Evala svitu moj,
Znam, znam, prošlo je pusto vrimena od zadnjeg javljanja....cili misec....evo se pokajnički kajem ča san vas zapustila, ali ono baš pravo...
Ne znan kako da se zafalin na najlipšin žejama za useljenje svima vama nakon ovoliko vrimena...najradije bi da se svi lipo okupimo u mene i profeštamo to, a....barenko ovi dil ekipe ča je u Split, a ostali kad navrate uvik će biti dobrodošli.
Nego, ne znan kako bi počela opisivat ovu veliku životnu štoriju ča se ne događa baš svaki dan u životu...triban se nadožuntat na ovi zadnji dil kad san se bila spakovala...
Zadnje javljanje je bila nedilja...tad van nisan rekla da je pitur već počea sa svojin «remek dilom» u četvrtak i da je do subote triba opiturat dvi sobe u koje san tribala ubaciti preostali namištaj...e, je malo morgen...u nedilju poslipodne kad san navratila doli, nije još bija ni počea, pa san ja, naravski, odma dobila početak sloma živaca...u deset uri navečer dolazin opet...počea drugu ruku...i tako san do dvi ure počistila te dvi sobe da sutra ujutro lipo mogu unit namištaj...nebo je bilo crno i samo san se molila da sutra ne pada kiša...i poslidnju noć zaspala u starem stanu na jogiju na podu...
Možete mislit da je kiša ipak pala...no vridni momci iz Retro centra su za to vrime iznosili stvari doli u portun...sve se do popodne preselilo kako bog zapovida...
Od tega ponediljka počinje moj hod po mukama sa pituron...ajme, ajme, ajme...svako sićanje na te dane me ponovno snerva da ne znan kako da sad pišen o ton....zato ću pametno preskočit detalje jerbo bi to bila knjiga od tri toma...inšoma, ispalo je na kraju da je JEDANAEST dana piturava stan od 63 kvadrata, od čega pola u ponistrama, plakarićima i sl...moj Mikelanđelo...uh,uh...preostalo mi po kupjene piture jerbo je nadoliva vodurine da se brže suši....ištrapa je sve živo i neživo iako sam kupila sve moguće folije za pokrivanje...slideću nedilju se pakovao dvi ure, a ja od 7 do tri u noći čistila...
Sriće baš nisan odma imala ni s telefonon jerbo ovi iz veleštovanog T-coma od prve ništa nisu uspili napraviti...moralo se potezati privatnu vezu....
I tako san umisto jedne ostala dvi nedilje na godišnjen u toj šporkici, prašini, neredu ka na bojnon poju....
Pa je još potrajalo raspakiranje svih onih stvari...ni dan danas baš ne znan dobro di je koja stvar...pa su stizale novokupljene stvari, šta priko skala, šta priko balkona...i to je tribalo tražit ko će potezat gori (jerbo je stan dvoetažni)...pa ne može se odma, pa danas,pa sutra...
O umoru da ne pričan...puna san modrica...svaka me žunta bolila danima...judi moji, MORATE mi oprostiti, ali snage za pisanje nisan imala...uveče bi mrtva zaspala...bolila me i duša i tilo...a tako san tila šta prije više to pozavršavat...ali kad si ovisan o drugiman, tako ti je to...
I još kad san se vratila na posal-ukinulo mi internet, pa se ni od tamo nisam mogla javit...
Eto, to van je tako bilo ovi misec...lipo nauka veli da je to veliki stres...je, gospe mi...
Fala ti bože, gotovo je...normalno da još ima sitnica koje ću sama odraditi s velikin veseljen, ka ča su koltrine, tapeti i još sitnije stvarčice...
Tako da tek sad mogu poć razmišljati o fešti...
Pozdrav svima...i još jednon skužajte...
P.S. Juniorka je mislila da će biti trilogija, ali stvarno ne bi ni vas davila svojin mukama da ne skrenete bez potribe. Ako ko triba pitura, nipošto ne uzimajte moga Mikelanđela...
|
