Vehid Gunic-EVROPO,STIDI SE(600 dana u opkoljenom Sarajevu)
MAJ 1992.GODINE
20.maj
...Prvih dana rata,tu,na parkiralistu ispred zgrade,pogodjen je mladi branilac Sarajeva Goran Raic.Pod vrlo zestokom cetnickom vatrom unijeli su ga ranjenog u nasu zgradu i pokusali mu previti rane.Bojao se smrti,ali je u ociglednom strahu ponavljao:"Umirem,umirem za Sarajevo i moju Bosnu..."I umro je na rukama jedne djevojke koja mu je pokusala pomoci.Imao je 24 godine.
U nasoj zgradi od bolesti i strahova umrla je Amira Lihic.Imala je 24 godine.Sahranjena je pod nekim rednim brojem.Niko joj nije mogao doci na dzenazu,cak ni rodjena braca.
Jedne veceri u kojoj smo imali elektricnu energiju,komsinica Nevenka Goluza je u svome stanu na petom katu otvorila frizider i pri tome se osvijetlila svjetloscu iz fizidera.Cetniku iz Nedzarica bila je lagana meta.Pucao je iz nekog razornog oruzja ili orudja i do prsa raznio nasu dobrocudnu komsinicu.U nenormalnim okolnostima,samo uz prisustvo grobara,
privremeno je sahranjena na obliznje groblje.
Munevera Lihic,koja ima dvije slatke kcerkice,jednog jutra vracala se u zgradu sa kcerkicom Ildom iz obliznje trgovine koja je jos kako-tako radila.Na domak kucnog praga,cetnik iz Nedzarica gadjao je nju i dijete onom malom raketom sto ima perca.Dijete je ostalo nepovrijedjeno,a majka je ostala bez kuka.Prezivjela je i ostala trajni invalid.Mala Ilda kaze da je njezinu mamu pogodila"jaketa,bum!bum!"
Jucer ujutro,Damir Lihic je nekim nesigurnim stazama isao do Velepekare da kupi krih za svoje ukucane.Pred samom zgradom,kad mu je jos nedostajao samo jedan korak da zakoraci na sigurno,pogodio ga je snajperista iz Nedzarica dum-dum metkom.Ipak,prezivjet ce.
Prije tri dana plemeniti komsija Vejsil,pod cijim je prozorom eksplodirala granata,dozivio je i sok i infarkt.Umro je ne muceci mnogo ni nas,ni svoju suprugu.Problem je nastao poslije njegove smrti.Vejsil je bio clan Pokopnog drustva
"Bakije",pa je njegova supruga zeljela da to pokopno drustvo obavi i sahranu.Iz"Bakija"se,medjutim,nije javljao niko.Rat je,gine mnogo ljudi,te su ljudi iz"Bakija"stalno na terenu.Tri dana dobricina Vejsil lezao je mrtav u Tetovskoj 13.
Razmisljali smo da ga sahranimo u parku ispred zgrade iako smo znali da ce zlikovci iz Nedzarica zapucati po dzenazi.
Konacno,danas oko 17 sati,neustrasivi momci iz teritorijalne odbrane,poslije nekoliko pokusaja,ispod stotine cetnickih metaka,odvezli su Vejsila u"Bakije"i mi smo,ako nije neumjesno kazati,dahnuli malo dusom.
Mnogi stanovi u nasoj zgradi,koji su okrenuti prema zamisljenoj liniji i prema Nedzaricima,dalje su neupotrebljivi za stanovanje.Raketa je direktno pogodila stan moga prvoga komsije Milenka Dzabica.Stan je razoren.I nije jedini.Sve sto su cijeloga zivota mukotrpno stekle simpaticne i vec ostarjele komsije Zora i Milenko Dzabic,onaj los-vampir unistio im je aktiviranjem obaraca na onoj napravi sto izbacuje rakete sa krilcima.
Koliko li je uzasa u svakoj pojedinacnoj sudbini ovih zanimljivih komsija koji su se u ovom ratnom metezu tek sada,
priblizili,upoznali,pa i zavoljeli...
|
