bromberg
srijeda, 13.01.2016.
Zoki
Svoj rodni grad
Onaj pod Sljemenom
Rešio je da napusti
Devedeset prve
Njemu koji mrava nije mogao da zgazi
Koji glas nije umeo da podigne
Govorili su da je snajperista
A ako ne on njegov ćale zasigurno
Proklet i uplašen
I bez para
I bez šanse da do njih dođe
Odlučio je da ode
Hteo je u Ameriku zapravo Kanadu
Pa je hteo u Australiju
Ali je na kraju nemajući kamo
Završio kod nepoznate rodbine negde u Banatu
Šest meseci docnije
Doneo je u Nađkanjižu
Osamsto nemačkih maraka koje je ostao dužan
Pa sam ih ja preneo u Zagreb i odneo kome je trebalo
Šta je bilo dalje neću da vam kažem
Tek
Jedno hladno veče ovoga proleća
Dok sam čekao voz na Milanu Čentrale
Negde oko perona dvadesetipetog
Začuh iza leđa poznat dubok glas
"Gde si Kiki stara klošarčino"
I zapanjen ugledah drugara
I šokiran zagrlih drugara
Pa pošto razmenismo naše standardne
Psovke uvrede i ostalo
Kako to već rade najbolji ortaci
Dogovorismo se lako
On će da propusti
Prvi voz za Švajcarsku
Ja ću da propustim
Prvi voz za Hrvatsku
I nas dva purgera
Jedan propisane nacije
A drugi prokletnik (a navodno i snajperista)
Otišli da se natačemo celo veče
Više ne govori kajkavski
Svoje Kristine jedva da se i seća
Ne zna ko igra za Cibonu i Dinamo
Ali Zagreb još uvek ne prestaje da sanja
