** Budan.blog.hr ** Alternativa, zen filozofija, duhovne teme, haiku, poezija, umjetnost, vizije, mudrosti, razmišljanja, priče

29.08.2015., subota

H.P.B. - GLAS TIŠINE

Helena Petrovna Blavatsky

Glas tišine

Praktični Okultizam

Druga knjiga iz biblioteke Tragovi predstavlja čitatelju dva djela H.P.Blavatsky: “Glas tišine” i “Praktični okultizam”. O ovoj autorici i njenom djelu potrebno je reći nekoliko riječi jer ono, hvaljeno koliko i napadano, voljeno koliko i prezirano, ostavlja za sobom duboke tragove.

Helena Petrovna Blavatsky rođena je 12. Kolovoza 1831. Godine (31. Lipnja po starom ruskom kalendaru) u Ekaterinoslavu (danas Dnjepropetrovsk) u Ukrajini, kao kćer Petra Aleksijevicha von Haha i Helene Andrejeve. Unuka je, po majčinoj strani, Tajnog savjetnika Andeya Mihailovicha de Fadeyeva i princeze Helene Pavlovne Dolgorukove, koja je nadzirala njeno školovanje u Saratovu i Tiflisu. U ranoj je mladosti mnogo putovala Zapadnom Evropom u društvu svoga oca. Također, već u ranom djetinjstvu iskazuje čudnovate psihičke sposobnosti.

U 17. Godini udaje se za mnogo starijeg Nikifora V. Blavatskog kojeg ubrzo nakon vjenčanja napušta i putuje najprije u Tursku, pa zatim Grčku, Egipat i Francusku, 1 1851. Godine susreće u Londonu svoga učitelja. Potom odlazi u Kanadu, Sjevernu i Južnu Ameriku, a 1852. Na Cejlon i u Indiju; tom prilikom, međutim ne uspijeva joj ući na Tibet. Ipak, zajedno sa svojim učiteljem na Tibet odlazi 1868., boraveći tada ponovno i u Indiji. Nakon brojnih putovanja koja su, uz navedena mjesta, obuhvatila gotovo čitav svijet, 1874. godine počinje pisati, braneći izvorne spiritualističke pojave.

8. rujna 1875. Godine utemeljuje Teozofsko društvo, zajedno sa pukovnikom H.S.Olcottom, Williamom Q.Judgeom i drugima. Ono ubrzo izrasza u veliku



intelektualnu snagu i dugo vremena ostaje filozofskom školom po svojoj unutarnjoj ezoterijskoj suštini. Kolika je snaga te “ideje” vidi se iz činjenice da iz Teozofskog društva tijekom vremena nastaje 15-tak pokreta, od kojih neki i danas djeluju. To je potvrda da unutarnja snaga jedne čiste ideje nužno mora u budućnosti izrasti i postati kulturološkim fenomenom koji će potaknuti moralne, intelektualne i duhovne snage na kreativno i aktivno djelovanje.

Učenje koje iznosi H.P.Blavatsky ne može se nazvati izvornim radom, ograničenim i samovoljnim, niti se može ustvrditi da ona nešto izvlači iz zaborava, jer nikada ništa nije zaboravljeno, već je ispravnije kazati da ona skida djelić koprene kojom se tokom vremena zaštitilo “znanje”. To potvrđuju i njene vlastite riječi: “Mi samo prenosimo iskru”. (Razotkrivena Izida, Nauka, str.29).

H.P.Blavatsky postavlja ciljeve društva na univerzalnim načekima filozofske škole:

1. Stvaranje bratstva ljudi bez obzira na rasu, vjeru i spol, društveni položaj i boju kože

2. Uporedno izučavanje religije, filozofije i znanosti

3. Istraživanje neprotumačenih zakona prirode i neistraženih čovjekovih moći.

Njeno prvo veliko djelo je (Razotkrivena Izida) koja je objavljena krajem 1877. ; “Tajna doktrina” izlazi 1887., a iste godine H.P.Blavatsky osniva ezoterijsku školu. 1889. Pojavljuje se “Ključevi teozofije i Glas tišine”. Umire 8. Svibnja 1891. U Londonu.

Članci, upute i komentari H.P.Blavatsky objavljivani su u časopisima Lucifer i Path (Put). Oni, kao i neki drugi zapisi, izlaze 1958. Godine pod nazivom Sabrana djela. Jedna od takvih kompilacija njenih izvornih tekstova je i Praktični Okultizam.


Oznake: Obrazovanje


- 09:48 - Komentari (2) - Isprintaj - #

28.08.2015., petak

20 znakova da ste visoko napredna osoba

20 znakova da ste visoko napredna osoba

Datum objave: 27.08.2015

Postoji upečatljiva razlika između razvijenih i svjesnih ljudi i nerazvijenih, nesvjesnih ljudi. Evoluiranje je proces koji počinje svjesnim buđenjem. Nakon buđenja više ne možete biti ista osoba koja ste nekad bili. Kada zaronite dublje u svoj osobni rast vidjet ćete dokaze da ste se razvili i promijenili.



U nastavku je navedeno 20 znakova koji dokazuju da ste se razvili kao osoba:



1. Osnova: Vi znate tko ste

Prema psihološkoj teoriji identiteta, postoje četiri faze razvoja identiteta. U prvoj fazi nemate identitet. Slijepo prihvaćate bilo koju vrstu ideologije ili sustav vrijednosti koje su vas podučili roditelji ili članovi obitelji.

U drugoj fazi počinjete širiti svoj društveni krug, ali pasivno slijedite tok društva bez ispitivanja. Nedostaje vam autentičnost i trudite se uklopiti i ugoditi drugima. Kao u fazi jedan: bez pravog identiteta.

U trećoj fazi počinjete doživljavati krizu identiteta. Shvaćate da ste zavaravali, kopirali i slijepo slijedili cijeli život. Možete početi sumnjati u svoje izbore i vrijednosti. To dovodi do toga da počinjete istraživati nove životne stilove, sustave vjerovanja, izbore, prijatelje i kulture.

Međutim, u ovoj fazi malo je predanosti i dubine. Umjesto toga, to je beskrajna potraga za sljedećom stvari. Većina ljudi je zapela u trajnoj krizi identiteta. Oni nemaju pojma tko su zapravo.

U četvrtoj fazi već ste hrabro proputovali kroz krizu identiteta i samostalno se opredijelili za određeni identitet ( tj. ideologiju, zanimanje, vrijednosti društvenih veza itd.). Nastavljate istraživati. Međutim, ovo istraživanje temelji se na osnovnim uvjerenjima i jasnim osjećajem tko ste i što vam je cilj u životu.

U nastavku ćemo definirati razvijenu osobu kao nekoga tko je postigao svoj identitet.

2. Znate što želite

Kao razvijena osoba posvećeni ste određenom životnom putu. Vi znate što želite u životu. Imate smjer. Stephen Covey je u svojoj knjizi “7 navika uspješnih ljudi “ rekao : Počnite na način da vidite kraj.

U svemu postoje dvije kreacije: Mentalna kreacija i fizička kreacija.

Možete dizajnirati svoju idealnu sudbinu i dosljedno ići prema njoj bez skretanja s pravca – jer ste predani. Beskrajno istraživanje je završeno. Spremni ste ići duboko i daleko.

3. Osjećate da ste točno tamo gdje bi trebali biti

Kao razvijena osoba osjećate viši smisao svrhe u svom životu, kao da imate vodstvo. Vi ste na pravom mjestu i na pravom putu. To je više od pukog uvjerenja- to je duhovna potvrda. Usklađeni ste sa svojim jastvom i manifestirate življenje života za kojeg ste stvoreni.

4. Vjerujete da imate kontrolu nad ishodima u vašem životu

Kao razvijena osoba imate ono što psiholozi nazivaju unutarnjim mjestom kontrole. Vi, a ne vanjski čimbenici, kontrolirate svoj život. Vjerujete da ste vi odgovorni i prema tome imate moć stvoriti sve što želite u budućnosti.

5. Vaš život je postavljen prema vlastitim uvjetima

Kao razvijena osoba otporni ste na programe drugih ljudi. Svaki trenutak svakog dana provodite radeći ono što vi želite. Radite posao koji volite. Provodite vrijeme s ljudima s kojima želite biti. Zarađujete novca koliko želite. Vi kontrolirate vaš raspored. Vaš raspored ne upravlja vama.

6. Vaš život je jednostavniji

Kao razvijena osoba pojednostavili ste svoj život. Umjetnost je usporiti i mirisati cvijeće. Ne jurite kroz život. Vi ste prisutni. Više volite iskustva nego stvari. Uklonili ste sve iz svog života što vas odvraća od najviše svrhe. Sve što se nalazi u vašem životu je tu sa smislom. Ima svrhu.

“Jednostavnost je krajnja sofisticiranost”. – Leonardo da Vinci

7. Vaši ciljevi se ostvaruju ubrzo nakon što ste ih postavili

Kao razvijena osoba spojeni ste s višim izvorom. Naučili ste kako brzo stvoriti rezultate koje želite – često dođu trenutno. Ako vjerujete, ostvariti će vam se. Kao što je Ralph Waldo Emerson je rekao: “Nakon što donesete odluku, svemir se uroti da se to dogodi.”

8. Privlačite prave ljude u svoj život

Kao razvijena osoba, privlačite prave ljude u svoj život. Krećete se prema velikoj viziji i čini se da se potrebne veze i mentori uvijek pojave baš kada ih trebate. Kao što je Buddha je rekao: “Kad je učenik spreman učitelj će se pojaviti.”

9. Očekujete da se sreća / čuda često događaju

Kao razvijena osoba očekujete da se sreća i čuda događaju u vašem životu. To je vaše prirodno stanje uma. Stvari će ići glatko. Pojavit će se rijetke prilike. Ako očekujete, vjerujete, ostvariti će vam se. U stvari, iz perspektive razvijenosti čuda su normalna pojava. Ako vam se čuda ne događaju često u životu to je znak da niste u vezi sa sobom i svojim višim izvorom.

10. Odvajate vrijeme svaki dan za propitivanje i meditaciju

Kao razvijena osoba nalazite način da budete sami. Na primjer, Sara Blakey, predsjednica uprave Spanx, živi samo pet minuta od njezina ureda. Međutim, ona namjerno vozi produženih 45 minuta na posao, jednostavno da si osigura vrijeme i prostor za razmišljanje. Tako to radi i veliki broj drugih kreativaca. Izdvoje dio vremena svaki dan za propitivanje, meditiranje, molitvu, i analizu.

Na taj način dolaze inspiracija i otkrića.

11. Pažljivi ste sa svojim vremenom

Kao razvijena osoba vi kažete “Ne” većini poziva i prilika. Kao što je Jim Collins objasnio u svojoj knjizi „Od dobrog do izvrsnog“, vi shvaćate da se izvrsne prilike događaju svaki dan. Niste zavedeni ni ometeni njima. Posvećujete vaše vrijeme samo stvarima koje su vam uistinu važne.

12. Svakodnevno činite stvari kako bi kreirali budućnost kakvu želite

Kao razvijena osoba ne odugovlačite postupak. Pomakli ste se od sanjara na osobu koja djeluje. Svaki dan provodite zapravo gradeći budućnost u kakvoj želite živjeti .

„Ako nagomilate previše „sutra“ shvatit ćete da ste ostali s ničim osim sa velikim brojem praznih „ječer“ – Harold Hill

13. Osjećate raskorak između sebe i onih s kojima ste se nekad družili

Kao razvijena osoba, osjećate jaz između sebe i ljudi s kojima ste provodili vrijeme. To je možda jedan od najtužnijih dijelova postajanja evoluiranom osobom i jedan od najtežih. U nekom trenutku putovanja, svaka evoluirana osoba se morala razići s ljudima koji je sputavaju. Međutim, jednom kad su to učinili nije prošlo dugo od toga da su postali potpuno različiti od svojih starih prijatelja.

14. Stalno tražite promjenu

Kao razvijena osoba stalno tražite i prihvaćate promjenu. Volite transformaciju. Volite razbijate vaše paradigme. Volite njegovati nove navike. Volite se upustiti u nove stvari koje su vam izazovne zbog toga što volite rast.

15. Pronalazite užitak u preuzimanju rizika

Kao razvijena osoba osjećate se živo kada s vjerom i blagom neizvjesnošću ulazite u nešto novo. Volite taj trenutak kada se spremate učiniti nešto što vas plaši. Znate da pokušavate nešto što većina ljudi nikada ne bi ni razmotrila.

“Kada prestanemo riskirati, prestanemo živjeti.” – Robin Sharma

16. Primjećujete skrivenu istinu u svemu

Kao razvijena osoba uočavate suptilnu istinu i povezanost u svemu, dok gledate filmove, razgovarate, vozite se u automobilu. Život je vaš učitelj. Vi ste duboko povezani sa svemirom i osjetljivi ste čak i na najmanje veze i pouke.

17. Svjesni ste hrane koju jedete

Kao razvijena osoba vidite sebe kao holističko biće. Svaki aspekt vašeg života utječe na cjelinu. Prema tome, svjesni ste da hrana u tijelu utječe na um, emocije, duh, odnose, i na sve ostalo. Najvjerovatnije ste vegetarijanac ili vegan.

18. Više vam je stalo do drugih ljudi – ali manje o tome što oni misle o vama

Kao razvijena osoba intenzivno brinete o tuđoj dobrobiti. Međutim, više vas nije briga što drugi ljudi misle o vama. Tuđe percepcije više ne upravljaju vama. Kao što je Martha Graham rekla: “Ono što ljudi na svijetu misle o vama, stvarno vas se ne tiče.”

19. Više ne se uspoređujete s drugima

Kao razvijena osoba više se ne uspoređujete niti natječete s drugima. Budući da imate svijest o jedinstvenom identitetu, shvaćate da nitko drugi ne može obaviti posao koji ste naumili. Imate svoju vlastitu jedinstvenu misiju u životu koju samo vi možete ostvariti. Dakle, nema razloga kopirati druge ljude. Nema natjecanja. Vi ste inovator.

20. Iskreno želite najbolje drugim ljudima

Kao razvijena osoba sretni ste kada drugi ljudi uspiju i tužni kada ne uspiju. Uspjeh drugih vidite kao ukupni uspjeh. Vi stvarno želite najbolje svima, čak i vašim neprijateljima. Imate samo ljubav za svaku osobu na zemlji. Nema mržnje, zavisti ili prijevare.

Zaključak

Razvijeni ljudi mijenjaju svijet. Oni žive sretniji, jednostavniji i produktivniji život. Najljepši dio rasta vaše svjesnosti je taj što možete vidjeti dokaze u svom životu koji potvrđuju da ste postali osoba koja trebate biti.



Autor: Benjamin Hardy

Prijevod i obrada / Preuzeto sa : atma.hr

------------

lp, borivoj
http://budan.blog.hr/

Oznake: Obrazovanje


- 10:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #

27.08.2015., četvrtak

Stephen Turoff i njegovo umijeće

Full Headers Printable ViewSTEPHEN TUROFF septembra na BLEDU
11. – 14. september 2015



INDIVIDUALNE TERAPIJE
petek, 11. september 2015, Bled, Zavod ITAU

Skupina visoko specializiranih, izkušenih duhovnih zdravnikov (anestezistov, kirurgov, nevrokirurgov,
ginekologov, okulistov, kiropraktikov itd.) deluje skozi Stephenovo razširjeno zavest. Zahvaljujoč svoji brezmejni
predanosti, zaupanju v Božjo modrost in ljubezen lahko Stephen deluje na več nivojih hkrati.
Vsak stik s PARAMATMO presvetli vse plasti našega bitja in sproža v nas celovito spremembo.

Lahko izbirate med tremi načini terapij: z instrumenti, z rokami, brez dotika.

Individualna terapija traja nekaj minut. Stephen izstopi iz našega dojemanja časa in prostora v tretji dimenziji,
zato se poseg, ki bi sicer lahko trajal več ur, zgodi v nekaj minutah. Če k Stephenu prihajate prvič, priporočamo
tri zaporedne terapije. V enem dnevu imate lahko dve terapiji, med njima pa mora preteči vsaj ena ura.




ZDRAVILNI SVETLOBNI KROGI
sobota, 12. september 2015, Bled, Zavod ITAU



Stephen je v svojem razvoju naredil velik korak naprej in dosegel višjo stopnjo zavesti.
Energija, ki nam jo daje, je finejša in močnejša. Povezuje nas s PARAMATMO, najčistejšo svetlobo, ki zdravi
na vseh ravneh bivanja, iz globin notranje tišine in miru. Zdravljenje poteka skupinsko, v krogu.
Oblačil ni potrebno sleči. Doživeli boste, kako zdravniki in zdravitelji iz druge razsežnosti dajejo duhovne
injekcije in opravljajo za nas nevidne, toda občutene kirurške posege.

Svetlobni krog traja eno uro. Najprej se udeleženci v polurni meditaciji sprostijo in pripravijo na nadaljnji
potek zdravljenja. Z močjo čiste ljubezni se sklene zdravilni krog. Pred zdravljenjem Stephen nagovori skupino
in s tem dvigne vibracijo. Udeleženci se skozi dih povežejo s Svetlobo, ki vstopa v njihova telesa in zdravi.
Vsaka oseba vstopi v središče najčistejše zdravilne svetlobe, s katero ostanemo v krogu povezani do konca terapije.
Stephen manifestira SHAKTI (božansko energijo) v obliki vrtinca na sredino kroga. Električni naboj te svetlobe,
ki jo med terapijo z globokimi vdihi vsrkamo v telo, okrepi našo življenjsko moč, nas globoko prečisti in obnovi
naše celice fizičnega telesa in vseh subtilnejših teles.

Izkoristite ta čas, zavestno se posvetite Božanski energiji in vedite, da je z Božjo pomočjo vse mogoče.
Vsaka terapija je veliko darilo. Po terapijah mnogi čutijo potrebo po intenzivnem počitku.
Prisluhnite svojemu telesu in mu dajte, kar potrebuje.


»SLUŽITELJI SVETLOBE: RAZKRIVANJE MITA«
duhovni seminar, ki mu bo sledil krst z vodo
nedelja, 13. september 2015, Bled, hotel Golf



Enkrat letno se seminar Stephena Turoffa nadaljuje z blagoslavljanjem z vodo ob reki Savi.
Seminar je namenjen pripravi in odpiranju telesa, uma in duha na izkušnjo, ki sledi.
Stephen krščuje s Svetim Duhom in nam z vsakim takšnim dogodkom odpira poti v višje stopnje zavedanja.
To je iniciacija v Bhakti jogo, jogo brezpogojne ljubezni, predanosti in služenja.

Seminar se začne ob 10.00 v HOTELU GOLF na Bledu.
Okoli 13.00 bomo odšli do reke Save, kjer bo sledilo BLAGOSLAVLJANJE Z VODO.


Delavnica GAYATRI MANTRA – 1. stopnja
ponedeljek, 14. september 2015, Bled, Zavod ITAU



GAYATRI MANTRA je ena najstarejših in najmočnejših manter na svetu,
ki je bila človeštvu predana z namenom, da bi duhovno napredovalo.

Stephen poučuje dolgo obliko mantre, za katero pravi, da lahko na naraven način pripelje do razsvetljenja
še v tem življenju. Z rednim ponavljanjem ustvarjamo okoli sebe neviden ščit čiste svetlobe. Z njo lahko zdravimo,
blagoslavljamo hrano itd. Gayatri mantra je ena najmočnejših manter, ki nam predaja bistvo Ved.
Njena moč nas ščiti pred boleznimi in pred bedo. Ponuja nam dobro, izpolnjuje želje.
Če to veličastno mantro ponavljamo s čistim umom in telesom ter pravilno intonacijo, nam bodo podarjene
božanske moči. To je Sončeva mantra. Človeštvu naj bi jo predal BRAHMA.

Stephen Turoff bo pojasnil:

• izvor Gayatri mantre,
• pravo, dolgo obliko, ki jo pozna le malokdo,
• praktično nam bo pokazal, kako se ob pravilnem dihanju povezati s čakrami,
• vsakega posameznika bo budno opazoval, ko bomo izgovarjali to mogočno mantro.


INFORMACIJE IN PRIJAVE:



www.stephenturoff.com
info@itau.si

------------------------

lp, borivoj
http://budan.blog.hr/


Oznake: paranormalno


- 09:35 - Komentari (1) - Isprintaj - #

26.08.2015., srijeda

HPD.PLATAK, Rijeka

Program izleta za rujan 2015.


Nedjelja, 06.09.2015.

SJEVERNI VELEBIT

Polazak posebnim autobusom iz Rijeke, Trg bana Jelačića u 06:30 sati pravcem: Rijeka – Senj - Sv.Juraj – Oltari – Babić sića – Zavižan. Povratak sa Zavižana oko 18 sati.

Cijena prijevoza: 65 kuna + 25 kuna za ulaznicu u NP Sjeverni Velebit. Obavezna važeća planinarska iskaznica, vjetrovka i planinarske cipele.

Grupa A: ZAVIŽAN - V. PIVČEVAC – M. RAJINAC – ZAVIŽAN, staza srednje zahtjevna, cca 7 sati hoda. Vodič: Dražen Štifter.

Grupa B: ZAVIŽAN – ROSSIJEVA KOLIBA – ev. GROMOVAČA ili CRIKVENA – ZAVIŽAN, Premužićeva staza, nezahtjevna, cca 5 sati hoda. Vodič: Boris Knaus.

Grupa C: ZAVIŽAN – PLJEŠIVICA – VUČJAK – BOTANIČKI VRT – ZAVIŽAN, nezahtjevna staza, cca 4 sata. Vodič: Damir Pavšić.

Subota, 12.09.2015.

„SPOMEN POHOD“ GUMANCE – PLATAK

Pohod u spomen uspostave transverzale „Put prijateljstva Snježnik-Snežnik“ organizira se u suradnji s PD „Snežnik“ iz Ilirske Bistrice uz pomoć planinara „Bazovice“.

Polazak posebnim autobusom iz Rijeke, Trg bana Jelačića u 06:30 u pravcu Klana-Gumance, a zatim Gumance-Platak (za grupe B i C). Okupljanje, pozdravni govori i zajedničko fotografiranje.

Grupa A: u 08:00 GUMANCE – ČABARSKA POLICA – ŠVERDA – PLATAK, 10 sati hoda. Vodič: Zoran Bistričić.

Grupa B: autobusom do Platka i zatim rutom: PLATAK – SNJEŽNIK – GUSLICA – PLATAK, cca 5 sati hoda. Vodiči: Dražen Štifter i Boris Knaus.

Grupa C: također autobusom do Platka i po dogovoru kružne staze, vodič: Damir Pavšić

Od 18:00 sati zajedničko druženje uz zabavu. Povratak za Rijeku u večernjim satima po dogovoru.

Nedjelja, 20.09.2015.

PLATAK – SNJEŽNIK – „PIKNIK SENIORA“

Polazak posebnim autobusom s Trga bana Jelačića u 07:30 sati. Povratak s Platka 17-18 sati.

Cijena prijevoza: 50 kuna.

Grupa A: PLATAK – SNJEŽNIK (preko grebena) – PLATAK, srednje zahtjevna staza, cca 5 sati hoda. Vodič: Dražen Štifter

Grupa B: PLATAK – SNJEŽNIK (kroz grlo) – PLATAK, umjerena staza, cca 4-5 sati hoda. Vodič: Boris Knaus.

Grupa C: PLATAK – kružne staze po dogovoru, lagano, oko 3-4 sata hoda.

Oko 14 sati nadalje PIKNIK uz roštiljanje na otvorenom. U slučaju slabog vremena u zatvorenom prostoru. Orjentacijska cijena za hranu 35-40 kuna. Prijave i uplate za piknik: do petka, 4.09.2015.

Nedjelja, 27.09.2015.

ZAMOST – „GLJIVARSKI KOTLIĆ“

Izlet se organizira u suradnji sa PD „Tuhobić“

Polazak posebnim autobusom iz Rijeke s Trga bana Jelačića u 07:00 sati. Povratak iz Zamosta oko 18:00 sati. Cijena prijevoza 70 kuna. Za izvor Kupe ulaznica 25 kuna za grupe B i C.

Grupa A: ZAMOST – SVETA GORA – ZAMOST, zahtjevna staza, cca 6 sati hoda. Vodič: Dražen Štifter.

Grupe B i C: ZAMOST – IZVOR KUPE – ZAMOST, lagana, cca 5 sati. Vodiči: Boris Knaus i Damir Pavšić.

Po povratku u Zamost uživanje u delicijama ekipa koje će pripremati gljivarske kotliće i druženje.




-------------

lp, borivoj

Oznake: Zdravlje


- 08:30 - Komentari (1) - Isprintaj - #

25.08.2015., utorak

Karl Gustav Jung - misli




NAJLEPŠE MISLI KARLA JUNGA: Psihoneuroza je u suštini bolest duše koja nije našla svoj smisao

Karl Gustav Jung je jedan od najoriginalnijih mislilaca dvadesetog veka. Njegove ideje najbolje razumeju ljudi srednjih godina jer on traži odgovore na pitanja koja muče ljude u tom životnom periodu: smisao života, religija, vera i osećanja. Pročitajte neke od njegovih najlepših misli.


- Pronađite mi normalnog čoveka i ja ću vam ga izlečiti.
- Kao što je telu potrebna hrana, i to ne bilo koja, već ona koja mu prija, tako je i duši potreban smisao.
- Izuzetno lepa žena je izvor užasa. Po pravilu, lepe žene su izvor užasnog razočaranja.
- Najveći i najznačajniji problemi u životu su u suštini nerešivi. Njih nikada ne možemo rešiti već samo prerasti.
- Mi ne možemo ništa da promenimo, sve dok to ne prihvatimo.
- Psihoneuroza je u suštini bolest duše koja nije našla svoj smisao.
- Zdrav čovek ne muči druge. Oni koji su mučeni po principu se pretvaraju u mučitelje.

- Ne mogu reći za sebe da vjerujem. JA ZNAM. Imao sam to iskustvo da budem obuzet necim sto je mnogo jace od mene, necim sto ljudi nazivaju Bogom.


- Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do shvatanja nas samih.
- Tamo gde vlada ljubav, nema volje da se vlada; a tamo gde dominira sila, nedostaje ljubavi.
- Klatno ljudskog uma kreće se od smisla do besmisla, ne od ispravnog i pogrešnog.
- Najbolji način da se izborimo sa mračnim stranama drugih ljudi jeste da upoznamo sopstvenu mračnu stranu.
- Tvoja vizija će postati jasna tek kada pogledaš u svoje srce. Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
- Osuda ne oslobađa, već guši.
- Ako čovek ne razume drugu osobu, on će težiti da je smatra budalom.
- Ako postoji bilo šta što želimo da promenimo u našem detetu, prvo bismo trebali da ispitamo i vidimo da to nije nešto što treba da promenimo u nama samima.
- Tužna je istina da se čovekov život zapravo sastoji od sklopa nepomirljivih suprotnosti – dana i noći, rođenja i smrti, sreće i nesreće, dobra i zla. Mi čak nismo ni sigurni da će jedna prevagnuti nad drugom, da će dobro nadvladati zlo, a radost suzbiti patnju.


------------------

lp, borivoj
http://budan.blog.hr/

Oznake: Obrazovanje


- 08:22 - Komentari (0) - Isprintaj - #

24.08.2015., ponedjeljak

Priča

Priča stigla ni odkuda i legla na dusu!

Vidim tipa kako ćopa uz Preradovićevu, jedne zime, po ledu.
Nosi zdravstvenu knjižicu i u njoj neki papir.
Ćopa tačno putem kojim se, kad se skrene u četvrtu ulicu desno, stigne
do nekog Doma zdravlja.
Ja sam u kolima, i stanem, i pitam da l' ide u Dom zdravlja.
Ide.
Kažem mu da uđe u kola da ga odbacim.
Kad već idem tuda.
A mislim se, vozio bih ga i da ne idem.
On uđe, ja ga odbacim, ispriča mi da ga boli noga, ali da je to sve od
leđa i da to ne može da objasni doktorima, a oni mu leče nogu, a on
zna da su leđa.
Mene boli, ne boli njih, pa mi ne veruju - kaže mi.
I kaže mi - Hvala, i izađe.
A ja tih dana nikako da stignem do keve da vidim šta joj je sa
šporetom, da vidim da l' se samo neka žica otkačila ili da zovemo
majstora.
I jedno 25 minuta pošto sam ostavio ovog sa leđima, zove me keva.
Kaže - Zamisli, srela sam komšiju iz zgrade, pričali smo svašta, ja mu
rekla za šporet, on došao i popravio mi.
I ja tu zaključim - Kad ne možeš da stigneš do keve da vidiš šta joj
je sa šporetom, pomozi nekom drugom, nekom na koga naletiš, a taj
šporet će već da sredi neko treći, neko ko ne može da stigne nešto
četvrto. Čini mi se, kad bi se ta priča malo zaletela, ne bi nam bilo
loše, mislim svima nama što živimo na ovoj planeti.
Ali ja hoću da vam kažem za trećeg u ovoj priči, tog što je popravio
kevi šporet.
Taj žvi na istoj vertikali kao moja keva, ima jedno obično ime, ima
ćerku od trinaest i sina od sedam godina, i ženu sastavljenu od
osmeha.
To nije žena za koju bi klinci rekli da je lepotica.
Moraš malo da proživiš, da naučiš šta je lepota, i onda odmah primetiš
- Ovo je prava lepotica.
Eto, takva je to žena, lepa žena.
A on, ume da popravi šporet, ume da popravi auto, ume rukama skoro
sve, a ume i da broji na japanskom, čuo sam ga.
Zna još neke japanske fore, neke koje se tiču bavljenja svojim telom i
duhom, i njihovim usklađivanjem sa Kosmosom
Njih četvoro često viđam u kraju, u svim kombinacijama, svako sa
svakim, ili svi zajedno, ili u trojkama.
I uvek osećam blagost, mir, dobrotu i ljubav, kad god ih sretnem.
A još pre, kad ih nisam poznavao, kad sam prolazio preko njihovog
sprata, uvek sam osećao neki prijatan miris.
Nije osveživač, nije omekšivač, nije dezodorans ni parfem, nisu šamponi.
Kao da je neka kombinacija svega toga, miriše na sveže, miriše prijatno.
Nije da vam ja sad pričam neku priču, nego stvarno ceo sprat miriše.
Uvek.
Kad sam ih upoznao i kad sam prvi put bio kod njih, shvatio sam da je
to iz njihovog stana.
Nisam ih pitao šta miriše, jer sam odmah razumeo šta miriše.

Mirišu blagost, mir, dobrota i ljubav...


Ivan Tokin





-----------

lp, borivoj
http://budan.blog.hr/

Oznake: Obrazovanje


- 08:16 - Komentari (0) - Isprintaj - #

20.08.2015., četvrtak

Darovi prirode

Podarite si naravno nego nog ob pravem času!

Za utrujene noge, noge s podpludbami in krčnimi žilami je na voljo
naravna dopolnila nega FAVNOVEGA balzama z izvlečkom DIVJEGA KOSTANJA,
obogatena s karitejevim maslom in eteričnimi olji.

Naravni koncentrat najboljšega za vaše obremenjene noge, prinaša večkratne učinke:
prijetnemu hlajenju se pridruži učinkovito vlaženje kože, različne učinkovine gela
pa dosežejo tudi vene, kapilare, sklepe, kite in mišice.

Zelo velika možnost za razvoj krčnih žil leži v genski pred-dispozicija, še dodatno pa tudi v:
- prekomerni telesni teži,
- nepravilni prehrani,
- hormonskem stanju in
- splošnem nezdravem stilu življenja: dolgotrajno stanje ali sedenje na nogah,
tesna oblačila, obutev z visoko peto, kajenje...

V kolikor zaradi različnih razlogov upade prožnost ven, začne kri zastajati, pritisk na stene ven pa se povečuje.
Vene se zaradi pritiska krvi razširijo in razvijejo se krčne žile. Začetni znaki se kažejo kot
lažje zatekanje nog in nočni krči v mečih, kasneje pa je otekanje vse močnejše ter povezano tudi z vnetnimi
spremembami na koži - koža postaja vedno bolj tanka, otrdela, občutljiva na dotik in dovzetna za okužbe.

Dopolnilna nega kože nog, prizadetih s krčnimi žilami, z NARAVNIM BALZAMOM iz
DIVJEGA KOSTANJA, podjetja FAVN,
je nepogrešljiva ob blaženju posledic in s tem pri zagotavljanju izboljšav.

Skrbno izbrani izvlečki plodu divjega kostanja z naravno vsebnostjo escina (saponinov – 2 %)
delujejo na prizadete noge in kožo posebej blagodejno.

Karitejevemu maslu je dodano tudi olje sladkega mandlja, mentol ter
eterična olja bosvelije, limone, ciprese, zelenke in poprove mete.
Balzam vsebuje tudi vitamin E, ki je opevam kot vitamin mladosti in lepote.

Vse sestavine balzama so naravne, brez umetnih snovi, parfumov, barvil ter konzervansov.
Dopolnilna nega ob zdravljenju krčnih žil, ima posebno vlogo pri vzpodbujanju obnove prizadetih celic na
površini kože, potom vsrkavanja skozi kožo, pa nega vpliva tudi na prekrvavitev in
splošni tonus tkiv, kar omili otekanje in vnetja.

Produkt je na voljo v lekarnah in specializiranih prodajalnah (Sanolabor),
lahko pa ga naročite tudi v spletni trgovini FAVN:

http://www.favn.si/nega-nog/balzam-za-noge-divji-kostanj >>


Oznake: Zdravlje


- 16:15 - Komentari (3) - Isprintaj - #

19.08.2015., srijeda

Fukare je malo

Fukare je malo, ali dobro organizovana
uvijek je tako bilo...


Intervju – Dragan Velikić, pisac >
Fukare je malo, ali je dobro organizovana

sonja ćirić"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"

Nedavno je u izdanju "Lagune" objavljen Islednik, novi roman Dragana Velikića. U ovoj knjizi autor popularnih i nagrađivanih romana Via Pula, Astragan, Hamsin, Severni zid, Danteov trg, Slučaj Bremen, Dosije Domaševski, Ruski prozor i Bonavia, donosi priču o otkrivanju svakodnevice majke glavnog junaka, inače pisca, nakon njene smrti. "Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji", stoji u izdavačkoj preporuci za Islednika. "Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest, ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema."

"VREME": Izjavljivali ste, povodom ranijih romana, a naročito povodom Bonavie, da pisac uvek polazi od doživljenog, ali ga pretvori u fikciju. Međutim, Islednik zvuči kao vaša ispovest, kao priča o vašoj majci. Ponudili ste je čitaocima i pozvali ih da vas slede, da krenu u samorazotkrivanje. Zašto bi vaši čitaoci prihvatili tako nešto?

DRAGAN VELIKIĆ: Islednik nije ni manje ni više ispovest od bilo kojeg drugog mog romana. Majka, neko ko se zove moja majka, pojavljuje se u nekoliko ranijih romana, i ima neke osobine moje majke, i neke koje to nisu. Naravno da je sve o čemu pisac piše doživljeno. I izmišljeno je doživljeno. Kako izmeriti koliko su sećanja stvarno sećanja, a koliko su s vremenom nesvesno nadograđena, pa samim tim izmišljena? Ali i tako izmišljena, opet su doživljena. A može se i svesno i namerno lagati. Graditi lažna biografija. Ja ne znam otkud ta potreba da se detektuje "istinitost" u romanima ich forme? Kako niko ne postavi pitanje nivoa istinitosti u novinskim intervjuima? Mogu svašta da vam ispričam o sebi, i da sam bio prvak Jugoslavije u šahu, i da sam imao hiljadu žena, da sam doživeo prosvetljenje na Tibetu... U tom slučaju niko me neće pitati šta je tu fikcija, a šta faktografija. Vrednost književnog dela je u njegovoj uverljivosti da nam pruži iluziju da je to što čitamo baš tako i bilo. Dakle, čitaoci će me slediti samo ukoliko u Isledniku pronađu deo vlastitog sveta, ne u smislu pukog preslikavanja prizora i događaja, već prepoznavanja situacija u kojima se odvijala i njihova svakodnevica i sticalo životno iskustvo.

U romanu kažete: "Šta je roman do pokušaj da se nekoliko kadrova svakodnevice dovede u uzročno-posledični sled, da se oslobodi priča koja postoji, kao što postoji skulptura u komadu neobrađenog kamena. Svako u sebi nosi nevidljivu biblioteku, hor nenapisanih romana." Pisac, glavni junak Islednika, nakon smrti svoje majke istražuje njenu svakodnevicu o kojoj ne zna. Šta čovek da uradi sa tim otkrićem?

Ne istražuje on njenu svakodnevicu, već njen život, a time i svoj život. U dobu je u kojem je odavno crta podvučena i račun izveden, i prelazi se u viši nivo odnosa prema životu, u reinterpretaciju. Nataloženi slojevi nekritičkog preuzimanja raskopavaju se, nešto poput Šlimanovog rada na Troji. Ne znam je li u tome moguće preterati, pa kao Šliman i samu Troju razoriti ne prekinuvši iskopavanje u pravo vreme, ali slast je upravo u iskopavanju, u istraživanju, u razumevanju, postavljanju nekih davnih činjenica na prikladnije mesto... Ništa se sa tim ne mora raditi posle. U krajnjoj liniji, to otkriće, kako vi nazivate, nikada i nije završeno, niti uobličeno do kraja. Međutim, veoma je važno biti u miru sa sobom, sagledati vlastite postupke u kontekstu strategija kojima se služimo ne bismo li ih opravdali, prikazali se u što boljem izdanju i sebi i drugima.

U romanu se krećete kroz prostor i kroz vreme – od Pule do Soluna i Zejtinlika, od Prvog svetskog rata do raspada Jugoslavije. I bavite se pitanjem sećanja, ličnog i istorijskog. Tako se u romanu sećate vašeg dede solunca i govoreći o nacionalnoj istoriji kažete: "Zapisima DNK prisutni smo svuda gde su prošli naši preci." I još: "Prebacivati odgovornost na pretke koji iz nas govore, a mi smo samo rezonantna kutija koja prenosi njihove reči, postao je prepoznatljiv manir logorovanja naciona izvan stvarnosti. Stanovati u mitu, maskirati kukavičluk ludilom, trošiti budućnost potomaka. Atavizam preživeo u doktorima nauka, istoričarima, političarima, piscima, vajarima, jurodivima."

Da, izgleda da u Isledniku insistiram na postojanju paralele između lične i velike istorije; istorije država i gradova, istorije civilizacija i pojedinačnih života. Pa jeste, sve je podložno preispitivanju i reinterpretaciji, ali ne treba sad to svesti na vulgarno-banalan nivo, tako što ćemo podelu na kauboje i Indijance obrnuti, pa oni koji su nam do juče bili kauboji od danas su Indijanci, i obrnuto – jučerašnji heroji današnji su izdajnici, ili alkoholičari. Kao kad bismo u ličnoj istoriji rešili da sve što nam ne odgovara zamenimo poželjnim sadržajem i to proglasimo novootkrivenom istinom. Recimo, već od osamdesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije vladao je trend demonizovanja pobednika iz 1945, ali ne toliko u cilju otkrivanja pune istine o crnim tačkama bliske nam prošlosti, nego više da bi se obezbedio zgodan alibi za buduće radove, ali i zločine, licemernih revizionista, koji su preko noći promenili stranu. Njihova pobeda nakon raspada Jugoslavije neće biti pobeda jedne ideologije, već trijumf mentaliteta – zapravo, odraz ljudskog negativnog potencijala. To je tema kojom sam se takođe bavio u Isledniku.

Zašto se po vašem mišljenu raspala Jugoslavije?

Ja ne znam zašto se raspala Jugoslavija. Mogu da imam neke ideje. Recimo da je nekome smetala, svejedno kome; nekima je smetala, raznima. Ali nije imala snage, ili nije imala pameti, da se sačuva. Mislim da je stvar u pameti. Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni? Nedovoljno edukovani za pristojan život?

Jedan od junaka vašeg romana je i pisac Aleksandar Tišma. Čini se da je Tišma pisac čije je delo danas skrajnuto. Zbog čega?

Ne mislim da je Tišma skrajnut. Ako jeste, onda danas nije ništa više skrajnut nego što je bio za života. Pre nekoliko godina "Akademska knjiga" iz Novog Sada se poduhvatila objavljivanja sabranih dela Aleksandra Tišme u dvadeset i sedam knjiga. Do sada je izašlo jedanaest. Trenutno se snima film po Tišminom romanu Vere i zavere. U pripremi je i mjuzikl Upotreba čoveka. Dakle, Tišma postoji. Velika literatura je uvek aktuelna. U svakom vremenu se čita i doživljava na svoj način. Jedna od tema kojima se Tišma u skoro svim svojim delima bavi jeste nasilje. Šta je sve u stanju čovek da uradi drugom čoveku, ali i samome sebi. Naša svakodnevica ispunjena je nasiljem: na ulici, u porodici, na poslu, u javnom prevozu. Tišma nije pisac koji nudi neku svoju istinu, niti je glasnogovornik kakve političke opcije. On nikome ne drži stranu, on se ne prilagođava, već pokušava da objektivno sagleda stvarnost. Tišma je književna gromada, ni prvi ni poslednji koji se izmaknuo čaršijskom mentalitetu. Da se ne lažemo, Tišmu su kao svetskog pisca otkrili Nemci.

U romanu pominjete antiratnu tribinu "Jugoslovenski lavirint" održanu 1995. u Kulturnom centru Tivoli u Gracu i skandal koji je tada izazvao Aleksandar Tišma. Kažete: "Simpozijum je na samom početku debate napustio profesor Aleksandar Flaker iz Zagreba u znak protesta zbog Tišmine izjave da je glavni motiv okupljanja svih učesnika dobar honorar. I publika je burno negodovala kada je novosadski pisac optužio medije na Zapadu za cinizam i licemerje sa kojim se odnose prema raspadu Jugoslavije, sve vreme pokušavajući da prikriju ratnu uniformu kostimom Majke Tereze." Kako se danas sećate ovog događaja, možete li detaljnije da ga opišete?

To zbog čega sam imao potrebu da pišem Islednika, to je ista stvar koja je obeležila tribinu koju pominjete – lenjost uma i subverzija. Islednik je borba sa mojom sopstvenom, životnom, lenjošću uma, koja je rezultirala neselektivnim prihvatanjem činjenica serviranih od strane autoriteta roditelja. Isti princip je obeležio tribinu koju pominjete, gde je sve krenulo već utabanim putevima, na šta je Tišma odreagovao, pokušavajući da probudi uspavane mozgove u publici. Jer, lakše je verovati nego misliti, nego premeravati i donositi odluku; lakše je povinovati se nego preuzeti odgovornost donevši odluku. Ta ljudska osobina, ta slabost, ono je na čemu se zasniva manipulacija. Manipulacija u okviru porodice od strane dominantnog roditelja; u braku od strane partnera; u društvu od strane politike i medija. Globalna manipulacija u kojoj moćna sila broj jedan, trenutno bez adekvatnog protivnika, vodi kolo kako njoj odgovara. Što ovo društvo ni u kom slučaju ne oslobađa krivice zvane Štrpci, Ovčara, Sarajevo, Srebrenica... Niti druga društva oslobađa odgovornosti za njihove toponime. Ne smemo se umoriti od ponavljanja. E sad, hoćemo li se vaditi na to da Belgija nikada nije odgovarala za to što je sprovela najveći genocid za koji se zna u civilizovanom društvu? Jedino se ne zna koliko miliona crnaca je ubijeno u Kongu za vreme vladavine kralja Leopolda II. Šest, osam ili deset miliona? Ili na to da je Amerika dve atomske bombe bacila na civile; da nije prestala da ratuje i uništava civilizacije od Drugog svetskog rata na ovamo? Ne, ne možemo se vaditi na to.

Ne znam samo kako ovi sa krstovima oko vrata i na retrovizorima džipova, što se krste kad prođu pored crkve i nepomerivo drže do slave, kako oni uspevaju; kako sebi objašnjavaju svoju nesavest i odsustvo hrišćanske ljubavi za sve drugo i drugačije od njih samih. Biće da je to, ipak, nova rasa drugačijeg mentalnog sklopa, drugačijeg DNK, koja se promoviše i preko medija sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, to ne može biti slučajno. To zaglupljivanje, veličanje prostaštva, ukratko, neumoran i kontinuiran rad na uništavanju svih vrednosti, na gušenju individue, na njenom ponižavanju, na satiranju subverzivne svesti osvešćenog građanina, to sigurno nije slučajno.

Koliko je ovaj događaj ilustrativan za kasnije sukobe i pitanje "suočavanja s prošlošću" i nasleđem devedesetih?

Previše ideologije a premalo znanja, to je karakteristika ovog prostora, i nije ni najmanje dobro polazište za bilo kakvo suočavanje. Znamo koliko su nacionalni mediji tome doprineli tokom rata. Nažalost, nismo uspeli da saznamo i zašto su to radili. Jer, lustracija nije sprovedena, a cilj lustracije nije obračun sa neistomišljenicima, već hvatanje i detektovanje raznih skrivenih veza i vezica, prikrivenih kombinacija, otkrivanje mreže interesa. Nisu to nikakvi nacionalni interesi, kako se zamagljeno, zamaskirano i nelustrirano godinama potura na verovanje naivnima. Jer koji to nacionalni interes leži u pljačkanju i rasturanju sopstvene zemlje, u razaranju osnovnih institucija društva – sudstva, pa školstva, pa zdravstva? Kakav je to nacionalni interes koji tera preko granice sve mlado što valja i što nešto zna? Da ne nabrajam ostale katastrofe koje je određena politika proizvela, a šta odsustvo lustracije nastavlja da produbljuje i pogoršava. Tek, nema valjda više spora oko toga da tu nije bilo nikakvog nacionalnog interesa, da je na delu interes kapitala, a kapital je uvek lični, nikad nije nacionalni, jer je exteritorijalan; on bira i menja zastavu isključivo u odnosu na poresku politiku. Da se ta priča ikada razotkrila, u čemu bi institucije društva morale da se angažuju – ali zato su i razorene korupcijom i negativnom selekcijom da se priča ne bi razotkrila – da se razotkrilo imenom i prezimenom ko je koji konac povukao, e tada bismo mogli da počnemo da artikulišemo strategiju nacionalnog suočavanja sa prošlošću. Pa bi onda, u jednom trenutku, i čuveni proces o kojem se ovih dana govori, takođe mogao da dođe na red. Ali, toliko je naše sudstvo skorašnjih ubistava, skorašnjih zločina preskočilo da je stvarno više nego smešno suditi procesu postratnog suđenja! Mislim, bilo bi smešno da nije jadno.

Za Aleksandra Tišmu u romanu ste napisali da je "optuživao medije na Zapadu za cinizam i licemerje sa kojima se odnose prema raspadu Jugoslavije, sve vreme pokušavajući da prikriju ratnu uniformu kostimom Majke Tereze". To se može odnositi na još jednog velikog pisca koji je pisao o vašim knjigama, Petera Handkea. Šta mislite o njegovom angažmanu? I zašto su od trenutka kada je napisao Pravda za Srbiju 1996. njegove knjige prestale da se prevode i objavljuju u Srbiji, tek nedavno je SKZ objavio Juče na putu i Moravsku noć?

Objavljen je i Don Huan (Clio, 2006) Prisutan je Handke kao pisac, ali u našem regionu je neuporedivo više poznat kao svetsko ime koje je stalo na stranu Srbije. Međutim, njegova upotreba u javnosti nema veze sa njegovom literaturom. Oni koji ga slave kao srpsku majku u velikom broju ga ne čitaju. Možete li da zamislite Dodika kako čita Golmanov strah od penala?

Nemam nameru da branim Handkea. Misija umetnika je da bude subverzivan, da svojim javnim delovanjem probudi drugi glas. Umetnik živi u otklonu od horske deonice. Handke je postigao cilj. On nije iz hora konformista, koji ništa ne rizikujući, drže tercu svakoj zvaničnoj verziji. A zvanična verzija ne poznaje polutonove, zvanična verzija i postoji da bi problem rešavala crno-belom slikom. Handke se pobunio protiv crno-bele slike o Srbiji na Zapadu. Ali, zašto je u toj provokaciji otišao toliko daleko da prisustvuje Miloševićevoj sahrani, ja to ne mogu da razumem. U svakom slučaju tim činom se pokazao kao majstor provokacije, što će ga možda koštati Nobelove nagrade.

Druga je stvar što se našao u magnetnom polju Miloševićeve kamarile, i njenih naslednika, koji kao i svi političari ovog sveta pokušavaju da se okoriste. Ginter Gras je pred kraj života revidirao svoj stav, izjavivši da je bombardovanje Srbije – pa još mimo odluke UN – bilo velika greška. Za razliku od mnogih svetski slavnih imena, Handke se usudio da ukrsti koplja sa onima koji proizvode stvarnost. Zločini Miloševićevog režima se ne mogu negirati, međutim, scenografija koju su stvarali svetski mediji u službi moćnika i kapitala danas je vidljivija. Pa pogledajte ovaj cirkus sa Makedonijom. Nedostaje samo neka Bjanka Džeger da se slika sa onima koje će svetski mediji označiti kao dobre momke. Vrhunac licemerstva je da SAD upozorava na mogući novi haos na Balkanu. Oni, koji su glavni sponzori i proizvođači tog haosa. Dakle, nije samo Putin izvođač radova u našem regionu i šire.

Kako vam izgleda aktuelni sukob Zapada i Rusije, a kako pozicija Srbije koja se, kako je rekao državni sekretar SAD Džon Keri, nalazi "na liniji vatre" ovog sukoba?

Zašto mislite da bih ja imao nešto suvislo da kažem na tu temu? Nisam ni analitičar ni ekspert za rusku ili američku politiku. Ja sam pisac. Meni dan ne počinje skokom glavačke u naslovne strane novina. Tačnije, trudim se da tako ne bude. Who is fucking John Kerry? I kakvi se sve interesi – lokalni, regionalni i globalni – prelamaju u ovoj bauljajućoj državi Srbiji, prostoru nedefinisanih granica i suvereniteta? Pa ja nisam u stanju da dokučim zašto je prethodna vlada takorekuć poklonila NIS Rusima? Sigurno ne zato što pružaju zaštitu našim kontroverznim biznismenima i dinastiji Milošević? Zašto ova sadašnja vlada Arapima poklanja Beograd? Ali, ono što znam jeste da ovo naše podneblje pogoduje disciplini jurenja mehaničkog zeca. Čudo jedno koliko je to omiljen sport u Srbiji.

Danas Džon Keri, sutra neko drugi. Važno je samo da se narod nečim zabavlja, da mlatara i lupeta, da se anestezira svetskom politikom, aferama i skandalima domaćeg ološa svih kategorija, da mu negacija bude pogled na svet, da ne misli, da se ne suočava sa bedom u kojoj živi. I da sve tako bauljajući potroši radni vek, dobrim delom na birou i radeći na crno, da bi na kraju bio sproveden u ponižavajuću skupinu penzionera sa afričkim primanjima. To i jeste funkcija silnih tabloida, finansiranih od strane raznih službi, da manipulišu, da odvlače pažnju građana sa istinskih problema. I da svaku čestitu osobu koja ima autoritet u javnosti uvaljaju u blato. Uvek sam se pitao koji je to mentalni sklop ljudi kojima je posao da proizvode laži. Životinjski svet ne poznaje takve profile.

Dakle, pre Kerija, da pogledamo mi naše kerove. Ali, ne tako što ćemo samo kritikovati. Gađati vrapca sačmaricom. Već delovati. Pobuniti se. Biti dosledan u svemu što činimo. Široke su mogućnosti građanske neposlušnosti. Nije nemoguće da se kreatori podvale "Beograda na vodi" na kraju udave u vlastitom projektu.

I u Isledniku, kao i u prethodnim romanima, opisujete atmosferu i život koji su za nama, a koje su vreme i istorija nepovratno izmenili. Često se dešava da neko vreme zapamtimo očima literature, a ne istorije. Kako vi vidite ulogu literature?

Šta podrazumevate pod literaturom? Ovo more naslova koje svakodnevno izbacuje industrija zvana svetsko izdavaštvo? Pa svega je tu, i neka je, ali o kakvoj njihovoj zajedničkoj ulozi može biti govora? Sva se literatura beleži, samim tim ona svedoči, ali svedoči o bezbroj različitih svetova svojih autora. Šta će od toga da preživi trenutak koji je zabeležilo, to niko ne može da garantuje. Vreme je najmanje potkupljiv sudija.

Koliko je naša literatura prisutna na evropskoj sceni?

Ne postoji evropska scena; teško je govoriti i o nacionalnim scenama, jer na šta mislite – na medijsku, izdavačku ili čitalačku scenu određene sredine? Ja mogu da govorim o onim zemljama u kojima postoje moji prevodi, u čijim medijima se pojavljuju prikazi i kritike mojih knjiga i gde mi organizuju književne večeri i susrete sa publikom. Ali svuda je hiperinflacija na delu, svuda poplava literature namenjene za jednokratnu upotrebu, za čitanje na plaži, aerodromu ili u vozu; knjige čije naslove i sadržaj zaboravljate posle mesec, dva. Te tako vaše pitanje može da glasi i: koliko je naša literatura prisutna na našoj sceni? I šta je to "naša literatura"? Na nekom relevantnom spisku našlo bi se imena koliko prstiju na rukama, a sa druge strane ko bi uspeo da pobroji domaće naslove objavljene u jednoj kalendarskoj godini? I onda da tipuje šta će od toga svega postojati kroz deset, kroz pet godina? Gde je književna kritika koja bi trebalo da omogući čitaocu da se probije kroz prašumu naslova, da ga vrati sa stranputice puke zabave na put – po duh i dušu – korisnije literature? Kad poredite sa filmskom i pozorišnom kritikom, književna je u velikom blatu.

U kakvom kulturnom i političkom stanju je, po vašem mišljenu, eksjugoslovenski prostor?

Ne mogu da verujem da me to pitate! Pa ima li ikoga da mu to nije jasno?

Poniženi, umorni, siromašni... Odnosi se na one koji su imali sreću da ne budu izbačeni na ulicu, što iz kuća i stanova zbog tuđih finansijskih malverzacija, što iz fabrika u kojima su živote ostavili, a opet zbog tuđih finansijskih malverzacija. Svet koji poznajem je završio svoje. Generacija mog sina, generacije posle njega, oni će neki drugi svet stvoriti, ali kako će to izgledati, to mi ne možemo zamisliti.

Bili ste ambasador u Beču. Kako danas gledate na taj vaš angažman?

Danas na to gledam kao na vreme naivne vere. Svoje i opšte. Bila je to 2004. godina kada mi je ponuđeno mesto ambasadora u Austriji; još smo mnogo polagali u budućnost, u mogućnost epohalne promene nabolje i preko noći. Jeste da Đinđić više nije bio živ, ali tinjao je u nama i dalje zanos koji je on pokrenuo. No, i to je izgleda nepovratno prošlo. Potonulo u ovdašnje kaljuge. Ne, danas se ne bih prihvatio nikakvog angažmana u državnim institucijama, čak ni onog u kućnom savetu.

U čemu je danas pravi angažman pisca?

Njegov cilj je i danas, i uvek, da otkriva istinu. To može biti sasvim lična istina, ili sasvim široka, društvena, politička ili istorijska istina; muška ili ženska, staračka ili adolescentska, hetero ili gej, većinska ili manjinska, ali mora biti istina, mora biti subverzivna u odnosu na vladajuće, lako prihvatljivo i po pravilu lažljivo opšte mesto zajedničkog brčkanja u mlakom blatu. I nemoj da je neko otvorio vrata, da nas ne ubije promaja!




----------

lp, borivoj




Oznake: Osobno


- 08:19 - Komentari (2) - Isprintaj - #

18.08.2015., utorak

Izložba haiga crteža Borivoja Bukve



IZLOŽBA HAJGA CRTEŽA BORIVOJA BUKVE


Izložbu možete razgledati u radnom vremenu Knjižnice.

U Središnjoj knjižnici u Marinićima je do 7. rujna postavljena izložba hajgi crteža Borivoja Bukve. Izložbu možete razgledati u radnom vremenu Knjižnice.


Narodna knjižnica i čitaonica "Halubajska zora"


Ravnateljica: Branka Miočić
Tel: 051/682-404, 091/787-6282
e-mail: sredisnja@halubajska-zora.htnet.hr
Web stranice: ww.halubajska-zora.hr

-------------

RADNO VRIJEME:

Utorak, srijeda, petak......... 9-14h
ponedjeljak i četvrtak....... 14-19h

2. i 4. sub. u mjesecu........... 9-13h

-------------

lp, borivoj

Oznake: Osobno


- 16:00 - Komentari (5) - Isprintaj - #

17.08.2015., ponedjeljak



Milovan Ilic - Minimaks


Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
Rad je stvorio čoveka, a čovek - Praznik rada.
Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.
Vešt komunista od dva crvena kartona napravi partijsku knjižicu.
Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
Primiće nas na Evropsko tržište čim popravimo kantar.
U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.
Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto - štafetu.
Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku - idiota.
Otkako gladuju, Srbi su siti svega.
Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!
Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.
Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.
Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.
Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.
Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.
U početku beše Tito, a na kraju - Titanik.
Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.
Gledam šta se radi oko mene. Ništa se ne radi.
Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se razjedinimo.
Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.
U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.
Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo iskaljali nove opanke.
Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči - sledili smo se.
Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.
Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenštine.
Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.
Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!
Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.
Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.
Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi Bogu zgrešili?
U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.
Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili - neka ambasada.
Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preživeli.
Počeću da štrajkujem čim nađem posao.
Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!



-------------

lp, borivoj
http://budan.blog.hr/

Oznake: humor


- 09:04 - Komentari (3) - Isprintaj - #

14.08.2015., petak

Biografija - čitanje i pisanje





Upisao: borivoj Kategorija: Zanima vas...


BIOGRAFIJA - ČITANJE I PISANJE
Strašno je iskustvo čitati biografije iz pera današnjih autora materijalističkih ubeđenja, jer oni pišu bez imalo poštovanja za sudbinu onih čije živote opisuju.

BIOGRAFIJA

ČITANJE I PISANJE

U GA 236, Rudolf Štajner, Ezoterna posmatranja karmičkih veza, Knjiga II,AKC, 2006, Beograd, prevod Aleksandra Andrijević i Nada Škondrić

Strašno je iskustvo čitati biografije iz pera današnjih autora materijalističkih ubeđenja, jer oni pišu bez imalo poštovanja za sudbinu onih čije živote opisuju. Stvarno bi bilo dobro za biografe da shvate da kada zadiru u život čoveka, čak samo zbog opisa, oni dolaze u nevidljivu vezu sa svim hijerarhijama.

Ono što nazivamo ljudskom sudbinom je stvar bogova i mora da se posmatra kao takva.

Gledajući čovekovu sudbinu mi gledamo, kao kroz veo, u široka, daleka kosmička dešavanja.Ako možemo da postanemo svesni, utisak će biti veoma snažan. Treba samo to da predstavite sebi, ulazeći u njega sa pravim osećanjem i razumevanjem.

Zamislite sada da posmatrate ispoljavanja sudbine u životu nekog čoveka. To nikako ne treba ravnodušno da se radi, jer u posmatranju sudbine čoveka mi zaista posmatramo dela koja su se prelila iz najviše hijerarhije u najnižu hijerarhiju, i ponovo iz najniže u najvišu hijerarhiju. Mi gledamo tkajuću delatnost života u nizu hijerarhija kada proučavamo sudbinu čoveka. To je nešto o čemu mora da se misli sa velikim pijetetom i dubokim strahopoštovanjem, jer dok posmatramo tu sudbinu, svet bogova se ispoljava pred nama.

Takođe sam izneo kako se ne samo više hijerarhije već i elementarna bića, a i ahrimanske i luciferske snage , mešaju sa živom mrežom dela koja teku od gore nadole i od dole nagore kada se ispunjava sudbina čoveka.

Biografija bi trebalo da probudi doživljaje veoma određene vrste u čitaocu ako on sledi tekst sa iskrenim zanimanjem. Ako bi trebalo da opišem šta čitanje biografije može da probudi u nama, onda je to ovo. – Onaj ko prati biografiju sa budnom pažnjom, naći će opis za opisom događaja i pojava koje zaista nisu u skladu sa neprekinutim tokom priče. Kada čitamo biografiju imamo pred sobom sliku čovekovog života, ali da kažemo istinu, nisu samo činjenice doživljene u njegovoj dnevnoj svesti te koje čine njegov život. Vreme ide svojim tokom ovako: prvi dan, potom noć; drugi dan, potom noć; treći dan, potom ponovo noć i tako dalje, ali u svakodnevnoj svesti mi opažamo samo ono što se dogodilo tokom dana, osim ako ne pišemo antropozofsku biografiju koja je, u okolnostima današnje civilizacije krajnje nemoguća. Biografi posvećuju pažnju onome što se dogodilo tokom dana, tokom sati dnevne svesti onoga o kome pišu biografiju.

Ali ono što zapravo oblikuje život, daje mu formu i u njega ugrađuje impulse koji su povezani sa sudbinom – to nije vidljivo u događajima dana, ali je delatno između dana, u duhovnom svetu, kada je čovek u duhovnom svetu od trenutka kada zaspi do buđenja. Ti impulsi su delatni u životu ali na njih nije ukazano u biografskim pričama. U čemu je onda vrednost biografije? U odnosu na čovekov život to je kao kada bismo obesili Rafaelovu Sikkstinsku madonu na zid i zalepili trake belog papira preko određenih mesta tako da samo neki delovi ostanu vidljivi. Svako ko gleda sliku osetio bi kako mora da ima nešto više da se vidi, da bi ona bila potpuna celina.

Svako ko nepristrasno čita biografiju mora zaista to da oseti. Sa stanovišta današnjih kulturnih prilika, može se nešto nagovestiti samo posredstvom stila, ali bi to trebalo da se uradi. Čitav stil i način pisanja treba da ukažu da impulsi utiču sve vreme u život čoveka sa bezličnih nivoa duše i duha. Ukoliko se to postigne mi ćemo postepeno osetiti, dragi moji prijatelji, da u biografiji sama karma mora da govori. To bi, naravno, bila čista apstrakcija da se opiše neki prizor iz čoveklovog života i potom doda: to dolazi iz prethodnog zemaljskog života; u vreme to je uzimalo takvu i takvu formu i sada preuzima ovu. Takav način izlaganja bi bio čista apstrakcija, iako bi verovatno mnogo ljudi to smatralo veoma uzbudljivim ! Zapravo, tu ne bi bilo ništa više duhovnosti nego što bi se našlo u običnim biografijama napisanim u naše vreme, jer sve što je danas nastalo u toj oblasti filistarski je rad.

Sada, moguće je u duši odgajiti ljubav prema dnevnicima ili svakodnevnim zapisima pojedinaca. Ukoliko takvi dnevnici nisu pročitani (ili napisani) nepromišljeno...neki dnevnici su naravno veoma dosadni i jednolični, ali čak i tada, kako sledi prelaz iz jednog u drugi dan, čovek koji nije filistar će biti svestan osećanja i opažanja koje vode do predosećanja karme, do veza sudbine.

Pripremio

Mr Đorđe Savić

Pančevo, jul 2015

Oznake: Obrazovanje


- 08:12 - Komentari (4) - Isprintaj - #

13.08.2015., četvrtak

Blagoslov za trenutak smrti



Blagoslov za trenutak smrti

Svi smo se opraštali od voljenih, dragih, znanih i neznanih. Zaista što u takvim trenutcima reći ? Ili za takve trenutke? Još je možda teže ako su otišli, daleko od nas a da si nismo uspjeli reći ni - Zbogom. Uvijek postoje naznake, opraštanja na neki način, no često ih ne želimo vidjeti, ili smo prezaposleni pa ih ostavljamo za sutra. Dobro je poželjeti sretan put i za sutra.

Pročitavši tekst koji je napisala ShadowOfSoul, čovjek razmišlja o događajima koji su ostavili tragove u našim životima, o praštanjima, o odlascima i o onom vječnom Zbogom!

BLAGOSLOV ZA TRENUTAK SMRTI

MOLIM ZA TEBE,
ZA BLAGOSLOV UTJEHE I SIGURNOSTI
U TRENUTKU TVOJE SMRTI.

U SVOJOJ DUŠI ZNAJ
DA SE NE TREBAŠ BOJATI.

KADA DOĐE TVOJE VRIJEME,
TADA IMAJ SAV BLAGOSLOV I UTOČIŠTE KOJI SU TI POTREBNI.

NEKA TE ČEKA DIVNA DOBRODOŠLICA
U KUĆI U KOJU SE VRAĆAŠ.

NE IDEŠ U NEPOZNATO.
VRAĆAŠ SE DOMU
KOJI NIKAD NISI NAPUSTIO.

UVIJEK U SEBI NOSI LJEPOTU ČEŽNJE
DA ŽIVIŠ SVOJ ŽIVOT U POTPUNOSTI.

ŽIVI SUOSJEĆAJNO I KREATIVNO
TE PREOBRAZI SVE NEGATIVNO U SEBI
I OKO SEBE.

KAD NAPOKON UMREŠ
NEKA TO BUDE NAKON DUGOGA ŽIVOTA.

BUDI MIRAN I SRETAN
I U PRISUSTVU ONIH
KOJI ZAISTA ZA TEBE BRINU.

NEKA TVOJ ODLAZAK BUDE ZAŠTIĆEN
I TVOJA DOBRODOŠLICA OSIGURANA.

NEKA SE TVOJA DUŠA SMIJEŠI
U ZAGRLJAJU TVOGA A N A M Č A R E.

Prekrasan tekst o odlasku, iz prijatelja duše ili Duhovne mudrosti keltskog svijeta anam čare. ( O Donohue) I pitam se što poželjeti više od toga, pa čak i nekom drugom još za života, za sretan put!


Objavio Runoval na Magicusu

Oznake: Obrazovanje


- 15:28 - Komentari (1) - Isprintaj - #

12.08.2015., srijeda

Ukleta kuća kraj Lovrana

"Ukleta kuća" pokraj Lovrana je sama izabrala svoje vlasnike


U kući su navodno obitavala tri duha mučenih logorašica. Nekada je to bio predivan hotel, ali je izgorio. U kuću su se jednom od kiše sklonili turisti. Ubio ih je grom...
Nedjelja, 24. 11. 2013. u 21:30 Piše: Tajana Gvardiol


Goran Kovačić/PIXSELL embed player
Ovako je hotel izgledao nekad, prije nego što je izgorio Prijašnja slika Sljedeća slika
Prethodna
Sljedeca0 0 0 Domaće i paranormalno: U Hrvatskoj je puno viđenja duhova. Pojavljuju se u raznim oblicima - sjenama koje prolaze, čudnim znakovima, viđenjima u ogledalu, konturama u mraku... Najčešće su to duhovi pokojnika. Za vas smo istražili ukleta mjesta u Hrvatskoj i susjednim državama, ali i legende o vampirima i demonima koje lede krv u žilama. Svaki drugi dan objavit ćemo po jednu priču u specijalu - Duhovi i demoni!


Kilometar i pol od Lovrana stoji kuća kao svjetionik na kamenom platou, a iznad nje je nekoliko stotina metara visoka kamena hrid. Mještani su godinama u strahu izbjegavali ruševnu kuću koja je nekada bila hotel.

Vjeruju da kuću opsjedaju duše zlostavljanih logorašica. Mnogi ni ne žele pričati o njoj, a oni koji progovore kažu samo da je prokleta. U kući su se događale čudne stvari, a postoje i svjedočanstva ljudi koji su 'za dlaku' izbjegli tragediju.

Auto je klizio u provaliju pa je u stijenu udario grom
Jedna od takvih priča je o uglednom opatijskom ugostitelju, koji se s ljubavnicom sklonio od kiše u ruševnu kuću. Odjednom se na katu začula galama, smijeh, lupanje čaša i tanjura, kao da je u tijeku raskalašena zabava. Iznenađeni par skamenio se!

Unatoč pljusku pohitali su prema automobilu, upalili motor, ali kotači su se vrtjeli na mjestu. Auto je, kao u filmu, već polako klizio prema rubu duboke provalije. I kad su već pomislili da je kraj, u stijenu iznad kuće udario je grom, a istog trenutka automobil je jurnuo prema cesti.

Dobio je naredbu da se 'gubi iz kuće'
Riječki radiestezist Borivoj Bukva prije desetak godina se ohrabrio i otišao istraživati duhove u kući. Prizor ga je šokirao. U ruševini su bile pletene fotelje, stol i kolijevka te četiri tanjura na stolu. Pokušao je viskom doznati što se događalo u kući i dobio tri jasne naredbe da se gubi iz kuće. Poslušao je. Znao je da se s tim ne treba šaliti. Pogotovo zato što je kuća u posljednjih sto godina ubila sve svoje vlasnike, ali i slučajne prolaznike koji su samo boravili u kući.

Bukva je kazao kako će vlasnik kuće morati biti stranac, jer je i njezin prvi vlasnik bio stranac. Samo on moći će je urediti i koristi u ugostiteljske svrhe, kako je bilo i na početku.

Kuća je ta koja sama bira svoje vlasnike. To mjesto treba ljubav. Dok netko dobrim djelima ne prekine zla što su se događala, prokletstvo će vladati; Borivoj Bukva

Nekada je kuća bila prekrasan hotel. Dolazili su gosti iz cijele Austro-Ugarske. Jedne večeri 1923. kuća je planula, a navodno ju je zapalio sam vlasnik zbog osiguranja.

Nakon nekog vremena kuću je kupila jedna obitelj i krenula u obnovu. Međutim, pijavica je digla krov i razbacala crjepove po selu. Ni jedna druga kuća nije stradala. Vlasnik je zatim obolio i umro.


Error loading player:
Flash version must be 10.0 or greater
Drugi vlasnik umro je od iznenadne bolesti, a sljedeći u prometnoj nesreći nekoliko mjeseci nakon što ju je počeo adaptirati. U kući je grom ubio češke turiste koji su ušli kako bi se sklonili od kiše.

- Kuća je ta koja sama bira svoje vlasnike - objasnio je Bukva i dodao kako je imao osjećaj da ga netko gura s litice dok je bio tamo. Na dva unutrašnja zida kuće nacrtani su golemi križevi, kao da se netko tako želio zaštititi.


Tri žene mučene i ubijene
U kući su navodno obitavala tri duha. Tri žene mučene su i ubijene u kući, jedna za vrijeme Drugog svjetskog rata, a dvije poslije. Zbog toga su uz kuću tri raspela. Glavni organizator zločina bio je talijanski fašistički časnik Scrobognia, rođen u Rijeci. Bio je, među ostalim, zadužen i da dovodi mlade djevojke u stožer talijanske vojske u Opatiji. Fašisti su lovili djevojke i često cijela sela odvodili u logor, zbog suradnje s komunističkim bandama u šumi. Dio djevojaka završavao je u Opatiji, a one koje visoki časnici ne bi odabrali za svoju zabavu, Scrobognia je, navodno, odvodio u kuću na osami.

U kući je bilo još ubojstava, samoubojstava i neobjašnjivih smrti, ali ti duhovi se nisu zadržali. Mještanka je ispričala kako je muškarac prerezao supruzi grkljan 1912. godine zbog ljubomore. Zatim se skinuo gol i bacio sa stijene. Imali su četvero djece.

Sadašnji vlasnik doista je - stranac!
Današnji vlasnik, čiji je pokojni otac stradao u prometnoj nesreći nedugo nakon što je počeo popravljati kuću, uredio ju je u ugostiteljski objekt. To je i bila očeva želja. Ne vjeruje u priče o duhovima, a kuću je obnovio kakva je bila. Inače, on je porijeklom Mađar i Talijan, a otac mu je imao austrijsko državljanstvo.

- Ovdje smo već šest godina i ništa se čudno nije događalo. Upravo suprotno, gosti nam se rado vraćaju, puni su dojmova i kako vele, kod nas se osjećaju odlično - ispričala je suvlasnica hotela za Večernji list.

Pročitajte više o temi na stranici Duhovi i demoni

Oznake: Osobno


- 08:23 - Komentari (8) - Isprintaj - #

11.08.2015., utorak

45. Stavio sam te tamo gdje si pomislila



45. STAVIO SAM TE TAMO GDJE SI POMISLILA

Stavio sam te tamo, gdje si pomislila:
ne, nije to Moje mjesto.
Stavio sam te da sluzis one, o kojima sav svijet misli
da sluzbu ljubavi ne zasluzuju.

Stavio sam te tamo, da bih dokazao
kako mozes ono,
sto si mislila da ne mozes.

Da je tvoje svako mjesto, na koje te stavljam.
Da su tvoji svi ljudi, koje ti saljem.
Da nema nista netvoje, ako sam Ja tvoje tvojstvo.

Da si ostala na laksemu mjestu,
ne bi saznala da i ta daleka strana svijeta
proizvodi blizinu -
nikada ne bi saznala da Mene mozes sluziti
u svim oblicima.

A najzeljniji sam vase sluzbe onima,
koji su sebe odbacili,
i koje su drugi odbacili.

Zgazeni i obespravljeni ovoga svijeta
nisu samo siromasi i prognanici,
vec isto tako i oni,
koji Mene u sebi progone.




"Bijela kula", knjiga 52. Zapisala Vesna Krmpotic


-----------

lp, borivoj
http://budan.blog.hr/

Oznake: Književnost


- 08:19 - Komentari (3) - Isprintaj - #

10.08.2015., ponedjeljak

Bosanska piramida Sunca


PUNI USPJEH EKSPEDICIJA S VOLONTIRANJEM


Preliminarna analiza novog programa Fondacije “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca” pod nazivom “Ekspedicije na bosanske piramide s volontiranjem” pokazuje potpuni uspjeh.


Prva polovina programa je već realizirana: tokom juna i jula 2015. Fondacija je ugostila prvih pet Ekspedicija. Domaćini u ime Fondacije su bili akreditirani vodič Ajdin Ahmetspahić, inžinjer geologije Mejra Kozlo i diplomirani arheolog Anela Preljević.


Ove godine Fondacija očekuje oko stotinu učesnika Ekspedicija koji tokom svog desetodnevnog boravka u Bosni i Hercegovini provedu četiri dana na volontiranju na arheološkim lokacijama. Do sada su volontirali na lokaciji prahistorijskog Podzemnog labirinta Ravne, na Bosanskoj piramidi Sunca i Bosanskoj piramidi Mjeseca.


Osim volontiranja u pratnji svojih domaćina oni posjećuju megalitne zidine Daorson kod Stoca, misteriozne stećke u Radimlji, spiritualnu dervišku tekiju u Blagaju, srednjevjekovne utvrde u Vranduku i Travniku, samostan u Kraljevoj Sutjesci, Stari most u Mostaru, čarsije u otomanskom stilu te muzeje u Sarajevu i Mostaru, “Arheološki park: Bosanske kamene kugle” u Zavidovićima i jedinstveni vodopad Kravice kod Ljubuškog u kojemu se i okupaju i zavlače iza slapova.


Učesnici Ekspedicija su došli iz dvadeset zemalja: Danske, Austrije, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Belgije, Turske, Švajcarske, Francuske, Italije, Njemačke, Slovenije, Rusije, Velike Britanije, Litvanije, Švedske, Rumunije, Španjolske, Australije, Poljske i Nizozemske.


Uporedo s programom “Ekspedicija na bosanske piramide s volontiranjem” ide i program samo volontiranja u kome zainteresirani sami osiguravaju smještaj i transport na arheološke lokacije. Oko pedeset ovakvih volontera radi na lokacijama tokom ove sezone.


To ukupno daje brojku od 150 zainteresiranih mladih ljudi da rade besplatno uz uposlenike Fondacije u Visokom i učestvuju u otkrićima.


Upitnici koji se ispunjavaju nakon odrađenog programa pokazuju ogromno zadovoljstvo gostiju šansom koja im je pružena da kao neprofesionalci pod stručnim nadzorom učestvuju na projektu bosanskih piramida koji zauvijek mijenja naš pogled na drevnu prošlost. Istovremeno svi su prijatno iznenađeni drugim megalitnim lokacijama kao i ljepotama BiH.


Ponovo Fondacija na najbolji mogući način promovira Bosnu i Hercegovinu širom svijeta.



Youtube kanal: www.youtube.com/user/BosnianPyramidsTV/




Osnivač Fondacije: www.semirosmanagic.com



Oficijelna stranica: http://piramidasunca.ba/


Oznake: Vijesti


- 16:20 - Komentari (1) - Isprintaj - #

06.08.2015., četvrtak

Vizijom do cilja

Z ustvarjalno vizijo do ciljev

ponedeljek, 3. avgust 2015 @ 05:02 CEST
Uporabnik: Pozitivke Piše: Nara Petrovič v Karma plus

Čudi me, kako malo ljudi ima v življenju jasne cilje in realno vizijo. Usklajenost tega dvojega pa je predpogoj za srečo. Tudi mir, harmonija, samozavedanje in celo ljubezen so namreč le prazni pojmi, če jih s primerno osmišljenim življenjem ne ohranjamo živih.

Tako v vsakdanjih situacijah kot pri usodnih odločitvah se človeški obstoj vrti okoli ciljev in vizij. Vedno znova prihajamo v situacije, ki terjajo delovanje, toda zgolj inspiracija in volja nista dovolj - potrebno je skrbno načrtovanje.

Vsaka naloga, s katero se v življenju spopademo, je kakor stena. Izvirnost, ustvarjalnost in domiselnost pa so lestev, ki vodi proti cilju. Vrh stene tako predstavlja cilj, vrh lestve pa vizijo. Če si znamo jasno začrtati cilj, bomo lažje našli tudi ustrezno vizijo, ki nas bo pripeljala do njega.
Večina ljudi ni povprečnih zato, ker imajo slabše izhodiščne pogoje, temveč zato, ker njihova vizija seže le do nizkih ciljev. Tudi najvišji cilji so na voljo prav vsakomur, posameznik mora biti le dovolj odprt in širok, pa jih bo lahko dosegel, ne glede na trenutni položaj. Samo videnje visokih ciljev in navdušenje nad njimi nikakor ni dovolj.

ZAVEZANOST RESNICI

Imel sem znanca, ki je bil znan po (pre)veliki ambicioznosti. Z izjemnim navdušenjem je razglašal svoje cilje in prepričeval druge, da mu pomagajo, saj bodo tudi sami imeli korist. Kmalu pa se je izkazalo, da ciljem ni dorasel, in so ga vsi zapustili. Nista minila dva tedna in že je imel novo fantastično idejo. Spet je poiskal podporo prijateljev, toda vedno manj mu jih je zaupalo. Spoznali so, da ga visoki cilji močno prevzamejo, nima pa realne vizije in ustreznih sredstev, da bi jih dosegel. Seveda mu tega nihče ni mogel dopovedati.

Torej imeti cilj ni dovolj. Treba je narediti pameten načrt, kako ga doseči. Pri tem je treba upoštevati svoje omejitve, sposobnosti, znanje, samozavest, okolje, razmere. Podjetniki vedo, da je treba pred začetkom poslovnega projekta imeti zanj zadosten kapital. Lahko so še tako navdušeni in zagnani, pa ne morejo uspeti, če nimajo finančnega kritja.

Če ga imajo, morajo preveriti še mnoge druge dejavnike. Odpiranje trgovine na ulici, kjer je že deset enakih, bi bilo nespametno (razen mogoče za gigante, ki hočejo streti konkurenco). Nova atraktivna trgovinica z ugodnimi cenami in pestro ponudbo pa bo gotovo pritegnila kupce. Pomagale bodo akcije, popusti, prijazni uslužbenci, skrbno računovodstvo, sodelovanje s podobnimi trgovinami itn. Vse to mora biti del vizije uspešne trgovine.

Podobno je na drugih področjih. Če se pri tridesetih odločim postati olimpijski prvak v gimnastiki, bom predmet posmeha, saj je v teh letih nemogoče dovolj dobro izuriti telo. Zamudil sem vlak. Podobno bi bilo, če bi se v teh letih odločil postati vrhunski glasbenik, operni pevec, cirkuški artist. Za te cilje bi moja lestev najverjetneje vedno ostala prekratka.

Taki primeri niso neposredno povezani z osebnostnim razvojem, ki vključuje najvišje življenjske cilje; ti niso odvisni od okolja, znanja, dejanj ali telesnih in umskih sposobnosti, temveč le od zavezanosti resnici. Uspešnost pri vzponu proti cilju je torej odvisna predvsem od tega, ali vizija obsega ta najpomembnejši element. V nasprotnem primeru nas vrline, kot so modrost, humanost in ljubezen, ne približajo najvišjemu idealu. Le če vidimo resnico o cilju, lahko hodimo proti njemu.

V duhovnosti so tovrstni cilji abstraktni, poti do tja včasih še bolj, težko je najti oporne točke. Uradne izjave predstavnikov različnih religij, ki jih slišimo ali beremo, si včasih medsebojno nasprotujejo ali pa se ne skladajo z njihovimi dejanji. Zakaj? Če ne vemo, kje smo zdaj, kako smo do sem prišli in kam nas pot vodi naprej (proti cilju), ne moremo vedeti, ali smo res na pravi poti. Pravzaprav samo vedeti ni dovolj - treba je tudi čutiti in se primerjati z drugimi - tako s tistimi, ki hodijo po isti ali podobni poti, kot s tistimi, ki se vzpenjajo po drugačnih stopniščih. Ni dovolj rast v intelektualnem poznavanju teorije o neki poti, treba je po njej tudi hoditi. Ne le s prstom po zemljevidu - zares!

USTVARJALNOST

Omenil sem, da je lestev ustvarjalnost. To je energija, ki kipi v vsakomer od nas, pa če to hočemo ali ne. Sprostiti se mora - bodisi aktivno ali pasivno; če je ne izrabimo aktivno oziroma zavestno in z lastno voljo, se bo sprostila po instinktivnem telesnem mehanizmu. Kreativnost se lahko aktivno izraža v poklicu, hobiju, umetnosti, športu, druženju in na mnoge druge načine glede na značaj in ideologijo posameznika. Ustvarjalna dejavnost nam pomaga obrniti težko opredeljive občutke navzven, tako da jih lahko začutimo in delimo z drugimi. Brez tega je osebnostna rast nemogoča.

Obrtnik lahko svojo energijo ustvarjalno izrazi kot tesar, pek, rezbar, tkalec ali kovač. Zadovoljstvo lahko najde v tem, da na svojstven način oblikuje razne materiale ter naredi lepe in uporabne izdelke. Poljedelec lahko ustvarjalno goji sadje, zelenjavo in žito. Vodja države, občine ali mesta lahko ustvarjalno razmišlja, kako razporediti sredstva, zaposliti ljudi in izrabiti naravne vire tako, da bodo ljudje najbolj zadovoljni. Učitelj lahko spodbuja ustvarjalnost učencev, menih pa z molitvami in meditacijo ustvarjalno spoznava svojo vero in išče njen smisel. Kot vidimo, je beseda "ustvarjalno" ključna pri vseh teh dejavnostih. Je kot ogrodje, na katerega "obesimo" svojo notranjo rast.

V družbi avtomatizma, tekočih trakov in strojev je človeška individualnost le ovira ekonomski produktivnosti. V njej redki posamezniki dobijo možnost aktivnega sproščanja kreativne energije. Toda lonec bi počil od nakopičene pare, če je ne bi nekako izpustili. Ventila sta dva: spolnost in destruktivnost. Omenjam ju ločeno, čeprav sta v današnji družbi močno prepletena. Zdrava mera spolnosti je naravni ventil za sproščanje viška energije, pretiravanje in izprijena spolnost pa že mejita na destruktivnost. Vseprisotnost takih oblik spolnosti priča o notranji praznini posameznikov. Namesto da bi družba podpihovala iskro ustvarjalnosti v človeku, ga uporabi v svoje brezosebne namene; preoblikuje njegovo duševnost, da bi bolj gladko obratoval v družbenem aparatu. Kreativna energija ostane neizkoriščena in kipi v njem. Kot sredstvo za zmanjšanje nakopičenega pritiska se ponuja spolnost, ki v takih okoliščinah dobi uničevalne poteze.

VIR USTVARJALNOST JE V NAS SAMIH

V nekaterih starodavnih kulturah sveta je bil celibat vrlina, ki so jo spodbujali pri mladini in starih ljudeh. Mnogi posamezniki so vse življenje živeli v popolni vzdržnosti kot menihi in učitelji. To je bilo možno, ker so znali kreativno energijo sproščati aktivno in živeti v notranjem miru. Več znanstvenih raziskav je dokazalo škodljivost pretiranega vdajanja spolnosti in prednosti vzdržnosti. Če pa živimo v celibatu, a ne aktiviramo kreativne energije, se bo v nas nakopičil prevelik pritisk in lonec bo prej ali slej počil. S poznavanjem sebe bi moral vsak zase vzpostaviti ustrezno ravnotežje med spolnostjo in kreativnostjo. Redki ljudje so lahko tako kreativni, da bi se celo življenje popolnoma vzdrževali spolnosti; nihče ni tako neustvarjalen, da si ne bi mogel življenja izpolniti še s čim drugim.

Ljudje, ki so se močno odtujili od samih sebe, ne vidijo načina, kako bi lahko bili ustvarjalni. Še spolnost izgubi pomen. Depresivnost postane tako močna in vseprisotna, da jo hočejo na silo odpraviti. Jezo znesejo nad navideznimi vzroki depresije (sorodniki, prijatelji, osebnimi predmeti) ali pa nad sabo s škodljivimi navadami, ki jih zasužnjijo. Nelagodja se lahko začasno znebijo, če uničijo tisto, v čemer vidijo vzrok depresije. V resnici pa tako ničesar ne rešijo, nezadovoljstvo se samo še poglobi. Problema bi se morali lotiti na drugi strani - poiskati dejavnost, s katero lahko aktivno izrazijo ustvarjalno energijo.

Družbene norme so podrejene interesom peščice, ki pooseblja duh ureditve, zato težko najdemo prostor za aktivno kreativnost. Že od zgodnje mladosti nas spodbujajo k umski pasivnosti, hrepenenju po čutnih dražljajih in razburjenju, zato večino kreativne energije sprostimo pasivno in postopoma otopimo. Otopelost stopnjujemo še z drugimi sredstvi: omamljanjem, televizijo, deloholizmom, begom v hrup velemest.
Otopeli lažje prenašamo enoličnost vsakdana, ki ga narekujejo trenutni trendi. Ustvarjalnost v nas zamre. Namesto da bi gradili potenciale, jih rušimo. Nič čudnega, da povprečen človek doseže manj kot 10 % tega, kar bi v resnici lahko. Sposobni smo doseči veliko več, kot mislimo ali kot nas drugi prepričujejo, da zmoremo. Samo naučiti se moramo, kako čim bolje razviti sposobnosti in jih izrabiti.

Vizijo, ključni element pri doseganju življenjskih ciljev, posebej pri osebnostni rasti in duhovnosti, je torej treba jasno opredeliti, če želimo res priti tja, kamor bi radi prišli. Prevarati se ni težko, saj so si od daleč različni cilji precej podobni in smo lahko nad svojim razočarani, ko ga uzremo od blizu. Pomisel na vnovično plezanje "od nule" pa ni ravno navdihujoča, posebej, če smo za prvi vzpon porabili dvajset let. Zato je pomembno najti vir ustvarjalnosti v sebi in ga pravilno izrabiti za dosego čim točneje opredeljenega cilja po jasno začrtani poti. Srečno pot!


--------------------------

lp, borivoj

http://budan.blog.hr/

Oznake: Osobno


Oznake: Obrazovanje


- 19:07 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Vizijom do cilja

Z ustvarjalno vizijo do ciljev

ponedeljek, 3. avgust 2015 @ 05:02 CEST
Uporabnik: Pozitivke Piše: Nara Petrovič v Karma plus

Čudi me, kako malo ljudi ima v življenju jasne cilje in realno vizijo. Usklajenost tega dvojega pa je predpogoj za srečo. Tudi mir, harmonija, samozavedanje in celo ljubezen so namreč le prazni pojmi, če jih s primerno osmišljenim življenjem ne ohranjamo živih.

Tako v vsakdanjih situacijah kot pri usodnih odločitvah se človeški obstoj vrti okoli ciljev in vizij. Vedno znova prihajamo v situacije, ki terjajo delovanje, toda zgolj inspiracija in volja nista dovolj - potrebno je skrbno načrtovanje.

Vsaka naloga, s katero se v življenju spopademo, je kakor stena. Izvirnost, ustvarjalnost in domiselnost pa so lestev, ki vodi proti cilju. Vrh stene tako predstavlja cilj, vrh lestve pa vizijo. Če si znamo jasno začrtati cilj, bomo lažje našli tudi ustrezno vizijo, ki nas bo pripeljala do njega.
Večina ljudi ni povprečnih zato, ker imajo slabše izhodiščne pogoje, temveč zato, ker njihova vizija seže le do nizkih ciljev. Tudi najvišji cilji so na voljo prav vsakomur, posameznik mora biti le dovolj odprt in širok, pa jih bo lahko dosegel, ne glede na trenutni položaj. Samo videnje visokih ciljev in navdušenje nad njimi nikakor ni dovolj.

ZAVEZANOST RESNICI

Imel sem znanca, ki je bil znan po (pre)veliki ambicioznosti. Z izjemnim navdušenjem je razglašal svoje cilje in prepričeval druge, da mu pomagajo, saj bodo tudi sami imeli korist. Kmalu pa se je izkazalo, da ciljem ni dorasel, in so ga vsi zapustili. Nista minila dva tedna in že je imel novo fantastično idejo. Spet je poiskal podporo prijateljev, toda vedno manj mu jih je zaupalo. Spoznali so, da ga visoki cilji močno prevzamejo, nima pa realne vizije in ustreznih sredstev, da bi jih dosegel. Seveda mu tega nihče ni mogel dopovedati.

Torej imeti cilj ni dovolj. Treba je narediti pameten načrt, kako ga doseči. Pri tem je treba upoštevati svoje omejitve, sposobnosti, znanje, samozavest, okolje, razmere. Podjetniki vedo, da je treba pred začetkom poslovnega projekta imeti zanj zadosten kapital. Lahko so še tako navdušeni in zagnani, pa ne morejo uspeti, če nimajo finančnega kritja.

Če ga imajo, morajo preveriti še mnoge druge dejavnike. Odpiranje trgovine na ulici, kjer je že deset enakih, bi bilo nespametno (razen mogoče za gigante, ki hočejo streti konkurenco). Nova atraktivna trgovinica z ugodnimi cenami in pestro ponudbo pa bo gotovo pritegnila kupce. Pomagale bodo akcije, popusti, prijazni uslužbenci, skrbno računovodstvo, sodelovanje s podobnimi trgovinami itn. Vse to mora biti del vizije uspešne trgovine.

Podobno je na drugih področjih. Če se pri tridesetih odločim postati olimpijski prvak v gimnastiki, bom predmet posmeha, saj je v teh letih nemogoče dovolj dobro izuriti telo. Zamudil sem vlak. Podobno bi bilo, če bi se v teh letih odločil postati vrhunski glasbenik, operni pevec, cirkuški artist. Za te cilje bi moja lestev najverjetneje vedno ostala prekratka.

Taki primeri niso neposredno povezani z osebnostnim razvojem, ki vključuje najvišje življenjske cilje; ti niso odvisni od okolja, znanja, dejanj ali telesnih in umskih sposobnosti, temveč le od zavezanosti resnici. Uspešnost pri vzponu proti cilju je torej odvisna predvsem od tega, ali vizija obsega ta najpomembnejši element. V nasprotnem primeru nas vrline, kot so modrost, humanost in ljubezen, ne približajo najvišjemu idealu. Le če vidimo resnico o cilju, lahko hodimo proti njemu.

V duhovnosti so tovrstni cilji abstraktni, poti do tja včasih še bolj, težko je najti oporne točke. Uradne izjave predstavnikov različnih religij, ki jih slišimo ali beremo, si včasih medsebojno nasprotujejo ali pa se ne skladajo z njihovimi dejanji. Zakaj? Če ne vemo, kje smo zdaj, kako smo do sem prišli in kam nas pot vodi naprej (proti cilju), ne moremo vedeti, ali smo res na pravi poti. Pravzaprav samo vedeti ni dovolj - treba je tudi čutiti in se primerjati z drugimi - tako s tistimi, ki hodijo po isti ali podobni poti, kot s tistimi, ki se vzpenjajo po drugačnih stopniščih. Ni dovolj rast v intelektualnem poznavanju teorije o neki poti, treba je po njej tudi hoditi. Ne le s prstom po zemljevidu - zares!

USTVARJALNOST

Omenil sem, da je lestev ustvarjalnost. To je energija, ki kipi v vsakomer od nas, pa če to hočemo ali ne. Sprostiti se mora - bodisi aktivno ali pasivno; če je ne izrabimo aktivno oziroma zavestno in z lastno voljo, se bo sprostila po instinktivnem telesnem mehanizmu. Kreativnost se lahko aktivno izraža v poklicu, hobiju, umetnosti, športu, druženju in na mnoge druge načine glede na značaj in ideologijo posameznika. Ustvarjalna dejavnost nam pomaga obrniti težko opredeljive občutke navzven, tako da jih lahko začutimo in delimo z drugimi. Brez tega je osebnostna rast nemogoča.

Obrtnik lahko svojo energijo ustvarjalno izrazi kot tesar, pek, rezbar, tkalec ali kovač. Zadovoljstvo lahko najde v tem, da na svojstven način oblikuje razne materiale ter naredi lepe in uporabne izdelke. Poljedelec lahko ustvarjalno goji sadje, zelenjavo in žito. Vodja države, občine ali mesta lahko ustvarjalno razmišlja, kako razporediti sredstva, zaposliti ljudi in izrabiti naravne vire tako, da bodo ljudje najbolj zadovoljni. Učitelj lahko spodbuja ustvarjalnost učencev, menih pa z molitvami in meditacijo ustvarjalno spoznava svojo vero in išče njen smisel. Kot vidimo, je beseda "ustvarjalno" ključna pri vseh teh dejavnostih. Je kot ogrodje, na katerega "obesimo" svojo notranjo rast.

V družbi avtomatizma, tekočih trakov in strojev je človeška individualnost le ovira ekonomski produktivnosti. V njej redki posamezniki dobijo možnost aktivnega sproščanja kreativne energije. Toda lonec bi počil od nakopičene pare, če je ne bi nekako izpustili. Ventila sta dva: spolnost in destruktivnost. Omenjam ju ločeno, čeprav sta v današnji družbi močno prepletena. Zdrava mera spolnosti je naravni ventil za sproščanje viška energije, pretiravanje in izprijena spolnost pa že mejita na destruktivnost. Vseprisotnost takih oblik spolnosti priča o notranji praznini posameznikov. Namesto da bi družba podpihovala iskro ustvarjalnosti v človeku, ga uporabi v svoje brezosebne namene; preoblikuje njegovo duševnost, da bi bolj gladko obratoval v družbenem aparatu. Kreativna energija ostane neizkoriščena in kipi v njem. Kot sredstvo za zmanjšanje nakopičenega pritiska se ponuja spolnost, ki v takih okoliščinah dobi uničevalne poteze.

VIR USTVARJALNOST JE V NAS SAMIH

V nekaterih starodavnih kulturah sveta je bil celibat vrlina, ki so jo spodbujali pri mladini in starih ljudeh. Mnogi posamezniki so vse življenje živeli v popolni vzdržnosti kot menihi in učitelji. To je bilo možno, ker so znali kreativno energijo sproščati aktivno in živeti v notranjem miru. Več znanstvenih raziskav je dokazalo škodljivost pretiranega vdajanja spolnosti in prednosti vzdržnosti. Če pa živimo v celibatu, a ne aktiviramo kreativne energije, se bo v nas nakopičil prevelik pritisk in lonec bo prej ali slej počil. S poznavanjem sebe bi moral vsak zase vzpostaviti ustrezno ravnotežje med spolnostjo in kreativnostjo. Redki ljudje so lahko tako kreativni, da bi se celo življenje popolnoma vzdrževali spolnosti; nihče ni tako neustvarjalen, da si ne bi mogel življenja izpolniti še s čim drugim.

Ljudje, ki so se močno odtujili od samih sebe, ne vidijo načina, kako bi lahko bili ustvarjalni. Še spolnost izgubi pomen. Depresivnost postane tako močna in vseprisotna, da jo hočejo na silo odpraviti. Jezo znesejo nad navideznimi vzroki depresije (sorodniki, prijatelji, osebnimi predmeti) ali pa nad sabo s škodljivimi navadami, ki jih zasužnjijo. Nelagodja se lahko začasno znebijo, če uničijo tisto, v čemer vidijo vzrok depresije. V resnici pa tako ničesar ne rešijo, nezadovoljstvo se samo še poglobi. Problema bi se morali lotiti na drugi strani - poiskati dejavnost, s katero lahko aktivno izrazijo ustvarjalno energijo.

Družbene norme so podrejene interesom peščice, ki pooseblja duh ureditve, zato težko najdemo prostor za aktivno kreativnost. Že od zgodnje mladosti nas spodbujajo k umski pasivnosti, hrepenenju po čutnih dražljajih in razburjenju, zato večino kreativne energije sprostimo pasivno in postopoma otopimo. Otopelost stopnjujemo še z drugimi sredstvi: omamljanjem, televizijo, deloholizmom, begom v hrup velemest.
Otopeli lažje prenašamo enoličnost vsakdana, ki ga narekujejo trenutni trendi. Ustvarjalnost v nas zamre. Namesto da bi gradili potenciale, jih rušimo. Nič čudnega, da povprečen človek doseže manj kot 10 % tega, kar bi v resnici lahko. Sposobni smo doseči veliko več, kot mislimo ali kot nas drugi prepričujejo, da zmoremo. Samo naučiti se moramo, kako čim bolje razviti sposobnosti in jih izrabiti.

Vizijo, ključni element pri doseganju življenjskih ciljev, posebej pri osebnostni rasti in duhovnosti, je torej treba jasno opredeliti, če želimo res priti tja, kamor bi radi prišli. Prevarati se ni težko, saj so si od daleč različni cilji precej podobni in smo lahko nad svojim razočarani, ko ga uzremo od blizu. Pomisel na vnovično plezanje "od nule" pa ni ravno navdihujoča, posebej, če smo za prvi vzpon porabili dvajset let. Zato je pomembno najti vir ustvarjalnosti v sebi in ga pravilno izrabiti za dosego čim točneje opredeljenega cilja po jasno začrtani poti. Srečno pot!


--------------------------

lp, borivoj

http://budan.blog.hr/

Oznake: Osobno


- 09:27 - Komentari (1) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< kolovoz, 2015 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Ožujak 2016 (4)
Veljača 2016 (4)
Siječanj 2016 (8)
Prosinac 2015 (11)
Studeni 2015 (10)
Listopad 2015 (20)
Rujan 2015 (18)
Kolovoz 2015 (17)
Srpanj 2015 (24)
Lipanj 2015 (25)
Svibanj 2015 (25)
Travanj 2015 (25)
Ožujak 2015 (26)
Veljača 2015 (21)
Siječanj 2015 (27)
Prosinac 2014 (29)
Studeni 2014 (25)
Listopad 2014 (28)
Rujan 2014 (21)
Kolovoz 2014 (26)
Srpanj 2014 (28)
Lipanj 2014 (23)
Svibanj 2014 (26)
Travanj 2014 (26)
Ožujak 2014 (26)
Veljača 2014 (23)
Siječanj 2014 (25)
Prosinac 2013 (26)
Studeni 2013 (26)
Listopad 2013 (26)
Rujan 2013 (29)
Kolovoz 2013 (25)
Srpanj 2013 (17)
Lipanj 2013 (22)
Svibanj 2013 (28)
Travanj 2013 (26)
Ožujak 2013 (27)
Veljača 2013 (27)
Siječanj 2013 (26)
Prosinac 2012 (21)
Studeni 2012 (27)
Listopad 2012 (28)
Rujan 2012 (27)
Kolovoz 2012 (23)
Srpanj 2012 (15)
Lipanj 2012 (22)
Svibanj 2012 (24)
Travanj 2012 (24)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Uvodna poruka:

Poštovani Blogeri!

Objavljeni postovi:

Hvala svim znanim prijateljima i neznanim posjetiocima na komentarima na mom blogu!

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se