Bruno Šantek - brutek

četvrtak, 27.10.2011.

ZBUNJENOST

(1992.)

ne znaš ti, a ne znam ni ja
što se to zapravo s nama događa
zašto nam je sada istina bitnija
a zašto nas baš svaka tako pogađa

govoriš o zbunjenosti kojoj ne znaš razlog
šutiš kada te pitam bilo što o tome
pokaži mi način da shvatim nešto od tog
jer u istom trenu tisuću stvari me lome

to više nisi ti, ovo više nisam ja
naše pokisle sjenke lutaju kroz jesenje kiše
kao da tražimo ruševine izgubljenog raja
sudarajući se s putokazima na kojima ništa ne piše

na tren znaš što želiš a onda opet se gubiš
tvoja zbunjenost sve više prelazi na mene
čas uplašena bježiš pa onda divlje me ljubiš
nikada da shvatim te mijene ijedne žene

ma što da se desi više nisam siguran
ni što želim, ni što želiš, ni što želimo
možda samo to da bih rado potonuo u san
i sanjao san u kojem se oboje veselimo

nije važno hoćemo li biti zajedno u tom snu
samo želim da se oboje riješimo te zbunjenosti
kud god nas odveli putevi da ne budemo na dnu
bilo gdje i bilo s kim da ja budem ja a ti budeš ti
- 13:02 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

< listopad, 2011 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Ovo je...

  • ...stanje svijesti i povijesti,
    iliti - što sve čovjek čini u ludilu

    *zapisane misli su moje*

Linkovi

  • Loading

Pjesme