klasične priče i slični epilozi
Prošao je I Uskrs. Nije mi se dešavalo bog zna što, obiteljski ručak, malo rodbina…, klasika. Danas mi je radni dan, al sve mi se čini da mi neće biti radni, ne da mi se…, a I ostalo je dosta materijala još od petka. Danas ću se posvetiti stvarima koje sam zapostavila zadnjih par mjeseci. Nekako nisam danas najbolje volje, zapravo u očekivanju sam nečega što već unaprijed znam da se neće dogoditi, tako da mi to samo uzaludno čekanje ide na živce, zato sam jutros to sve sasjekla u korijenu…možda sam učinila dobru stvar, možda nisam, vrijeme će pokazati…Ja strašno mrzim kukavice, slabiće, kao sve bi oni za tebe…ma da, da, u kojem životu? Kao skinuli bi zvijezde s neba za tebe, a onda ti se desi da prolaziš kroz život s njima na leđima. Da, moš’ mislit ironije. Šta je još najgora stvar I najbolnija istina ta da bi oni I zaista skinuli s neba te jebene zvijezde, al su prelijeni da se pomaknu s mjesta, preteške kukavice da se izraze, prejebeni slabići da te pogledaju u facu I kažu –jebo bi te da bi te jebene zvijezde s neba poispadale same- il šta ti ja znam šta…ali ne. I šta ću ja sad govorit to umjesto njih, radit umjesto njih, jebat umjesto njih…ma da, taman posla. Tako sam lijepo ujutro prekinula tu fazu ničega. ili fazu svega. Možda sam ga time htjela samo gurnuti, da shvati da me gubi, da se trzne…ako se trzne znat ću da je vrijedan pažnje, ako ne, goodbye lover…imao si svojih 5 minuta, a to što ih nisi znao iskoristiti, zbog toga ti plači, ja neću…
17.04.2006. u 11:06 | 4 Komentara | Print | # | ^