Grcka 3...

Evo opet sam na poslu, i to sam danas cak dosla u pola 9. Naime jucer sam dosla oko pol 11, a bas ko za vraga sef je imo sastanak sa traineesima prije toga i pitao za mene. I jos je rekao da bi trebali dolaziti na posao u 8 i ic doma u 15.. Mislim, WTF??
Ono heloooo, ok da imam nekaj za radit, al ovako je ziva koma..
Eo tako za pocetak da dodam jos malo fotki, da ubijem vrijeme..
Vecimom od kraja proslog tjedna i mozda pokoju od ovog, al te jos nisam bas sve zbavila...
petak: goodbye izlazak za Maren...
Putem prema..


Simpaticni konobari, ok stupanj simpaticnosti upitan, al stupanj usluznosti vrlo visok, ponajprije zahvaljujuci ovome momku kraj mene.. On je bio the man kad je u pitanje doniranje cuge simpaticnim djevojkama(spomenuto u pretproslom postu)


Moj novi prijatelj.. Inace sve je puno cucaka lutalica, al svi su totalno azhabuuuu, mili i dragi.. Jucer smo na Plaki tako vidli jednog koji se izlezavo i grlio pollitrenu flasu vode, onako kao da ju drzi za pit ko covjek..Presimpaticno..


Malo ambijenta "Bara 204" (S lijeva na desno: Sara- Belgija, Umberto-Brazil, moja velikost, Dominik-Svicarska).. Tako pocnu sve veceri, a neke slicno i zavrse..


I onda neko kaze da svicarci nemaju para?!?!?


Sad jos malo da dodam pokoju..
Sve je tu mach zadnjih par dana.. Nikako da uhvatim pauzu..Zapravo imala sam priliku prekjuce poslijepodne izmedju posla i protesta, no tada me ko za inat uhvatio napad energije, sta cu ocito placati do kraja tjedna ako ne i duze.
Prekjuce sam nakon sveg skupa dosla doma strgana i umorna od klipsanja, vrucine, nespavanja i onog sta ide uz to.. Stigla u nadi da cu se otusirat i provest mirnu vecer u BAru 204..
Naravno, ne bi to bilo to da se neko nije sjetio, u ovome slucaju krivac je Pablo (spanjolska), da bi fakat fakat iso nekud van..
I tako mi svi jadni strgani, gledamo ga kako milo trepce okicama, uz prizvuk onoga "to mi je zadnji dan ovdje..", a na poslijetku naravno grupno prihvacamo i krecemo u izlazak na drugu stranu kampusa,
Inace, stici na drugu stranu kampusa je prava mala avantura. Tko god da je radio landscape dizajn mora da je bio vise nego high. Naime nijedna cesta nema smislenu putanju, pa se svi koriste brojnim precacima. Tako je potrebno prvo proc kroz rupu promjera cca1,5m u zicanoj ogradi, potom se nekoliko min hoda po siparzju i sumi, pa treba preskociti grabu, pa se popeti po pozarnim stubama na vrh i spustiti po drugima sa druge strane zgrade dole, a naposlijetku treba se popeti na ogradu visoku 3-4,m:)
Poslikat cu jedan dan sve te simpa detalje..
Uglavnom, zavrsili smo vani u nekom baru sve dok nas nisu izbacili van zbog fajrunta. Na provratku smo svi ko beskucnici stajali pred zgradom kojih 1-2h ceznutljivih pogleda uprtih prema baru 204 (bojanova soba). Naime barovlasnika nam nije bilo, a mi smo bili ko ovcice bez svog pastira.
Ok ne da mi se vise pisat sad..