|
definitivno… a i mojoj ljetnoj romanci…očito… čovjek je naime, vrlo blizu izlaza pozove vas na ručak, koji sam kuha, a kuha stalno i stalno poziva…(prekrasno) dočeka vas poklon…cd ..koji ste samo spomenuli da je dobar…(neočekivano, ganuti) i onda počne neka čudna priča… a vi jedete i slušate…začuđeno.. (hmmm… kod žena ljubav nejde kroz želudac..zar ne?) i vodi on razgovor… kao da ste mu žena..dugogodišnja… a priča se nastavlja… uz smiješak, šalu,dogodovštinu, pusu… pa vas savjetuje kako da sredite život…(?) kako da se uozbiljite…(?) jer on zna bolje…(!) i šta je dobro za vas…(!) i nudi rješenja…(voila!) pa bi on malo i uvjetovao…(?) pa bi igrao igru moći…(yeah right) …..pa na kraju očekuje poljubac i idući susret kojem se već veseli… Dok sjedate u auto…mahne vam veselo, pošalje poljubac i namigne… U međuvremenu nastavlja sa temom..preko porukica… ( da ne ispadne da ste sanjali) …ali onda u jednoj, opet zove na kolače.. ….pa nastavlja…u tom nekom novom žaru uvjeravanja… …pa šalje kremastu pusu… ….?????????????????????.... I nisam tužna, nisam, nisam ni prazna, nisam ni žalosna… samo sam začuđena…onak, iskreno, trepćući… kaj sve ovo znači????? od kud sad to???? Zaboga, čovjek nema pojma..da je sun tzuovo…“umijeće ratovanja“.. moja biblija.. |