|
nema tu da nema. ja se zovem branko. i to sem ja. ako neko nezna to sem ja. al za stvarno. i rekel je davorica čujež brankec kat je tak kak je zišlo idemo mi na jen bambuz il dva. i to je bilo to. negdi okraj ozem pol devet. i sat sem dožel doma i nema tu da neko nekaj veli nek ja velim. ja branko i gotovo. čujež čovek ti jen obični. obični čovek kak ti i ja. samo nek mama viče i to se skupa al se to mene nikaj ne dotikavlje. pozdrav i uskličnik i nek se zna uskličnik |