Kao što znate sinoć je bila djevojačka do ranih jutarnjih sati!
Slavlje je bilo zajedničko (i djevojačka i momačka) u jednom kafiću,
Uglavnom su bili svi koje poznajem i viđam, jer ovi koje ne viđam baš često
dolaze tek sutra na svadbu!
Gosti večeri su bili tamburaši iz Slavonije, pilo se i plesalo i pjevalo...
Zabavila sam se u odličnom društvu i sve,...
ali kako to već biva kad se nečemu previše raduješ,
moja princeza je od jučer na Sumamedu, upala grla,
tako da mi i nije bilo do izlaska...
Ušuškala sam je, nekako uspavala
i tek onda na djevojačku pod kočnicom kakva će noć biti mojoj princezi,
muž je ostao s njom i stalno sam očekivala poziv,
kad je zabava bila u punom jeku oko jedan, ja sam otišla doma
i čim sam izišla iz auta čujem je kako plače, o jubica moja,
kad me ugledala čvrsto me zagrlila i zaspala mi u naručju,
al ne zadugo jer se stalno budila!
Pitam muža što me nije zvao, a on kaže bilo mu žao da mi prekida izlazak!
Auf, danas mi je težak dan,
nemam više kondicije za ovakve noćne provode!
