srijeda, 18.01.2006.
Igrajmo se uloga - Nije teško biti fin
(Ne bi sad o predrasudama, o tome drugi put. Mada, ovo ni nije predsrasuda, ovo je ultimativna istina…. Nisu panduri najglupilji i najsujetniji, titulu ubedjivo odnela njihova podvrsta- obezbedjenje. I to, obezbeđenje jedne Beogradske bolnice...)Natero me život ovih dana da posećujem jednu bolnicu. Problem se javlja onog trenutka kad na portirnici vidim da su posete od 14-15h. A moje radno vreme od 9-17h. Stignem ja pred kapiju, neki minut posle šest. Bar dan, bar dan, ja samo tetki da odnesem lek Ne mož gospojice, poseta prošla. Od dva do tri. Znam Gospodine (ovo uvek naglašavam, znam ja šta je sujeta), al ja ne mogu, truli kapitalizam, radi se, ne daju da izađem ranije. Znam gospojica (on meni sa malim g, ne zna da i ja imam sujetu, il ga boli uvo za istu, ovde je on Vlast), šta da se radi tako je kako je. Jeste Gospodine, ali to Vam je malo bezveze, ne mogu svima da stanu životi, zato što je neko u bolnici, trebali ste te posete dvokratno da dozvolite. Gospojica, nije moja nadležnost. Čija jeste? Načelnikova. Mogu li da razgovaram sa načelnikom? Nemož radi do dva. Sa direktorom? I on do dva. Dobro, mogu li sa nekim doktorom da porazgovaram? Nema ni doktora. NEMA DOKTORA? OSTAVILI STE SAME BOLESNIKE U BOLNICI, BEZ I JEDNOG DOKTORA? Naravno, ovo ne izgovaram, već se demonstrativno okrećem, prolazim kroz kapiju, ulazim u krug bolnice, uz jedno tiho „Nema potrebe da lažete“ Isuse bože, kakva greška, pa kakvo je on to obezbeđenje, kad mu Brandnew sićušna kakva jeste prolazi kroz kapiju? Pa zašto on radi?. Gde je njegov autoritet? Ovo je unutrašnja borba koja se odvija u njemu, Vlast to nikad ne izgovara na glas. I kobna rečenica zbog koje Brandnew roletna poklapa oči, rečenica kojom Gospodin završava „Nikada više ovde nećete ući“ Uđe Brandnew u bolnicu,(u međuvremenu je junak naše priče alarmirao i JSO,SAI, Specijalce i sve ostale rasformirane i manje rasformirane službe nesrećne nam zemlje), odnese tetki lek, objasni da ne može da se zadržava zbog pomahnitalog čuvara, ide da vidi gde skim može da porazgovara o posetama, kad.. eto utom Vlasti na vratima bolesničke sobe, zapisuje podatke o bolesniku (ime prezime, doktor koji prati, istoriju bolesti, poslednju izmerenu temperaturu, krvnu grupu i sve ostale relevantne podatke za ceo slučaj), moj bolesnik kreće da me isprati iz sobe, sada već potpuno razularena vlast se okreće ka bolesniku „Vi u krevet! A vi (ja, op.a.) samnom kod dokotora! Oho, ho... a sad ima doktora?, zajedljivo dobacujem, naravno da ćemo kod doktora. Dok čekamo ispred doktorove kancelarije, kažem ljubaznoj vlasti da je sramota da se tako ponaša, razumem ja i kućni red i pravila, al da nema potrebe da me laže, da nisam nepismena seljanka koja je progutala priču o bolnici bez doktora, i o njegovoj nepresušnoj potrebi za privatnom svojinom, na kojoj bi meni bio zabranjen prilaz na sto metara, objašnjavam da sam samo poželela da vidim kako da rešim problem poseta uz razgovor za načelnikom. Kod načelnika, kod načelnika će da idemo, ne zaustavlja se vlast. Naravno Gospodine i kod načelnika ćemo da idemo, dajte mi samo Vaše ime i prezime? Moje ime i prezime? Ne dam ja Vama moje ime i prezime. Gospodine, imate obavezu da mi date vaše podatke, u krajnjoj liniji i Vi ste iste, a potpuno bespotrebno uzeli i bolesniku, i ja imam pravo da znam kako si Vi zovete, ja sam Brandnew, a Vi? Nedam ja nikom moje podatke. Nemam ja ime. U tom otvara doktor vrata, ja se, za razliku od Vlasti, izvinjavam na bespotrebnom uznemiravanju, samo želim da saznam kako da regulišem problem poseta, objašnjavam da ću ovaj incident rešiti na drugom mestu. Doktor se okreće i kaže „Nema nikakvih problema, dođite ujutru pre posla i dobićete propusnicu sa kojom možete ulaziti“ Brandnew : Neotesana Vlast - 1:0 Naravno, da nije tužno bilo bi smešno. Apsolutno sam za poštovanje svih pravila, pa makar ona i besmislena bila. Poštujem ja svako radno mesto, nemam ja problem ni sa čuvarima, i znam ja da se on ništa tu ne pita. Ali čoveče, reci mi „Ne znam“ „Ne smem da uznemiravam doktora“ „Ne znam kako da rešite problem“, sve su ti opcije otvorene, reci šta hoćeš, ali nemoj me lagati, pritom me plitko i providno lagati vređajući i ovo malo ćelija koje me još nisu napustile, nemoj se siliti i pokazivati vlast na meni. Nemoj mi pretiti nečim, čim ne smeš da mi pretiš. Gospodine ja svakog meseca od svoje bruto plate odvajam 17,90% na doprinose, znači ja SMEM da se lečim u toj bolnici, a ne da ne smem da dolazim u posetu. Nisam ti ja došla tu zato što volim da dolazim, čoveče muka me naterala, imaj gram ljudskosti koja te deli od životinja, onih koja nemaju imena. Nema potrebe da pokazuješ obest. Nema potrebe.Zaista nema. |
- 20:50 - Komentar (26) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
četvrtak, 12.01.2006.
Chicken Soup for the Lost Souls
Ja majke mi ne idem na chat. Imam par tih programa za ćaskanje, ali su liste sastavljenje od ljudi koje poznajem, na neki način.Pokušavala sam to, ali posle “Ćao, imaš sliku, daj broj telefona, koju pozu u sexu preferišaš” – odustala. A možda to i nije samo zbog veličine sisa koje ne uobičavam da otkrivam ozračenim i manje orzačenim monitorima, ni u prirodi nisam mnogo druželjubivija. Par prijatelja i od mene dosta. Pa onda nisam u toku sa onim što se “traži”. No, ne moraš na chatu, danas se ljudi nude gde god ‘oćeš. I onda možeš da izabereš. Doduše, dominantna tekuća teza, koliko mogu da vidim je sledeća: Da nisam programer/fudbaler, bio bih maneken. Pod uslovom da se virtualno ne lagimo. Ili, mišićav zgodan i šarmantan traži ozbiljnu damu (ono pederi stop, nije politički korektno, pa nećemo o tome). Kao rođena cepidlaka, pod uslovom da totalno zanemarim kritererijum da IQ mora biti najmanje X 3 broj cipela (za nogate) ili za manje nogice X 3.5, ja bih našla zamerke u postavljenim brojevima. Ništa ne govori to 185 - 75, može biti krajnje neravnomerno raspoređeno i šljampavo i nikakvo. Gde su obimi, proporcije? Gde je čučanj, bench i stanje na pokretnoj traci? Gde su duševni kvaliteti? A moralni? Na kraju dobijemo definiciju za klovna, umesto za partnera za život i/ili zajebanciju… Primer ozbiljnog oglasa: Dimenzije "too good to be true", očuvana, garažirana, uhranjena. Izgled krhka, "nežna" i ljupka, krajnje lazljiv. Narav pogana, ljubomorna do solne kiseline, sve sa bacanjem iste u zelene oči. Vlastite oči odmara iskljucivo na 95 kila unikatne sexy prznice. Ako ko sretne onog mišićavog i zgodnog od gore, da švrlja stvarnim ili virtualnim svetom, molim obavestite izgubljenu polovinu, gore pomenutu "Ljupku". Mislim, možda oni i jesu par, ljupka i mišićavi na njih mislim. Možda ona i jeste ljupka (a ja čangrizava). Ili, ono najbitnije, možda ona jeste nekom ljupka. De gustibus non est dispuntandum S čim moram da se složim. Jer i moj vlastiti koncept se vremenom toliko menjao i još uvek se menja, da je ukus diskutabilna kategorija. I sopstvena, a kamoli tuđa. A moja drugarica! Ta je luda za ćelavim (jel ovo political correct?) i debelim tipovima. Ta njena odbrana, u prilog ćelavcima ide to mere, da je razvila mantru “Ne dirajte mi ćelavce”. Nešto kao "Ne lomite mi bagrenje". E sad, kako neko takav, može biti erotski ideal, to je moje pitanje? Može, može, lako. Kad je čuješ dok priča, “kad mu dotakne izbrijanu glavu, ostane samo neopisiva plišanost, nežnost i moć” Sindrom Pepeljuge i štapića: tikva-kočija, pepeljuga-lepotica, ćelavac-bog. U pitanju je fenomenalna sposobnost transformacije, gde sve ono loše nestane i ostane samo najbolje, kaže ona, nekako mekano. “A to najbolje sjaji daleko više, od bezveznog fluida, gde od celog svemira čuješ samo "click"”. U poređenu sa tim, neki/bilokoji Enrique je dosadan, nezanimljiv, neuzbudljiv, prazan, previše svestan sebe. Lepota mu je u krvi, što je jako malo, sposobnost većeg davanja i nesebičnosti jednaka je nuli ili blizu iste, kooperativnost mala – opet trvdi onda. Kaže, previše je zauzet sam sa sobom, dok je Ćelavac&Debelac zauzet sa samnom (njom – op.a) Enrique-Gimnastičar, daje 10-15 minuta, nek mu bude i po sata, a Ć&D-Lover, koncentriše svemir na dlanu silom prirodne nepogode. A to je, bar sto se nje tiče više nego dovoljno da ga ustoliči za erotski ideal i da amnestira sve one karakterne gadosti (ako postoje), te ih označi kao nebitne. Eto, zato je Ć&D (primećujete - nešto kao D&G) na njenoj lestvici tretira kao "Brrrr maconja" . Tako da i kad vidim šta se nudi/traži shvatim da sve to ima smisla. Znam da će se ljudi naći. Virtualni ili realno, i onako su granice krajnje diskutabilne. Svejedno je. Ko što moja prijateljica voli ćelave, možda neko voli šljampave. Ili krakate. O fudbalerima i manekenima da ne pričamo. A ja, kako patim od hronične retardiranosti kolektivnog duha( jer imam samo ono malo mene/ja, pa prema tome i mogu da nudim samo malo, okrutno sebe) a znam da je u današnjem svetu to jadno i nedovoljno, pa ga i ne iznosim na tržište. |
- 12:47 - Komentar (31) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
ponedjeljak, 02.01.2006.
I can hardly wait
U stvari, obožavam Nove godine!Prvo sam, kao i svaki ispranog mozga konzument na ovoj planeti (a pritom i ženskog roda) potrošila bar tri plate na novogodišnjim rasprodajama uz besmislenu kupovinu šarenih gluposti po prodavnicama, što više to bolje.... uz obavezan kičeraj obojen u zlatno-crveno, plavo - srebrno. Glupi praznici i glupe rasprodaje. Pokloni koji su se našli ispod plastične kineske jelke? Sve biser do bisera. Upaljač? Ma da, ne znam kako je osoba kojoj sam to poklonila uopšte živela do 31.12.2005. dok nije pocepala šareni papir sa mašnom i izvukla kutijicu sa upaljačem. Ili jedna druga osoba koja je u Novu ušla sa kačketom. Glupi praznici i glupa darivanja. Onda sam ukućane ugojila bar sa po tri kilograma viška. Zadovoljni oni, farme svinja, fabrike majoneza i ostalih, za rusku salatu potrebnih zajebancija. Jebeš novu godinu bez prasenceta i ruske. Glupi praznici i glupo prežderavanje. Takođe sam uživala u omiljinoj sportskoj disciplini i prilici skidanja prašine sa dedinog trofejnog naoružanja koje je korišćeno još na Ceru ili nekoj austrougarskoj bitci i ispaljivanju kog zrna ka gomili. Pa ko preživi! Glupi praznici i glupo pucanje. U dva sata posle famoznog odbrojavanja u diskoteci sam imala genijalan plan. Da poskidamo sve žene, i da izbrojimo koliko je crvenih gaćica i brushaltera bilo na gomili. Glupi praznici i glupa verovanja. Posle ohohoho džina u mojim venama, sam se dovukla do kuće, srećna što imamo dva kupatila. Jedno za I-a, jedno za mene. Da povraćamo u duetu. Glupi praznici i glupi alkohol. Prvog sam ritualno preležala u krevetu sa gomilom pirata na ekranu, grickalicama na stolu i mobilnim u ruci. Trebalo je iskuckati sve poruke čestitanja, želja i ostalih opšte prihvaćenih laži koje jedni drugima izgovaramo taj dan. Glupi praznici i glupa čestitanja. Danas je već bolje. Shvatila sam da sutra ne radim, tako da sve u svemu imam jedan dan u kome ću možda uspeti da se vratim sebi i da piznam da sam potpuno neotporna na masovne histerije. Dovoljno vremena da se resetujem, gurnem kamen nizbrdo, spustim se za njim, pa krenem u novu dvanaestomesečnu gurku. |
- 20:00 - Komentar (37) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
Dnevnik.hr |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
God bless
- mog brata, koji je junački podnosio moje istraživanje njegovog računara, a onda mu jos više 10x sto je jedan i meni kupio (jos da ga nagovorim za novi monitor, pa ću celu kolonu na blogu da mu posvetim i sliku mu stavim) - moje roditelje, što imaju čelične živce - moje direktore u firmi, i svaku trinaestu platu, parice za osmi mart i za regeres - mobilni telefon - undo u wordu
Go to hell
- Moje direktore koji mi nisu dali parice za osmi mart - Dial up
Sada je
Broj poseta:
The best of blog.hr :
http://jezdimir.blog.hr Jezdimir http://jazzie.blog.hr Baushtela lady http://randomlife.blog.hr Big vern http://civilka.blog.hr Civilka http://rijama.blog.hr Domaćica iz pakla http://demjan.blog.hr Demjan http://portkey.blog.hr Feisty kitten http://kikoman.blog.hr Filip kiko http://freestyler.blog.hr Freestyler http://jesusquintana.blog.hr Jesus Quintana http://lalara.blog.hr/ La Lara http://laprdanje.blog.hr Laprdava http://lebov.blog.hr Lebowski http://malavita.blog.hr Malavita http://marisi.blog.hr Marisi http://markomania.blog.hr Markomania http://moje2ja.blog.hr Moje2ja http://crnaudusi.blog.hr Prljavi anđeo http://okopromatraca.blog.hr Promatrač http://redsandra.blog.hr Red sandra http://rockroll.blog.hr Rock roll http://skalich.blog.hr Skalich http://xiola.blog.hr The last broadcast http://trillian.blog.hr Trillian http://ana1981.blog.hr Zlevanka http://blogtemazo.blog.hr Zeko zna
Brandnew o :
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||