|
Nikako…učim..pokušavam usvojiti..svašta…informacije, nekaj novoga.. da za nešto napokon kažem… e eto, sad znam… eto i to je napokon dio mene.. al ne ide, pa ne ide…nemrem se nikak naviknuti.. da je… slijeganje ramenima..nečija vještina.. onak skoro pa urođena..prirodna… i onda me hvata bijes…i čuđenje i nemoć… al svejedno ..nemrem samo slegnuti ramenima |