Cranberrie - under construction

Prije tri mjeseca, negdje u ovo doba, moja Jubav i ja smo plesali naš prvi ples :D

Nisam neki tip od nekih velikih slavlja, ali volim kad se netko sjeti...
Nekad dragi i zaboravi na naš 29. - datum kad smo prohodali. Nekad i ja zaboravim. I ne dramimo oko toga.
Nekad se sjetimo par dana nakon i onda kažemo: Znaš kaj je bilo prekjučer? :D
Možda ćemo se 10. sad sjetit malo češće na početku ;)
Za prvu mjesečnicu smo bili u Toscani, za drugu u Nerezinama, a za treću smo doma...
Kako je ipak recesija, a mi nešto raspoloženi za pizze u zadnje vrijeme, danas sam odvela Jubav na jedno meni jako posebno mjesto, sa jako finom pravom talijanskom klopom - Mangiare Pizza u Tkalči.
Meni je tamo definitivno najbolja pizza, a tjestenina je baš prava talijanska i posebna, nisu običajena jela od tjestenina kao u drugim sličnim restorančićima.
Obično kad idem s curama uzemo Trofie (posebna neka tjestenina u umaku od pesta i rikole i pinjola) ali kako su oni jako fini ali i aromatični, taman mi je pola porcije - više od toga mi siluje okusne pupoljke, i obično zapečene njoke (sa sirom i rajčicama) po pol - idealna kombinacija.
Danas je Jubav bio ziheraš pa je uzeo Capricosu a ja Capri - bijelu pizzu sa ovčjim sirom, mini rajčicama i bosiljkom - savršeno nešto.
Taman smo se ustali od stola kad je krenula kiša... pljusak nas je stigao na Trgu gdje smo čekali tramvaj :D
Skužila sam u zadnje vrijeme da nam je pamentije ići u centar tramvajem, jer dok ja autom dođem do negdje, pa nema parkinga, pa se daleko sparkam pa još i moram hodat, pa platim parking masno, pa produljuj... strava...
Ovak fino sjednem na tramvaj i za 15-tak min sam na Trgu i platim samo 10 kn kartu prek moba, a tramvaj mi stane pred zgradom i imam dvije direktne linije.
A kad smo stigli pred zgradu, tek smo onda nagrabusili: em je još više padala kiša, em sam u balerinkama stala u lokvu vode...
Ali smijali smo se i ljubakali cijelo vrijeme u tramvaju onak mokri i promrzli :)

Moram vam još ispričati događaj do sinoć :)
Spremamo se mi gledat tekmu, ja se fino zalegla i samo mi se oči sklapaju... al ono zaozbač, jedva gledam.
Tekma počne a dragi održi razgovor sa televizorom: Ajde dečki, vjerujem u vas... Nemojte nas osramotit.
U 11. min čini mi se padne prvi gol a dragi poludi, psuje, viče...
Kažem mu ja: Odoh ja spavat, ti ionak samo noriš - nemrem to više gledat.
Tekmu naravno zgubimo kao što svi znate i on je bijesan i ljuti i nemre spavat.
Čak mi je i popravio bug na mobitelu koji sam imala :D
U 3 u noći dođe u krevet ali i dalje nemre spavat i prčka nekaj po mobu a mene mimozu probudi bip bip i svjetlo s mobitela i kažem mu: Jubav kaj nemreš pavat?
On: Nemrem jubi, izgubili smo 5:1...
Ja: A joj Jubav, žao mi je... i onak se doklimam od njega i poljubim ga i kažem mu da ga volim...
A on kaže: Ma jebeš i tekmu i repku kad ovo imam doma :)

Voli on mene :)