Jovica Acin-"MESO S DUSOM"
Prelaz iz paganstva u monoteizam,od mita u religiju,odigrava se prvenstveno na zrtvenoj ravni.Po Valteru Benjaminu,mitsko zrtvu iziskuje,bozansko je uzima.
Nije bilo koja zrtva temeljna za nasu kulturu.Temeljna je i predvodeca tek ona koju prinosi covek mesozder.
Mesozderska zrtva je,kako Derida dalje komentarise Benjamina,neophodan element u ustrojavanju strukture subjektivnosti kao intencionalne.Postoji i medjusobno privlacenje izmedju mesozderske zrtve i svih oblika kanibalstva(koje ne mora biti samo simbolicko),privlacenje koje,u slucaju simbolickih i jezickih poriva,sazdajuci komunikativnu zajednicu,strukturira intersubjektivnost,na primer kod ljubavi,zalosti,sisanja.Ukratko,jesti od mesa je racun i kamen temeljac subjekta.
U biblijskom tekstu,prva odluka starozavetnog Boga da prestane sa ubijanjem svega sto zivi pada,u KNJIZI POSTANJA,kada mu je Noje-u znak zahvalnosti sto je od opsteg potopa i zatiranja svih koji zemlju napunise bezakonjem spasao njega i njegove najblize-ponudio zrtve paljenice,mali holokaust od ciste stoke i ptica cistih.
Imajuci u vidu da je pravedni Noje,po Bozjem nalogu,sa sobom u smolom zatopljenom kovcegu poveo samo
po musko-zenski par ptica i stoke po raznim vrstama njihovim,to je zrtvovanje moglo znaciti jedino istrebljenje.
Holokaust,svespaljivanje:zrtvovane su odredjene vrste ptica i stoke zauvek.Godilo je to Gospodu,miris ugodni svespaljivanja.Pa ipak:nece,kaza u srcu svom,vise ubijati..Bez obzira sto bozansko obecanje nece odrzati u svim prilikama,otkrice svoje opredeljenje za zabrane.Tako su zrtvovanje i zabranjivanje simbolicki povezani istom logikom.I posto su mu ponudjene zrtve paljenice,pokazujuci na dugu u oblacima kao znak zaveta izmedju njega i zemlje,da zatiruceg potopa vise nece biti,Bog oglasava svoju prvu zabranu,prehrambenu:"Ne jedite mesa s dusom njegovom,a to mu je krv."
Iako apsolutnih nevernika gotovo da nema,spadam medju one koji zasad dovoljno ne veruju,i tako sa strepnjom
pokusavam da razumem sta bi navedena epizoda iz biblijskog teksta,koja zblizava i,u isti mah,razdvaja zrtvovanje u ognju i zabranu jedenja mesnog tela s dusom,mogla znaciti,mimo svake prevrtljivosti,pocev od iskustava logorskog sveta.Nailazao sam na mnoga kanonska i laicka tumacenja epizode,ali nijedno nije,pred mojom strepnjom,moglo izdrzati tu vrstu,otkako je logorski svet stvoren,neophodne interpretativne probe.I ja naslucujem tek neke od njenih visesmislenih elemenata.Logorska iskustva vezana za zrtvovanje i za ziva i mrtva tela postala su nesavladiva prepreka biblijskom tekstu.
Preobrazavaju se,najpre,pojmovi cistog i necistog,kakve uz izvesne protivrecnosti pretpostavlja biblijski tekst.
Menja se,potom,i njegov sredisnji pojam,pojam svetog.
Zivo i nezivo je izjednaceno.Kakva razlika tu postoji izmedju zivog tela,tela s dusom,i mrtvog tela,bez duse,
zapravo ne-tela?Sada su oba otpadak,iskljuceni s teritorije cistog.I oba su podjednako zrtvena supstanca.Ljudski les,prokletstvo Svemoguceg,nesto je prljavo,ne sme se dirati.Tek ce ga vatra ili zemlja procistiti.Tu pocinje holokaust.Les,netelo,samo je prelazna materija izmedju"mesa s dusom"i teritorije pepela,kostiju,ociscene
teritorije.Sve je to jedinstven proces tehnologizovan u istrebljivackim logorima,u ogromnom simbolickom zrtveniku.Srediste zivota postao je les;logorski svet je njegov kult,mesto obozavanja.Zrtvuje se ono sto se obozava.No,za razliku od drevnih vera,sada zrtvovanje vise nije obred zahvalnosti ili umilostivljenja,nije obred putem kojeg se cistimo,bivamo nevini.Sada,kao u slucaju Hristovog samozrtvovanja,moramo primiti greh,prihvatiti nasilje.Ne jedemo meso s dusom njegovom,vec ga,kultom lesa,najpre oslobadjamo duse.Logorski svet,
izmestajuci tradicionalni smisao zrtvovanja i prehrambenih propisa,nije ljudozderski nego-mrtvozderski.Sve zabrane su prekrsene;pa ipak,polazeci od preobrazenih pojmova,sacuvane.Biblijski tekst se ne ostvaruje,niti tumaci;on je MUTIRAN.Takav je i u njemu prisutni Bog.Nije vise prevaran niti surovo lakomislen.Sada cvrsto obecava i cvrsto ispunjava.
U logorskom svetu se bukvalno jede od ljudskog mesa,ali ponekad to i ne znamo.David Ruse iznosi kako je u tankoj logorskoj supi isplivala ljudska vilica.Utvrdjeno je da su se logorasi hranili najmanje mesec dana mesom leseva.Kuvarski kapo je prodavao meso na drugoj strani.No,ljudsko meso je,u logorskom svetu,ipak,neko meso,i Ruse je spreman da se kladi da su mnogi logorasi zazalili zbog otkrica.Mesnu corbu ionako nikada nisu dobijali,a
posto je kapo uhvacen i obesen,izgubili su i"hranjivu"strvinarsku supu.
(Jovica Acin-"GATANJA PO PEPELU(O izgnanstvima i logorima)")
|
