Ja kao Dr. Phil...

Kao što naslov kaže, ovaj put pišem o posve drugačijoj temi. Radi se o ljubavnim jadima cura koje me okružuju. Moje drage prijateljice su se potužile da nikako nemogu shvatiti muški rod. Što da im ja osobno rečem. Totalno sam ne romantična osoba, a i uz to puca me takav film da trenutačno ne želim vezu. Sada bi vam Lakeisha rekla da to nije trenutačno nego da je tako otkada me pozna, no smatram dok meni ovako odgovara, nije potreba ništa mijenjat. No, da se ja vratim na temu. Ja im kao ja ne mogu pomoć, ma koliko god to željela. Zbog toga sam sinoć „stvorila“ dr. Phila (da ime jest preuzeto od slavnog doktora). Tako je curama dr. Phil pokušavao riješiti probleme i pojasniti misterij suprotnoga spola. Cure su imale pitanja koja su ih duže vrijeme mučila, pa smo pokušali složiti odgovore. Razgovor je zučao otprilike ovako:
Na pitanje, zašto svaki put kad se zaljubi od toga ne bude ništa, odgovor je bio sljedeći:
1. Nema kemije sa suprotne strane
2. Ako kemije i ima nije sposoban skontat da se curi sviđa
3. Ako i skonta nema hrabrosti curi priči
4. Ako se i ohrabri negdje putem mu ponestane hrabrosti
-Da li iz avanture može nastati veza?
5. Da, ako se pojavi nešto više od puke fizičke privlačnosti i ako su već prije postojale neke „tenzije“
- Zašto se ništa ne izrodi ako su obje strane zagrijane?
6. Smatra da njegovi prijatelji ne bi odobravali njegov izbor cure
7. A ukoliko bi je preburno odobravali bio bi ljubomoran
-Zašto smatraju da smo komplicirane?
8. (osim zato što većina i jest komplicirana) komplicirano im je shvatit što cura želi, samo zato što sami ne znaju što hoće
...
Mislim da je ovo dovoljno. Što se razgovora tiče. Ipak ne bi htjela da me sad sav muški rod počne napadat. Tekst nije ni u kojem slučaju generaliziranje jer ipak pitanja i odgovori odnose se na pojedine slučajeve. No koliko god se mi trudili shvatiti jedni druge to je ne teško nego nemoguće bez potpune otvorenosti i iskrenosti. Kažu da su cure zaljubljivije prirode. Možda i u tome leži odgovor zašto se cure nakon avanture zagriju jače nego dečki. Znam, da i dečkima nije lako. Cure isto znaju otežati stvar. I to dosta. No, ipak još jednom želim „mojim curama“ (a i svim ostalim) reći da kad bude pravo vrijeme za to zaljubit ćete se u pravoga. U onoga koji će se zaljubiti u vas. Znam da kad to ovako rečem zvuči ko neki stereotip, ali to stvarno jest tako. Sada, ne govorim o nekoj vječnoj ljubavi ili ičem sličnom, samo kažem svoje mišljenje: Bolje biti sam nego u lošoj vezi. To je moje uvjerenje i čvrsto ga branim. Nije mi jasno zašto ljudi žele silom održati nešto što je već propalo. Zar je čovjek takva kukavica da ne može bit sam, pa radije trpi u lošoj vezi. Ne, ne vjerujem u to. Mislim da samo mora stati i dobro promisliti što želi. Kada sa sigurnošću zna što želi, ili koga želi, tada ćemo se i potruditi da to dobije. A tada čak i ako ne uspije, zna da je dao sve od sebe i puno je lakše krenuti dalje. Ovo ne govorim tek tako, govorim iz svog iskustva. Dugo sam željela nešto i jako se tudila da to dobijem. Nije mi uspjelo. Kada sam shvatila da od svega nema ništa, istina bilo mi je jako žao, no ipak sam lako krenula dalje. Nisam imala za čime žaliti. Sada nisam u vezi, i znate što? Bolje mi je sto puta ovako, nego da sam u lošoj vezi. I točka.