Božo Domnjak guslar iz Potravlja

24.03.2008., ponedjeljak

"Ženidba Janković Stojana"

Iz knjige "Epske pjesme Bože Domnjaka Bojana", Ivana Mimice

Image Hosted by ImageShack.us

Pije vino trideset serdara
Ma pod kulom starca Jugovića,
Prid njim je Stole Jankovića.
Pa se hvale trideset sedara:
Tko se lipom ljubom oženio,
Tko li dobra konja odgovjio,
Tko je bilu kulu sagradio!
Pohvali se Stole Jankovića
Da je bilu kulu sagradio,
a kakve je u Kotarim nema!
Besidi mu starac Jugovića:
''Jesi, Janko, kulu sagradio
Al' temelja nisi utvrdio,
Ser se Janko nisi oženio!
Evo ima pun Kotar divojka,
Poć će za te koja ti mu drago!''
Besidi mu Janković Stojane:
A moj ujče, starac Jugovića,
Neću brate kotarskih divojka.
Čuo jesam u Lici divojku
Seku lipu Likić Mustaj-bega,
Po imenu Miloslavu mladu,
Rado bih se š njome oženiti,
Joli onde kosti ostaviti!''
Besisi mu starac Jugovića:
''Prođ' se, Janko, Ličkinje divojke,
Jer ćeš ludo izgubiti glavu!''
Al' to Janko haje i ne haje,
Od zemlje se na noge skočio,
Hode Janko na visoku kulu,
Staro svlači a novo oblači.
Na s'oblači morčaji čaškire,
Niz koje su kovče dimislije,
Do kolina zlaton izvezene,
Od kolina orlom i gavranom,
Oko spona morskom miševinom,
Kuda šavi tute žica zlatna.
Pa obuče od glave košulju,
Svrh košulje lipu anteriju,
I po njoj je poštampana štampa.
Pa oblači velku ječermu,
Zakovatu do oba ramena,
Pa su onda toke od tri oke,
A iz tka igle pozlaćene,
Iz igala pancir do pancira,
Iz pancira cekin do cekina,
Sve cekini Janku do kolina.
Pa pripasa od svile pasove,
Za nje meće dva para pušaka
I dvi male, bez kremena pale.
A među nje palu okovatu,
Sva je pala u zlato upala;
Na pali je devet kamenova,
A iz njih je devet plamenova
I deseti alaj-kamen dragi,
Pri kome se može večerati,
I još Janko prid njim putovati.
Pa ustače kalpak i čelinku
Na kojoj je devet čelinaka
I deseto krilo pozlaćeno,
Štono s'Janku na čekrke vilo,
To mu brani lišce od sunašca,
Još kazuje koji vitar puše.
Pa obuče zelenu dolamu,
Niz koju su toke od tri oke,
Pa su onda puce pozlaćene.
Pa obuva čizme do kolina,
Na kome je devet kamenova,
Iz čizama devet plamenova.
Pa poleti u podrume tople,
Na podrumu konja opremio,
Izvede ga u mermer avliju,
Natače mu zopcu na gubicu,
Pa poleti u tople podrume,
Pa nalio jedan mišac vina
I nalio žeženu rakiju,
Pa obisi debelom konjicu.
Pa poleti u odaje gornje,
Dokopa se svijetla oružja,
Na bedricu ćordu pripasao,
Prikrio se svitlim đeverdanom.
Pa primače debela konjica:
Boga reče, na putalja kleče,
Pa obode niz to polje ravno,
Ne bi njega sustignule vile,
A kamoli kaurske delije!
Dok se Janko gore dobavio,
Popi Janko jedan mišac vina,
Popi Janko žeženu rakiju,
Još ga žeđe ugasio nije.
Gleda Janko Dunaj vodu hladnu,
Ili vodu ili kamenicu.
Nađe Janko Dunaj vodu hladnu,
Pa ga sađe debela putalja,
Pa se Janko vode ponapio,
Ma se zove voda nesritnica:
Tko je pio nesretan je bio,
Srčena ga muka uhvatila.
Teke dalje konja privezao,
A o jeli jarak obisio,
Pa od sebe ćordu odbacio:
Zaspa Janko ko janje zaklato.
Al' eto ti Likić Mustaj bega
S ono svojih trideset turaka,
Jer je poša' Likić četovati.
Pa besidi Likić Mustaj-beže:
Nemojte se koji privariti,
Ne napij se Dunaj vode hladne,
Ovo s' zove voda nesritnica,
Dva put mi je društvo izginulo,
Sve isiče koza Jankovića!
Ma daj' majka rodila junaka,
da ga iđe uz visok planinu,
Pa nalazi jelu ponajvišu,
Te se penje jeli u ogranke,
Baci durbin do Ravnih kotara,
Da ne iđe Janković Stojane?''
Ma se nađe tursko momče mlado,
Pa nalazi jelu ponajvišu,
Pa se penje jeli u ogranke.
Gleda Turčin na četiri strane,
za najposlin u jelove grane.
I ta ga je mira namirila,
Oko mu je na Janka shvatilo.
Do pol jele Turčin sahodio
Od po jele Tučin je skočio,
Pa ga leti Likić Mustaj-begu:
''Gospodaru Likić Mustaj-beže,
Evo vamo kod vode Dunaja,
Eno leži golema katana,
O jeli je sunce obisio,
A od sebe misec odbacio,
Teke dalje konja privezao,
Pali brci do pušaka malih,
Sjaju mu se toke kroz brkove
Kano misec od petnaest danaka!''
Besidi mu Likić Mustaj-beže:
''Nije l'Bog da i srića junačka,
Nije l' koza Janković Stojane,
Nije li se vode ponapio,
Nije li ga muka uhvatila?
Ne bi l' kako njega savezali!''
Pa dođoše Dunaj vodi hladnoj,
Ugledaše Stolu Jankovića.
Obletiše janjičari Turci,
Savezaše inoge i ruke.
Dignuše ga na dobra konjica
Pa prikriše vezenim maramam,
Da ga ne bi mlade dijevojke,
A da ne bi poznavali Janka,
Da se mamom ne bi pomamile.
Dotraše ga u duboku Liku,
S njeg svukoše junačko odilje,
Turiše ga u dno u tamnicu,
Pa siđoše hladna piti vina,
Pa se hvale janjičari Turci:
Ah kako su Janka uhvatili.
Oni misle da nitko ne čuje,
Ali čuje Miloslavamlada,
Te poleti u visoku kulu,
Pa nalila jednu kupu vina
I donese taneoj tamnici
Pa ga pušta Janković Stojanu.
Ne zna Janko tko mu je donio
Jer duboka tanena tamnica.
Tada Janko tiho besidio:
''Zdrav ga bio tko mi je donio,
Jer ne znadem tko mi je donio!''
Besidi mu Miloslava mlada;
''Ali ne znaš tko ti je donio?
Donila ti Miloslava mlada:''
Progovara Janković Stojane:
''Ej ti mlada Miloslava,
Što je fajde što si mi donila,
Kad ću ovdi jadan okapati!
Poša jesan po te dijevojku,
Pa se jadan vode ponapio,
Onda me je muka uhvatila,
Pa su mene savezali Turci,
Te su svukli sa mene odilje,
Novo svukli a staro obukli.
Ne znam Janko što ću učiniti!
Ne bi li me kako izvadila?''
Hode mlada u visoku kulu,
Pa ga ode Likić Mustaj-begu
Pa se bratu sve po krilu valja,
da je ljuto zabolila glava,
Da od srca živiti ne može.
Ukrade mu ključe od tamnice,
Ukrade mu kljkuče od podruma
I ukrade mu ključe od odaja:
I sve troje ukrade mu ključe.
Onda njemu tiho besidila:
''Dušo moja, Likić-Mustaj beže.
Hajde tamo po pivnim pivnicam,
Pa se hvali Turcim janjičarim
Ah kako si kozu uhvatio,
Uhvatio Janković Stojana
I metnu' ga u svoju tamnicu''
Jedva Likić toga dočekao
Hode Likić po pivnim pivnicam,
Pa se hvali Janjičarim Turcim
A kako je uhvatio Janka!
Tad mu Turci bili besidili
S kojom će ga smrti umoriti!
A Likić im riči besidio:
Da će cinit i pitati blago ,
Oli sići sa ramena glavu
''Jer je meni moskom zamotao!''
Hode Likić dvoru bijelome
Iđu š njime trideset Turaka
Pa ga piju na oklade vino.
K njima dođe Miloslava mlada
Pa im poče hladno vino služit,
Te izmiša vino i rakiju
pa opoji janjičare Turke.
Svaki leže glavom bez uzglavlja!
Tad se skoči Miloslava mlada
Pa ga leti u tanku tamnicu
I otvori Janković Stojana,
Pa ga ode u gornje odaje
I donese sa Janka odilje
Pa uleti u podrume tople,
Pa izvede Jankova putalja
I Likića dobroga đogina,
U džepove žežene cekine.
Otolen se podigao Janko
I poveo mladu dijevojku,
Pa pobiže iz duboke Like.
Kad je bio nasrid polja ravna,
Sađe Janko s debela putalja
I skiduje Miloslavu mladu,
Teke dalje konje privezao,
Leže Janko u travu zelenu
A do njega Miloslava mlada.
Ljubi lišce divojačko Janko
Dok je bila zora zabibila,
U tom ga je sanak privario.
Kad se Janko sa sna rstriznio,
Za tri koplja izlazilo sunce,
Ma se Janko na noge skočio.
Al' ga bila dozivala vila:
''Ahžalostan Janković Stojane,
Kako š' ludo usijati glavu,
Eto t' iđe Likić Mustaj-beže
I sa njime trideset Turaka!''
Kada Janko razumio vilu,
Tada uze mladu dijevojku,
Pa je meće ujednu špiljinu
I prikriva travom zelenikom.
Kad se dalje odmakao Janko,
Eto iđu Turci janjičari
I prid njima Likić Mustaj-beže,
Vavik viču iza svega glasa:
''Gdi je koza Janković Stojane?''
Janko muči, ništa ne govori,
Neg' prid sebe pripustio Turke.
Pa se baci na dobra konjica
I za Turcim poletio Janko:
Kako koga Turčina stigao,
Odmah mu je glavu otkinuo.
Viče Janko iza svega glasa:
''Ala naši, uhvatite Janka!''
Kako opet koga Janko stiga'
Koga stiga tome glavu diga'.
Opet viče iza svega glasa:
'Hajte naši uhvatite Janka!''
Tako radi Janković Stojane,
Svih trideset Turaka pogubio.
Dočim dođe Likić-Mustaj begu,
Pa ga viče Likić Mustaj-begu:
Jedal' beže Janković Stojane,
Ne udara ćordom oštrimice,
Već udara ćordom plostimice,
Iz sedla ga konju izgonio,
Do na uši konju dogonio.
Kako ga je Janko prihvatio,
Naopako ruke savezao,
Pa ga dođe do divojke mlade.
Besidi mu mlada dijevojka:
''Nemoj Janko nejga pogubiti,
Pošalji ga u duboku Liku,
Neka kaže janjičarim Turcim
Ej kakav je Janko na megdanu''…
Kada Janko razumi divojku,
Saveza mu i noge i ruke,
U ruke mu dizdum dodavao,
Dokopa se šibajli kanđije,
Na kojoj je dvanest šibajluka,
Na svakome od košuma zrnce:
Koliko je . ko tučije jaje! –
Pa on šiba Likić Mustaj-bega,
Kud god kuca, po njem koža puca!
Pa ovako njemu besidio:
''Hajde, Likić, u Liku duboku,
Kaži tamo kako j' bilo 'vamo,
Ah kakav je Janković Stojane,
Kako si ti uhvatio Janka!''
Posla njega u Liku duboku,
Uze Janko ličkinju divojku,
Po imenu mladu Miloslavu,
Pa ga ode na ravan kotare,
Dosta Turskih odvede konjica.
Kad je spao na Ravan kotare,
Dosta turskih odvede konjica.
Kad je spao na Ravan kotare,
Čekaju ga kotarski serdari,
I veselje veliko činiše.
Don Ivana popa dovodiše,
Miloslavu mladu pokrstiše,
Anđelija ime joj nadiše,
Vinčaše je na našemu sudu,
Ljubi Janko kano svoju ljubu.
Tako se je Janko oženio
I Turkinju sebi dovodio.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se