti.
Neću ti oprostiti ni jedno jutro kada sam se probudila a prva misao pripadala je tebi i pitanju:”Zašto?”
Ne opraštam ti. Ne mogu, jer ne mogu oprostiti sama sebi.
NE VOLIM TE VISE...Samo da se zna,jer sam vec odavno mnogo srecna sa drugom osobom.....koju volim
Mojoj prijateljici
Nisam mogla ni sanjati da ce u moj zivot,tek tako,osoba koju bi svatko pozeleo imati kao prijateljicu. Ja sam imala srece i sve to me ucinilo jako sretnom.Moja prijateljica je nesto posebno..zauvek cu se secati one letne,kisovite noci kada smo se i upoznale..od prvog trenutka,kada smo progovorile,svatila sam da je ona bas to savrsenstvo koje bi svatko pozeleo dobiti kao poklon..poklon prijateljstva..
Medju nama nije bilo nikakve tisine..na samom pocetku pronasle smo milion tema za razgovor..smejale smo se i nismo prestajale pricati..
. Malo vremena mi je trebalo da svatim da je Moja prijateljica najbolja osoba na svetu..uvek spremna pomoci osobama koje voli..slusati teske reci i probleme koje njeni prijatelji ne mogu resiti sami..Nije osoba sa dva lica(to najvise volimm)..sto god joj je na srcu,reci ce odmah..jedna velika osobina,koju ja najvise cenim kod nje,je njena tvrdoglavost..ma nece ona dopustiti nikome da je zeza..makar se celi svet okrenuo protiv nje,ona ce terati po svome,samo da dodje do zamisljenog cilja..do svega za sto misli da je u pravu,i da to vredi svega s cim se mora suociti..vooolimmm je najviseee na svetuu..ona je Mojaa Sekic ..uvek smo zajedno..nikada nam nije dosadno,jer svaka sekundica sa sekicc je predobraa i preloooodaaa..poznajemo se 8 meseci,a u mom srcu je dobila prelepo i posebno mesto..sa svojom sekicom sam spremna suociti se sa svim problemima..uvek smo tu jedna za drugu..zajedno cemo plakati,zajedno cemo se smejati..zauvek skupa,i u sreci i u nevolji..tako mi je drago sto je imam pored sebe..ona je uvek tu kad god mi je potrebna..Sekicc Moojjj znaj da te volim najvise na svetu..uvek cu biti tu za tebe..znas da ja verujem u tebe,i sve sto te muci sada,bice to superrr..izgurat cemo mi to zajedno..tvoja Dragana-Diana ce biti tu za tebe uvek,kao sto si ti bila sve ono vreme(hehe..ti uvek znas sta ce biti)..VOLIM TE SEKICC..hvala puno za sve sto si uradila za mene..Prijateljstvo coveka je dobrocinstvo Bogova..to je nesto najvrednije sto svaki covek pozeleti moze i to nikada ne smemo izgubiti..
Pa Valentinovo...nekom da nekom ne!! A nekome i rodjendan!!
Svako jutro divim se sebi, pogledam se u ogledalo onako krmeljava, nasmešim se, ovlaš poljubim odraz i velim: «Dobro jutro, najdraža! Kako si lepa danas... Jesam li ti jučer dovoljno puta rekla kako sam oduševljena što te imam, kako si samo pametna, lepa i domišljata...»
A ja samozadovoljno predem od sreće, slušam i ponavljam kao mantru: «Još, još, još... Pričaj mi još, još, još...»
Naporno je tako svaki dan! Da se mene pita, ja bih Valentinovo uvela češće, npr. jednom mesečno. Da barem malo razbijem ovu samoljubivu kolotečinu.
Kako mene niko ne sluša, jebiga, ne preostaje mi drugo nego ljubiti sliku svoju 364 dana u godini. A što ćeš, što se mora, nije teško...
Ljub, ljub, ljub, ljub, ljub...
Ehhhh ovako posto uz naj lepsi dan u godini,dan zaljubljenih,
moja rodica slavi svoj rodjendan,ja bih da joj pozelim srecan rodjendan i mnogo srece i ljubavi naravno!!!!
Razumevanje...
Jednog mu je dana prišao dečak i rekao "Gospodine, želim kupiti jednog od Vaših štenaca."
"Pa," reče farmer brišući pritom znoj s vrata, "ovi su štenci fini rod pasa, i prilično su skupi."
Dečak je spustio glavu na trenutak. Tada duboko zavuče ruku u dzep i izvuče čitavu šaku sitniša i dade ih seljaku.
"Imam 39 centi, jeli to dovoljno da pogledam ?"
"Naravno, " reče seljak.
I sa zviždukom, seljak dovikne "Dolly, dođi!".
Iz kućice za pse dotrči kujica Dolly sa četiri male krznene loptice. Mladi je dečak pritisnuo lice uz žićanu ogradu. Oči su mu plesale s užitkom.
Kako su psići stizali k ogradi, dečak je video još nešto blizu kućice. Polako, još se jedna krznena loptica približila; vidljivo manja. Psić je imao kržljavu nogicu i nikako nije mogao hodati u ravnini.
"Želim ovog" reče dečak, i pokaže prema najmanjem psiću.
Seljak je je kleknuo kraj dečaka i rekao "Sine, ne želiš ovog psića. Nikada neće biti u mogućnosti trčati i igrati se kao ostali psi."
S tim odgovorom dečak se odmaknuo od ograde, posegnuo za nogavicom i počeo je zavrtati prema gore. Otkrio je seljaku dve čelične šipke koje su se protezale sve do stopala - gde su bile spojene s umetnim stopalom. Pogledao je seljaka i rekao :
"Vidite gospodine, niti ja ne trčim predobro - a štene će trebati nekoga tko razumeje."
Svet je pun ljudi koji trebaju nekoga tko će ih razumeti.
....****....****....****....****....
*** da ne možeš naterati nekog da te voli - sve što možeš učiniti jeste da budeš neko koga se može voleti.
*** da ne mora značiti da je nekome stalo do mene, ako je meni stalo do njega.
*** da trebaju godine da se izgradi poverenje, a samo sekunda da se uništi.
*** da nije važno šta, već koga imam u životu.
*** da mi treba dosta vremena da postanem osoba koja hoću da budem.
*** da sam odgovorna za sve što uradim, bez obzira kako se osećala.
*** da se pravo prijateljstvo nastavlja i na velikoj udaljenosti- to vredi i za pravu ljubav.
*** da ako me neko ne voli onako kako bih ja htela, ne znači da me uopće ne voli.
*** da zrelost zavisi od iskustva koje sam doživela i od onoga što sam naučila, a ne od broja rođendana koje sam slavila.
*** da nije dovoljno da mi drugi oproste - ponekad moram oprostiti i sama sebi.
*** da bez obzira koliko mi je srce slomljeno, svet neće stati zbog mog bola.
*** da ne moram menjati prijatelje ukoliko se oni menjaju.
*** da mi ljudi do kojih mi je stalo uvek budu prerano oduzeti.
Zanimljivo..
«Moje vreme je večnost. Reci, dete!»
«Želela bih znati što kod ljudi ne razumeš?»
«To što im je detinjstvo dosadno. Žure se odrasti, a onda bi hteli ponovo biti deca. To što troše zdravlje da bi stekli novac, a onda troše novac da bi vratili zdravlje. To što misle teskobno na budućnost te tako zaborave na sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti. To što žive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ni živeli...”
Bog uze moju ruku u svoju. Ostadosmo na trenutak u tišini. Tada upitah:
”Kao roditelj koje bi životne pouke hteo da Tvoja deca nauče?”
Osmehujući se Bog odgovori:“Da nauče kako nikoga ne mogu učiniti da ih voli. Mogu samo sebi dopustiti da budu voljeni. Da nauče kako nije najvrednije ono što imaju, nego tko su u svom životu. Da nauče kako nije bogata ona osoba koja najviše ima, nego ona kojoj najmanje treba. Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se načine duboke rane u ljubljenoj osobi, a tada su potrebne godine da ih se izleči. Da nauče opraštati tako da sami opraštaju. Da nauče kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali jednostavno ne znaju kako to izreći ili kako pokazati svoje osećaje. Da nauče kako dve osobe mogu promatrati jednu te istu stvar, a videti je različito.Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati.
Cesto se pitam...
Padaju mi na pamet neke apsurdne stvari,koje mi postaju misterija,a koje pokušavam rešiti,ali bezuspešno.
I svaki put kad pomislim da sam na pravom putu ka istini,ka odgovoru,pojavi se tračak zabrinutosti,zbog tog odgovora,zbog istine koja može biti bolna.
A zabrinutost je najrazornija i najprikrivenija ljudska bolest koja slabi moju ličnost,moj um.
Bojim se,strah me je.Želim otkriti tko sam,kakvu ulogu u ovom svetu ima moj život,koja je svrha mog postojanja.Tražim odgovore koji su rasejani,kao zlato,koje treba kopati i tražiti ih.
Ne pronalazim odgovor i život mi se svodi na potragu,jer moj svaki dan je novi izazov.Moje svako buđenje je nova radost.Sretna sam jer iznova dobijam priliku da nešto promenim.Istina je da su to male promene,koje ostatak sveta možda ne vidi,ali u mom svetu su to velike promene,koje mi daju novu snagu za svako sledeće jutro.Za još jedan dan života,koji se može zamutiti kao voda,ali se ostavi na miru pa se razbristri.Time se bistri naš um svist življenja.
Ponekad osećam da moj život i moje postojanje sumornim šumana poklanja radosna vrela,a rekama zamišljeni i mirni tok.To je jedan od dana kada čovek postaje ono što misli i što mu stvara um,ali iza svega toga,opet se pitam....???
Dino Merlin - Otkrit cu ti tajnu
jednostavno nisam
imao snage za to, ooo
ne nisam ti rekao da
da je nekad ovo mirno
more bilo nemirno
Al neke se noci naprosto dogode
neke te oci do smrti pogode
Ne nisam ti priznao da
da sam ponekad i sam
pozelio da odem na dvor
ali sam ostao ona ista osoba
kakava sam zelio da budem
kad budem izlazio
Al neka se vrata pretesko otvore
neke se rijeci jos teze izgovore
Refren
Otkrit cu ti tajnu,koju sam skrivo
danima sto sja u pjesku zivom
otkrit cu ti tajnu sta se klanja
kad se covjek umori
Otkrit cu ti tajnu,koju sam skrivo
godinama sto su ostale
u pjesku zivom
otkrit cu ti tajnu sta se klanja
kad se ljudi umore od bjezanja
Ne nisam ti priznao nju
taj pust led ledeni pojas pod opsadom
ni to da se ljudi sumnjom zaraze
o Boze jednako lako kao i prehladom
Al neke se noci naprosto dogode
neke te oci do smrti pogode
Trenutno mi se ova pesma svidja mnoooogo!!
divno je imati te..
..neko zbog koga ne prezivljavam, nego zaista zivim
..neko zbog koga ne odustajem, nego se borim
..neko zbog koga sam ono sto jesam, i ne trebam se menjati
..neko uz koga znam sta znaci osecati se dobro
..neko zbog koga ponekad nocu ne spavam jer se brinem, mada znam da to nije potrebno
..neko zbog koga se trudim zavoleti samu sebe, jer mi pokazujes da imam razloga
..neko zbog koga dan nije samo dan
..neko zbog koga zagrljaj znaci mnogo vise od zagrljaja
..neko zbog koga opet volim
..i neko koga volim
..neko zbog koga mi je osmeh na licu, i kad plakat bih htela
..neko tko se trudi razumeti me
..neko zbog koga mi srce nemirno postane
..neko zbog koga kucati pocinje i stane
..neko ko je moj
..i trudi se da ostane *moj neko*
0
