Kalnik i pa pa

Sve šta mogu reć o ovom vikendu je da je bio genijalan i nezaboravan.. Kasno po noći (pet na sub) je opet iz Minkena dolepršao Steffen, ili ti po naški Štefek. Iskreno, sama pomisao na cijeli vikend mi se što zbog pmsa što zbog koječega drugog nije sviđala i u startu sam prema svemu bila grumpy. I tako odspavala sam i tu noć i probudila se u cik zore (po 9). Već tada se naziralo poboljšanje mog raspoloženja, u zraku je valjda bio neki miris nadolazećeg uzbuđenja, a moj nos je valjda to nekako našnjofao. Krenuli smo pravac Kalnik. Pokupili Dariju, pa u ZG i Bernija i Jasminu. I prema tome sam bila skeptična malko, ok Bernija sam jednom vidla al na temelju tog baš nemrem reć da sam ga poznala, a Jasminu nikad. Kasnije se pokazalo genijalnim kaj su išli s nama. Ljudi su zakon! Stigosmo na Kalnik, ispismo još jednu kafu, pojedosmo nešto, i tada je počela akcija. Išli smo penjati.

Krenuli smo u osvajanje "Trnoružice". Berni ju je ko prvi ispenjo. Darija je prvi put stigla do cca pol i odustala. Nakon nje, ista stvar se desila i meni. No nismo se dale tako lako.

Drugi put ja sam hrabro išla do kraja(i Darija kasnije). Al sam izmislila svoju rutu, jel me tako bilo manje strah. Unatoč tome napad panike i histerični slom nije izostao. Naime kad sam stigla do vrha počela je moja noćna mora: kako sići dole?!? Unatoč povicima odozdo: "Sjedni samo!!Ne brini, niš ti neće bit, noge okomito na stijenu, ruke iza, samo hodaj!" ja sam i dalje imala svoju briju da će me neki čudni moment slijepiti uz desni zid i od mene će ostat palačinka. Panika je radila svoje- ja sam kričala i urlikala da ne mogu a oni su me smirivali. Štefek me spuštao mic po mic, a ja sam se derala da me pušta prebrzo. U jednom trenutku sam navodno derala se histerično na njega da me prebrzo, a čovjek me držo na mjestu (to su mi naravno kasnije rekli), na šta su se svi dole odvalili smijat. Sišla sam dole živa i zdrava, i u polusuzama rekla da nikad više neću penjat ni u kojem slučaju.

Nakon kojih po ure smirivanja živaca vratila se i moja volja za penjanjem. Ispenjala sam dio "Blizanaca" i samo malo šizila prema dole. Čak sam i grm pobijedila, a na slici je bitno to da imam grančicu u rukama koja simbolizira pobjedu nad grmom i kolonijom mravaca!

Na kraju sam penjala i "Super Maria" i pri silasku imala ponovo slom živaca:) Unatoč tome što je sirota Darija kad se spuštala morala vratiti sve komplete baš zato da bi i ja mogla na toj strani užeta penjat i skidat komplete da me ne bude strah da će me uz zid zalijepit. Bilo me opet strah, normalno.. eto to je izvještaj sa Kalnika. Naravno, Steff je penjo i 6c ako se ne varam a ovi 5c il tak neš- i ja ću kad narastem;)


I sad pa pa od mene iz Rvacke, od sada ce javljanja bit sa druge strane bare!