Dusan Kovacevic-2O SRPSKIH PODELA(SRBA NA SRBE)
07 PODELA
CETNICI I PARTIZANI
POMEN KUCI M. IZ SELA N.
KAD SE KRENE OD SAPCA prema Obrenovcu starim"beogradskim putem",s leve strane,na obali Save,nalazi se selo N;nekad,izmedju dva svetska rata,imalo je zadrugu,skolu,nekoliko vodenica,mlin,dve mehane...
Danas,"tinja"dvadesetak kuca,s ziteljima nalik na staricu iz pesme V.Ilica,U poznu jesen.
Stradanje,nestajanje sela pocelo je 1941.godine,i potrajalo do danas.
Drugi svetski rat podelio je seljane po familijama i kucama,na cetnike i partizane.Stariji su odlazili za"kraljem i otadzbinom",a mladji,pod uticajem"svetske proleterske revolucije i medjunarodnog radnickog pokreta",posli su u"napredniju sumu"u potrazi za vodjom,strancem,o kome se nagadjalo kakvo mu je ime(osim nadimka),odakle je,kako izgleda,koliko ima godina...Malo se znalo,al`se mnogo verovalo,i ter`o se inat"prevazidjenim idejama i zastareloj,
izrabljivackoj drzavi".
Podela na cetnike i partizane podelila je kucu Majke,udovice sa dva sina,mladica od po dvadesetak godina,ciji je otac po povratku iz Velikog rata poboleo od jektike i ostavio mladu zenu sa decacima da brine brigu o kuci,imanju i casti,jer je"sama zena"bila na oku,i recima,svima.
U nevelikoj kuci,na ulasku u selo,jedne jesenje noci 1941.braca su se posvadjala,i razisla,jedan je rekao da ide"kod djenerala",da ce sluziti vojsku koju im je otac sluzio,i u koju bi ponovo otisao da je poziveo,jer"iz ove kuce niko,nikad,
nije isao u druge vojske",a nesto mladji brat je odbrusio da ovo nisu"ona vremena"kad je otac ratovao,i da ce"s ovim ratom protiv Svaba biti obracun i sa domacim neprijateljem-kulacima,zelenasima,krvopijama i dusmanima redenika i seljaka",kako je pisalo na lecima deljenim,krisom,po ulicama,mehanama i pijacama,Sapca.
Ocevici vele da je jedan krenuo put Cera,gde mu je otac ratovao 1914,pa se docnije pridruzio cetama i stabu Cice,a drugi je otisao put Valjeva i Uzica,da brani"prvu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi".
I,ratovali su,cas sa Nemcima,a cas malo(vise)medju sobom.Ljudi pricaju da su se braca bojala da pucaju"u svoje",
valjda plaseci se da ce preko nisana ugledati jedan drugoga,i da bi kaziprst morao biti brzi od oka,koje je videlo kokardu,ili petokraku,na drugoj strani,u svojoj zemlji.
A u selu,u kuci koja je opustela,Majka je cekala da se rat zavrsi i da se deca vrate,hraneci zivinu sa praga,odakle je videla put kojim se dolazi u selo.
Rodjaci,dalje,pricaju,da su se braca,po dogovoru,srela polovinom`43.godine,da su jednu noc presedela u kuci,da su razgovarala do zore,i da su se,vele,dogovorili,ko pobedi da spasava onog drugog,jer je bilo jasno da pomirenja nema,
da ga nece biti,i da ce se,po svemu sudeci,porazenoj strani kazna meriti samo preko nisana.
U istoj kuci,sa istom Majkom,za istim stolom,nece dvojica sedeti,niti potomstvo docekati.I,ljudi vele da su se razisli,
bratski,bolje nego kad su se rastajali pocetkom rata,i da ih je Majka pratila,u svitanje,jednog na jednu,a drugog na drugu stranu sela,gledajuci da ih niko ne vidi,sa torbama punim pecene zivine(koju je hranila sa praga),i preobukom za zimske dane,pletenom(godinama)dok je cekala da se vrate i da ostanu tu,u kuci,i na zemlji koja ih je,kao i ona,
iscekivala.
Nekoliko meseci kasnije,Majku su obavestili da je mladji sin poginuo"herojski"u okolini Ivanjice,u cinu majora,i da ce brigu o sahrani i njoj preuzeti drugovi cim se rat,uskoro,zavrsi.
I,drugovi su odrzali rec.Po zavrsetku rata preneli su telo majora,i sahranili ga(uz vojne pocasti)pokraj oca,na seoskom groblju,kao sto je Majka zelela.
Nedugo potom,stize vest iz Loznice da je poginuo stariji sin,cetnik,posle"ciscenja pocerskog okruga od preostalih bandi".Tela desetak"zlocinaca"bila su izlozena pokraj puta Sabac-Loznica,da narod vidi kako su prosli,i kako ce proci svi oni koji su bili"saradnici okupatora".
Majka je upregla konja i kola i otisla po sina.To joj je dozvoljeno i"ucinjeno"zbog onog prvog,cestitog.
Sahranila ga je pokraj oca i brata,uz prisustvo nekoliko najblizih rodjaka,od kojih je bar jedan morao da"radi"za pobednike.
Pocetkom pedesetih godina,kad su oslobodioci preuzeli kompletnu vlast-oslobodioci,usput,zivota,mnogobrojne gradjane Sapca i okolnih mesta-trgovce,gazde,profesore,lekare,svestenike...,za koje su imali"pouzdane dokaze"da su tokom rata"sluzili neprijatelju",dodje na red i pitanje"duga"prema prvoborcima,ljudima koji su se zrtvovali"za ovo sto danas imamo".Medju najistaknutijim bio je major M.iz sela N.kao jedan od"pokretaca ustanka ovoga kraja,koji polozi zivot za buducnost zemlje u borbi protiv stranog zavojevaca i domacih izdajnika".I tad,na tom skupu boracke organizacijje i svih antifasistickih udruzenja,jednoglasno se"usvoji zakljucak"da se major M.iz sela N."predlozi Beogradu"za Narodnog heroja,i da se po njegovom imenu nazove jedna od"glavnijih ulica",koja jos uvek ima ime
"nekog tamo,ko zna kog".Redjali su se govornici,saborci,pricajuci price,svedocenja,hvalospeve o herojstvu mladog majora,uzdizuci ga u nebesa,sa,opet,jednoglasnim predlogom da se heroj ovekoveci i u bronzi;da se bista postavi u dvoristu Uciteljske skole,da"generacije uce"...
I sve bi bilo kako se samo pozeleti moze-predlog je bio burno pozdravljen kad,"pod razno",javi se jedan stariji drug,
tiho,tek da primeti,da se zna,da sutra ne bi neko nesto rekao,ili,sacuvaj...neko iz Beograda priupitao,sta to,bre,vi tamo radite,da li ste svesni sta ste predlozili?...
-O cemu pricas?Nije nam jasno o cemu pricas?-prekide neko nejasno izlaganje,koje je moglo potrajati danima,a da nisi nacisto sta govornik misli,ili zeli reci.
Zamor boraca iznerviranih upadicom druga iz zadnjeg reda,iznervira i sumnjicavog govornika,te progovori punim glasom,da ga svi dobro cuju i da"prenesu",ako treba,tamo gde treba.
-O cemu pricam?Nije vam jasno o cemu pricam!Pa,pricam o tome da ce sutra doci neko iz Beograda-ako prihvate nas predlog,da polozi venac na grob Narodnog heroja,i da ce videti da tu,odmah pokraj heroja,lezi jedan od najvecih zlikovaca ovoga kraja,koji je pripadao koljackim jedinicama-drazinovcima,od cijeg metka poginu major Narodnooslobodilacke vojske.Pricam o tome kako ce nas neki drug,ili neka visoka delegacija iz Beograda,a moguce i sam neki general,upitati da li smo mi,borci,svesni sta radimo,da li smo,najblaze receno,normalni,i,ne bi me cudilo da pita kome je to prvom palo na pamet da se heroj sahranjuje pokraj krvnika,i ko zna sta jos u tom smislu,te ja sad kazem da se,evo,ovde,pred svima vama,javno ogradjujem od mogucnosti da se brukamo i dovodimo u pitanje sve borce pale za slobodu,koji zivotima izborise ovo sto mi danas imamo,i umesto zahvalnosti i postovanja,mi ih izjednacavamo sa onima protiv kojih su se borili i od cije su ruke ginuli...
Diskusija je,vele,trajala do zore.U oblaku dima ustalasanog zucnim raspravama,odlucise-jednoglasno,da se braca,
prvo,razdvoje,da se odvoji"zito od kukolja",kao sto su se sami za zivota"odvojili",pa tek,potom,da se"predlog uputi Beogradu".
Majci je odluka saopstena"biranim recima",i odredjeno je vreme da se"to uradi"za mesec dana,"do isteka roka za prijavu predloga o Narodnim herojima iz naseg kraja".
Majka je,vele,cutala,slusala,i bez pozdrava usla u kucu.
Na isteku roka od"mesec dana",Majka je iskopala raku u dvoristu-desetak metara od kucnog praga,i sa nekoliko rodjaka prenela sinove u avliju,tu gde su odrasli,i odakle su krenuli svako na svoju stranu.I spomenik je podigla,
kasnije,na opste cudjenje ljudi koji su putem prolazili,a nisu znali zasto je to"starica"ucinila.
Boracka organizacija je danima raspravljala,zasedala,diskutovala,sastancila,vrsila pritisak i na Crkvu da"urazumi ludu zenu"kako je to nedopustivo i po"njihovim zakonima"...Crkva nije"reagovala",a boracke organizacije iz ratova 1914-1918,stale su u odbranu udovice njihovog saborca,koga je"nova vlast zelela i u smrti da razdvoji od dece".
Godine su prolazile,svi rokovi istekli,a"starica skrenula s uma"zaboravljena za izvesno vreme,jer su borci imali pametnija posla i prece brige,nego da"rizikuju"skandal,da se prica"komplikuje",siri dalje,i,eventualno,stigne do Beograda,gde bi Neko mogao da postavi pitanje:kako je,uopste,bilo moguce da se major predlozi za Narodnog heroja-bez obzira na"zasluge",kad je iz kuce odakle je jedan od"najpoznatijih zlikovaca",i"kome je To prvom palo na pamet?!"
Da se sve To ne bi"komplikovalo",i da se ne bi istrazivalo"kome je prvom palo na pamet",predlog je ostavljen za"mirnija vremena",pa zaboravljen kao i Majka u kuci M.Iz sela N.(Naravno,bilo je jos heroja"u nasem kraju"koji nisu imali brata,zlikovca.)
Kad je jednog proleca Majka iskopnela sa snegom na krovu opustele kuce,preneli su ih sve zajedno kod muza,i Oca,
i na spomenik-mnogo kasnije,upisali"pune podatke";cinove,ratne jedinice...,slaveci ih i dan-danas kao heroje,ali razlicitim datumima,godisnjicama,proslavama,i sa razlicitim govorima,bez pominjanja"onog Drugog",ako je rec o"Prvom",i sve to u prisustvu Oca,kao"Treceg".
Kuca M.iz sela N.davno je zamrla,kao i tolike druge kuce pokraj starog"beogradskog puta",kad se podje od Sapca prema Obrenovcu.
A da je bilo srece,i pameti...
P.S.
Podele ce nam,verovatno,doci glave i(ovo malo)preostale zemlje.
Kad bi,recimo,ova podela bila"tolerantnija"-bez mrzje,gorcine,predinfarktnog besa,zivot bismo"trosili"na prakticnije,
korisnije i pametnije poslove,ako nam je(vec)sudjeno da se svadjamo,sekiramo i,do bola,nerviramo.
|
