|
valjda… i tako očito, jer kad sve prođe, ja se opet pitam .. pa kako sam si to mogla dozvoliti…ali eto, jesam.. ja.. opet u misiji…sredi nečije propuste… a dozvolim si…prečesto.. da mislim tuđu brigu… i da me nazove i počne cendrati..da je ovo, ono..i sve je problem i opet je jadan i sam ko pas.. btw. sa psom, ali nema veze…on tu ne vidi nelogičnost, a ja vidim vic… ali voli dramu, očito… i jako, ali jako obožava ulogu žrtvovanog… iako sam masu puta ja bila dramatičarka , glavna, po njegovom mišljenju, a on tako jednostavan da … ne poštuje rokove…pa ni one nužne…recimo zakonske.. pa se svaki puta začudi kad ga zakon sa kamatama dohvati… a onda slijedom zakona, prenese se na mene… i kako on nikada ne nauči da se ipak treba posložiti i da život i obaveze ipak imaju neke prioritete, pogotovo zakonske, ali ne… jednostavnije je ovako…dramiti.. a ja ću onda riješiti.. uz dramu ili bez nje…ko me pita… p.s. kad će već to proljeće i sunce, pa da mogu opet žmiriti..i la-la biti… |