utorak, 20.08.2013.

777

na pučini je sentiš jutro
slanu pokorilo ravan
sjemenje je ronilo u kapi
netko voljen, štovan, slavan
i bezdan što za njime zjapi.

i reče...braćo mila!
u grom se sabi vizije žestina...
raširenih ruku ,krila,
otkri djelo u luči krina,
ujedini čula, prokucaše bila,
život klecnu usred čina

kao da ga netko pecnu
naglo živac poskoči
iz groba se opet dignu

i protrlja svoje oči
te podrignu,
zatim ustade i dalje kroči.