boombaya-os

13.06.2004., nedjelja

pa ipak

Eto prošo i koncert i kukanje invalida koji se ponio prilično neprimjereno situaciji. Naime mi joj čuvali stolicu (čitaj moja mala i ja) a ona se van dvorane na stepenicama zajebavala gotovo sat vremena s frendovima. E sad što je tu loše pa čuvati jedinu stolicu na rock koncertu u punoj zagušljivoj sali te smještenu neposredno ispred zvučnika i nije baš piknik. Otišao sam vidjeti oćel kokoš se vratiti nazad ili ne tek kad su me počele blombe boliti od basova. "jooooj ja zaboravila na vas" ma nabijem te..
No uglavnom kada to stavim sastrane i neprestano mrgudanje moje male koja je definitivno bila nadrkana zato što je morala doći a i kao mjuza joj se niije baš svidjela , sam koncert je bio ustvari prva liga. Odličan rock , strani gosti i opće organizacija je bila dobra. A i upad je bio bespla pa ono bilo je sasvim ok.
Pa ipak ....
Tako zadovoljan s koncertom ,manje više, sljedeći dan ja saznam da moja ekipa pravi tulum to veče. Ok sve je to u redu ali treba otići 50 km dalje u neki restoran koji je to malo sponzorirao i pokupit klopu. Hm ajd može coltne mi lik za gorivo , ja nazovem malu i kažem joj u čemu je stvar.
E ak onda nisam popizdio i prekinio onda neću vjerovatno nikada. Ajoj pa ja tamo nikog neznam .. pa zašto baš moraš ti... pa neide mi se...
E znaš što i tak i tak provodimo malo vremena zajedno pa mi stalno prigovara da joj ništa ne pričam što sam radio inače ovako kad nismo zajedno. Sad joj dam priliku da upozna moju ekipu i da vidi ko su ti ljudi gdje se ja krećem ona izbaci grbu veličine Himalaje. Pa mislim stvarno...
No uglavnom nagovorio sam je da pođe samnom (obećo sam joj pizzu i ćevape - naime po to smo i išli tako da obećanje nisam prekršio :)) a kako moj mali traktor stalno piri malo toploga iz ventilacije cijelim putem sam uglavnom slušao primjedbe na temperaturu u autu pa kak to moram srediti pa kak ovo kak ono pa vid kak smrdi tu na selu fuj pa ti bi živio na selu ti nisi normalan..............
Ušutila je na povratku nazad ,pljusnula je kiša.
Vratimo se mi prije ekipe nažderemo se ko svinje (nisam to badava vozio) dođe ekipa a ona sam stoji sastrane. Nit da nabaci neku spiku nit da mrdne ma ništa.Iz gotovo očaja sam uhvatio aparat i sliko sve okolo..
Uzgred budi rečeno tam su uglavnom bili fudbaleri i opet se potvrdilo moje mišljenje o njima - gurači lopte , seljačine kojima je glavna zabava ko će dalje odgurat prikolicu od traktora s 20 piva u sebi. Katastrofa al jebiga ekipa su pa ono. U biti u potpunosti kontam moju malo što je bila tako asocijalna al jebiga ipak to nije uredu. Ja sam upoznao njene frendove (istina nema ih mnogo) i dobar sam s njima koloko god mi išli na živce a ona ni palcem da se skompa s mojom ekipom.
Sinoć saznam da mi frendu rođoš. I to otprilike pol sata prije nego što smo se trebali naći. Zovem je i naravno grba ona himalajska. Ok reko ja sebi nek ti bude ja otišo bilo je ok ali isto tako podjela je bila na dve ekipe. Njegovo društvo s faksa (čitaj mi) i njegovo društvo iz crkve (čitaj zadrti katolički konzevativci). Čovječe bilo mi je sasvim dovoljno da skontam kako će to biti dugo veče kad je lik pored mene na neki gitarski rock instrumental počeo u ritmu pjevušiti ".. Isus će nam doooćiii". Jebote sam sam povuko dim i reko sam sebi ovo će biti vrlo dugo veče. I bilo jeste ali mi nije žao što sam išao slavljenik je ok dečko pa ono drago mi je da sam mu pojeo kiflice.
Danas mi je isto malo zakrenila nosom kad sam je zvao umjesto na dogovorenu kavicu na nekakve utrke. Totalno je bila nadrkana i tek se pred kraj mal smirila kad je nanjušila miris spaljene gume i benzina. Nije baš tipična curka a zato je i volim jebiga. Dolazi večeras bit će veselo moram sam dovršit pritezanje kreveta dodatnim šarafima. Dakle zna mi ići na živac pa ipak volim je.

- 15:43 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

	lipanj, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30