srijeda, 17.08.2011.

~Za četiri pjata tripica
~

Jokin ćaća Ive u svojoj je mladosti izgleda ka tipičan južnjak s razglednice, visok, suv, s tankim brčićima, uvik u mornarskoj majici i španjuletom u kutu usana, a njegova žena Marjeta volila je za svoga Ivu govorit kako jon malo "baca" na Clarka Gablea. Nije mi poznato je li Marjeta ka mladica "bacala" na Vivian Leigh, ali stari Ive unatoč neostvarenoj holivudskoj karijeri, nije bija nezadovoljan čovik, naprotiv, volija je svoj posal brodskog makinjište, volija je svoju Marjetu, a srići nije bilo kraja kad im se nakon pustih godina rodija sin Joke.

Kasnije je Joke uvik istica kako se rodija na isti dan kad se ubila Marilyn Monroe. Nije baš neki podatak za pofalit se, ali Joke je na to bija vrlo ponosan.

Nije se u to vrime živilo bogzna kako bogato, bez luši i morbina, ali se isto išlo naprid, svaki bi se dinar tri-četiri puta privrnija priko ruke prije nego bi se potrošija, štedilo se i sticalo se...
Nabavija je stari Ive i brod, drvenu pasaru od pet i po metri, da joj je ime "Jorja" po jednoj šoltanskoj uvali, a zapravo, on je sam zna reć kako je znalački iskombinira imena Joško i Marjeta pa je na kraju ispalo - Jorja! Istine radi, neka uđe u zapisnik, Jokinoj materi Jorja nije bila previše draga, uvik je zamirala mužu kako mu je brod prišniji od žene, ali bi isto činila kuco kad bi se Ive vratija s mora s punom kašetom ribe.



Nakon pustih godina, kad je Jokin ćaća oćutija da ga više ne sladi ić na more, jer su stare ruke onemoćale za dizat sidra i parangale, očinski je savjetova Joku da se sad on malo uvati broda, da ga vižitaje, pazi, redi...
A Joke danguba, mlad, vitren, baš njega bilo puno briga za drvenu pasaru, on je sanja o brzim gliserima, gumenjacima, brodima oko kojih nima toliko posla, oko kojih se ne triba tramakavat, svake zime potizat na suvo, popravljat, štukavat, pituravat...



Inšoma, drvenu su barku izvukli na kraj i ostavili samu, nije prošlo puno vrimena - rasušili se madiri, pitura ispucala, sokovi se iscidili iz njezina tila, a ispo' njezinih rebara počele se kotit maške...



Joke je i dalje sanja glisere i gumenjake, nije ima vrimena za Jorju...

Partija je jedne zime i stari ćaća, zadnjih miseci nije više ima snage niti za spustit se do lučice jer je zna da bi mu srce pripuklo kad bi svoju ljubimicu vidija na škrapama, onako samu i napuštenu...
Nije ni Joki bilo drago dolazit u lučicu jer bi ga počele vatat gricule od neugode i srama, pa je negdi na proliće, proda staru barku meštru Toniju i to doslovce za jednu marendu, za četiri pjata tripica...

Meštra Tonija su ispočetka i prijatelji vatali u đir, zafrkavali ga kako je skupo platija "brime šume" za naložit vatru, ali on na svu sriću nije obadava malomišćanska štucigavanja. Daleko od kurjožastih očiju, udahnija je Jorji novi život, zaminija je sve propale dijelove, osnažija korbe i rebra, kalafatava spojeve, pomnjivo ispunija štukom sve gobe i pukotine na oplati i tek kad je pinelom potega zadnju ruku piture, zadovoljno je sija na bančić i sam sebi reka u brk - moglo je bit i boje - ma isto - dobro je...



Kad je Joke nakon nekog vrimena ugleda obnovljenu Jorju, nije moga virovat vlastitim očima. I zanamisto da bude zadovoljan i sritan, Joke je popizdija, posta đelož i grintav, ljut na samog sebe. Kako je moga tako jeftino prodat lipi brod, ma za ništa, za četiri pjata tripica!? Govoridu ljudi da nije njanci tija stisnit ruku meštru Toniju nego je bisno škrguta zubima i mumlja kako je i on sam moga sve to napravit

Moga si Joke, moga...
Ma nisi...




<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se