Ne volim ovaj prosinac
Blesav je.
Grozan je.
Odvratan...

Već više od četrdeset dana pada kiša...
Ka u Bibliji!
Sva je srića šta ne pada stalno, ali nema njanci jednoga dana da barem uru-dvi ne poškropi, ištrapa, isprska...

Bilo bi lako da je to sve.
Ali uz svu tu silnu kišurinu, obavezno se prišlepa još i olujno jugo ka Dino uz Vlatku, Simona uz Antu, Sandi uz Branku, pa onda tuče li ga tuče u glavu, lomi živce, mrvi ganglije...
Ma ajde dobro, bilo bi normalno da puše dva-tri dana, ma izdržali bi još nekako čak i da se južina razvuče na cilu sedmicu
Ali ovo?
Pa čoviče, ovo jugo koje puše već priko misec i po dana, ubilo bi i najjače, najizdržljivije, najotpornije a di neće one čiji je imunitet oslabljen do granica egzistencijalnog minimuma!?
En'te robijo!



Uz to, mračno je za popizdit
Svakoga jutra oko sedam, sedam i po, počne ka nešto malo svitat, ali umisto da dođe dan, vrati se noć! Cilo nebo zaškuri, oblaci pritisnu oba tle, barometri se stisnu ka vuneni džemper posli pranja u makinji, a ljudi gacaju po lokvetinama, vitar in ita lumbrele u zrak, sve je blatnjavo, gnjilo, tufinasto...
Očito, spustila nam se polarna noć na četrdeset i treću-četvrtu paralelu.
Svugdi je mrak.
Mrak, mrak i samo mrak...

Najgore je to šta za vrime polarne noći normalan čovik nema šta radit vanka. Niti može učinit đir da malo protegne noge jer će ga ištrapat auti, kamioni i svi ostali sudionici u prometu, niti može radit štagod u vrtlu jer će se cili izblatnjavit, niti može s judima bacit na balote i ćakulu, jer judi više nima!

Di su ljudi?
A eno ih, zabili se u kuće, gledaju televiziju!

I onda, kad su nas već zadesila ovako gruba vrimena, jesu li se barem TV urednici mogli smilovat ljudima? Pa da puštaju na program nešto lipo, nešto za duhovnu i psihičku relaksaciju, pozitivne stvari, dobre ljude, dobre vijesti, pa onda koju komedijicu, lipu pismu, koncert štajaznam...

A oni nam samo puštaju gledat političare!?
Ma dosta mi ih je više političara i to svih skupa, i vladajućih i oporbenih i onih šta nisu ni vamo ni tamo, ne mogu ih više gledat niti nacrtane.
N'te robijo, znate šta?
Pa mi bi svih njih tribali tužit!
Tužit, e!
I to za uznemiravanje javnosti!
Svaki njihov nastup prid kamerama nije ništa drugo nego uznemiravanje javnosti!
Kad ste zadnji put vidili nekoga od političara da je reka lipu stvar?
Ako se koji put slučajno i zalomi pa reče nešto šta je lipo za čut, odma se vidi da laže ka pas!
Nisam siguran kakve su kazne za krivično djelo uznemiravanje javnosti, ali ako se ovi trendovi nastave, majke mi, tužit ću ih i još tražit naknadu za nanošenje duševnih boli!
Se bum vas tužil!

Eto, baš jučer, Jadranka spaljivala hašiš i marihuanu!
Neš ti događaja!
I za to obično spaljivanje trave, tribala je u Našice ić čitava delegacija, pola Vlade, ravnateljstvo policije, tjelohranitelji, zaštitari, novinari, snimatelji, tonci, rasvjeta, šoferi...
Čoviče, bilo je u toj cementari barenko šest stotina faca!
Išli spaljivat drogu!

I more bit da ja malo teže shvaćam nike stvari, ali nikako mi ne ide u glavu zašto je Jadranka rečena Kosor, stalno nosila kacigu na glavi?

Jadranka Crvenkaciga!

Od čega ju je štitila kaciga?
Nermam pojma kako se spaljuju hašiš i marihuana, ali pretpostavljam da nema opasnosti da ti iznenada i ničim izazvani, šešnajst tona trave padne na glavu!
Bilo bolje da su to podilili narodu.
Narod i tako živi u magli i fantazmagoriji.
Ionako smo svi skupa popušili...
Jerbo, kome uopće triba ovakva realnost?





Isto znam da ne vridi puno grintat.
Jer od gorega uvik može bit još gore!
Eto, jučer sam zamalo nastrada ni kriv ni dužan.

Krenija prema poslu ka i svaki drugi dan. Zahvaljujući kilavoj izgradnji sustva EKO- Kaštelanski zaljev, sve trogirske ulice su već misecima raskopane, izvrnute, ajme majko...
Prometala se puštaju naizmjenično samo po jednoj traci, a znate kakvi je naš svit, nervožast, vitren i neobuzdan, a za ne falit, uvik se nađe neki buzdo koji ne poštuje one redikulaste priiručne semafore pa opali lola pravo priko crvenoga svitla a sa druge strane već krenila kolona.
U čas nastane krkljanac samo takav...
Svi trube, viču, beštimaju...

I eto baš jučer, taman na tom dijelu na kojem je ulica ionako uska bez trotoara, bez ičega normalnoga, svedena samo na jednu traku, s gornje se strane iznenada odronija zid visok skoro pet-šest metara!
Sorila se zidina!

Zidina je ionako bila nikakva i sad ko zna, bit će malo od ovoga pustoga kopanja, pa još malo više od ovih kiša, zid oslabija, napuka i srušija se na cestu, potpuno zatrpa i onu jednu jedinu traku s kojm se moglo prolazit!
Sva srića da niko nije strada!

A da sam krenija samo minut ranije...
Ne bi me spasila ni Jadrankina Crvenkaciga...
Srića!

Već više od četrdeset dana pada kiša...
Ka u Bibliji!
Potopit će nas.
O Bože, ima li koga da izgradi Noinu arku...
Eeeee - Noina arka za jednu kunu - mislim da ne bu to išlo...

Ne volim ovaj prosinac
Nikako ga ne volim...