|
- „Mama imaš li ti dečka?“ (zbunj???? od kud sad to??ebtga..mala je fakat vještica i ulovila je već nebrojeno puta onak neku fluidnu istinicu koja putuje zrakom, paralelnim svemirom, u nekom neuhvatljivom obliku.. ali ju je mala bez pol frke ulovila…i ispalila… i kak sad da ja njoj velim imam, kad „službeno“ i za javnost nemam… ni te vikend susrete, ni tjedne kavice, ni sms-porukice ni niš…) i hrabro, sabrano majčinski, a bez treptanja i onog „grc“ odgovorim… - nemam.. -„Pa kak nemaš, a ja imam dva, znaš, imam iz mog razreda, Filipa koji se uvijek igra sa mnom i koji me onak podraga po licu i imam Marka..iz dnevnog boravka, koji me poljubio zato što je jučer padao snijeg, i kad sam ga pitala..a zašto me je poljubio..lijepo mi je rekao da je zaljubljen u mene…i eto… ja ti imam dva dečka, baš dobro, jelda?“… |