|
skoro pa ništa… osim što sam se batrgala sa financijama i izmišljala toplu vodu, iako ni hladna nije bila daleko ništa značajno.. osim što sam masu puta bila ganuta i dirnuta njegovom pažnjom jer ih neka ljubav prije nije znala tako jednostavno pokazati ništa posebnoga… jer sam se ionako previše puta izgubila, zureći u stvari doslovce pred mojim nosom ništa drugačije… jer sam ponovno osjetila, čula i srela svoju podsvijest koja bi da me ispravlja, a meni je to već tlaka ništa značajno.. jer sam sve pokušavala prevesti na meni prihvatljiv jezik da bi razumjela o čemu se tu opće radi ništa onakvoga…. po čemu ću ovu pamtiti kao jedinstvenu, savršenu, neponovljivu jer ni jednom nije bila baš takva, nekakva ništa… zbog čega bi se opet upustila u bezbroj opcija i kombinacija da bi uklopila sebe i sklopila sama sa sobom mir ..i ziheraški bi bilo dobro reći, bez prekriženih prstiju… ajde neka i ova, ako baš mora, bude približno ista, ako već ne želi biti bolja a znam da bi mogla |
|
...On je na "ledu"... šta dalje? Nemam pojma.. .(svakih pola sata) odluka je drugačija (svakih pola sata) ja sam opet ljuta, (svakih pola sata) ja ipak razumijem.. ...nije htio i nije baš taako strašno... (svakih pola sata) ali, ja sam rekla ne jednom sam, rekla nemoj... to je barem bilo jasno.. (svakih pola sata) sam ponosna... jer.. e pa neće meni neko tako.. (svakih pola sata) ne dam si mobitelu, (svakih pola sata) vežem si prste dala sam si zabranu (svakih pola sata) sam tužna..da barem nije ..opet.. (svakih pola sata) sam odlučna, jer moram... to mi je jako bitno... (svakih pola sata) da li mi je lakše? -Nije.. (svakih pola sata) a moglo je bolje.. ili ipak nije.. |