 Ponekad jednostavno poželin bit negdi drugdi, ali negdi di ne znan kako je, di su možda drukčije zore s drukčijim spektrom boja, a bilo kakav red i zakon je odsutan, umor nepoznat, bez postojanja ikakve dubine, ikakve samospoznaje…
Ponovljivost ove svakodnevnice jednostavno više nije dovoljna ili je možda previše… Samo želin zatvorit oči, začepit uši i izuzet se iz ove stvarnosti, nestat, kao da ću se probudit i ovo sve neće bit isto, i kao da moja egzistencija više neće bit realna, nego san samo plod nečije mašte, samo još jedan sanjar kojeg fantazira sanjar…
|
