srijeda, 28.07.2010.

~Nepušači pojma nemaju
~

Šta misliš o rupi u Meksičkom zaljevu? - priupita me jučer Jakša iz strojarskog odjela, ničim izazvan, stručno pripaljujući duvan, na platoiću iza tehničkog ureda, ma znate di je to, nekoliko koraka od Mijine kapunjere, e tu, tuuuuu...

Kako sam taman bija zaklopija mobitel i još par sekundi osta pod dojmom tog razgovora, pogleda sam Jakšu s priličnom dozom tupila i nekuženja, misleći da me pita nešto vezano za raspored otvora od cjevovoda koji se u njihovim nacrtima minja deboto svake šetemane. Nisam se pravo ni snaša, kad eto ti niza skale Frane Vida iz nabave i Mate Cok iz remonta, svaki sa neizbježnim duvanom u ruci, opet s nekom svojom internom spikom. Pridružili nam se i njih dvojica pa se odma razvila živa diskusija o nafti, bušotinama, tankerima i tako to.

Iako mi se broj popušenih cigareta u životu kreće otprilike između jedan i po do dva, i bižim od duvana ka vrag od tamjana, u tim sam trenucima prvi put zažalija šta nisam pušač.
Zašto?
Radi komunikacijskih vještina, bome!

Jerbo, ako ostavimo na jedan časak po strani sve ukuse i mirise, da ne rečem smradove, i za moj pojam besmislene uživancije vezane za uvlačenje i ispuštanje dimova iz tjelesnih otvora, moram priznat da izuzetno zavidim pušačima upravo na tome kako oni lako upadaju u međusobnu komunikaciju. Pušačima ne tribaju formalnosti, nema kod njih nepotrebnih "pišit ću, kakit ću" uleta i upoznavanja, jednostavno - čim ugledaš nekoga sa onim kulerskim motom kakvog samo pušači imaju, još dodatno garniranim samouvjerenim izrazom lica i pogledom usmjerenim ka svijetloj budućnosti, možeš mu slobodno prić i bez ikakvog uvoda počet parlat o vrimenu, nevrimenu, balunu, ženskima, muškima, gospodarskoj situaciji u Bangladešu, odnosu tečaja britanske funte i novozelandskog dolara ili problemima sa otkupom pšenice u Moldaviji. Niko te neće krivo pogledat, niko te neće potirat, pogotovo ako si i ti sam uvaženi član pušačke sekte. Solidarnost na djelu!

I šta je najbolje od svega, naši vrli zakonodavci ni slutili nisu kako s novim zakonom o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima neće zaštitit one koji ne fumaju i ka ono, drže do svoga zdravlja, nego baš suprotno - da će najviše izać u susret upravo - pušačima!
Kako?
A lipo!

Eto na primjer, kako se više ne smi pušit po kancelarijama, radionama, hodnicima, zahodima ili di se već sve pušilo, poslodavac je dužan pušačima osigurat posebnu prostoriju u kojoj bi oni mogli upražnjavat svoje neobuzdane strasti. Kako u ovoj teškoj gospodarskoj situaciji nikome ne pada na pamet radit posebno klimatizirane prostorije za pušače, oni su se lipo dositili i pristojno separirali u pušačka geta.
Sve u skladu sa zakonom!

I šta se dogodilo - pušači su opet ispali pametniji!
Ka prvo, niko im ne može zabranit pauzu za popušit duvan-dva, jer kad čovik naporno radi, neophodno je napravit malu stanku za razbistrit misli, jel' tako? Ka drugo, nigdi nije propisano koliko se takvih pauza može napravit tokom radnog vrimena. Nekome su dovoljna dva-tri duvana, a neko bome strusi cilu kutiju za osam uri! Teoretski bi se moga cili radni dan provest na prostoru za pušače. Ka treće - šefovi im ne smiju prigovarat jer se ljudi pridržavaju zakona i pozitivnih propisa, a kad su već tako poslušni i disciplinirani, di ćeš sad čoviku ić grintat šta nije na svome radnome mistu? Pušač će te odma poklopit sa argumentima! A šta!? Da se i duvana odreknem? Još i to!?

Nema veze šta su se malo toga do sad u životu odrekli, ali protiv ovakvog argumenta o odricanju nemo'š nikako. Svi smo osjetljivi na tu rič - odricanje.

A nepušači? Nepušači su u ovom slučaju popušili!
Jerbo, nepušači nemaju pravo na pauze za pušenje! Šta će im pauze za pušenje kad i tako ne puše!
Upravo zato se nepušači ne smiju mrdnit cili dan sa svoga radnoga mista, nu, još najbolje da šetaju okolo i love zjake ili nedaj bože kopaju nos ili češkaju intimne dijelove tijela!?

Realno govoreći, nepušač izgleda izgubljeno kad 'oda po svitu, dok čovik sa duvanom djeluje angažirano, ozbiljno, on rješava tekuću problematiku, diskutira, daje prijedloge, predlaže mjere... A šta će mi jado nepušač, ne zna di će s rukama, ne zna di će s nogama, ma dajte recite mi iskreno! Svako normalan će reć - eno linčine, opet ništa ne radi!

I zato kolege pušači, skidam vam kapu i priznajem - zajebali ste nas! Još jednom!
Ma svaka čast, tako se triba izborit za svoja prava!
Ali... šta ćemo sa rupom u Meksičkom zaljevu?
Hm... valjda ćemo je začepit... već nekako!
Ne mogu ni pušači baš sve riješit iz prve!


<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se