Ja i Ivo, drugi put smo ostali sami jer je Čedo očekivao neki neodgodivi poziv, vezan za sasvim nešto drugo.
Ivo se bez Čede momentalno oslobodio te je sad on krenuo s postavljanjem pitanja:
-a ti si sa bloga ha?
-jesam.
-u vi na blogu ste žestoki jelda?
-nego šta!
-i vas smo nadzirali. donosio mi je Mlinarić iz VONS-a te najkritičnije izvatke pa sam nešto od toga i čitao i tako...
-a da? i kako to izgleda?
-pa nije lipo kad moraš takve stvari čitat o sebi...bila je ona neka...strip junakinja neka?
bilo je i inicijativa da se ti blogeri stave pod nadzor, ali ja sam rekao, gospodo,
osobno sam nazočio kada je g Clinton rekao Tuđmanu vezano za Feral Tribune:
-i u SAD-u izlazi tonu satire protiv mene, ali jedino pravo koje ja imam na to je da ih ne čitam.
Gledam ga u tu blefersku, uobraženu, karizmatičnu facu i ne znam bih li se smijao ili što?
-a koga si još čitao na blogu?
-pa iskreno, drag mi je bio onaj ćaknuti fratar...inćun?
-Gavun? fra dži?
-e...e taj. malo je preliberalan za moj ukus, al ipak mi je blizak ka Dalmatincu.
U tome trenutku shvaćam koliko je država u biti samo ideja, maska. Ne postoji čovjek,
koji jest država. Maska države kliznula je niz lice tog čovjeka i silinom one euforije kojom je
slavio ondašnje pobjede, prikovan je na dno dna. On unatoč svemu i dalje želi manipulirati,
dominirati...kakav glumac!?
Idemo dalje:D
-i šta da pišem o tebi? ima li smisla pisati o tebi? kakva povijest zna biti, ne bi me čudilo da ti za 100
godina ispadneš čak i pozitivac!?
-pa to će se neminovno pokazati. mene treba sagledati sa distance.
-da, da Ivo...znam ja da bi ti sad najrađe govorio sa distance...nego jedno pitanje me strašno zanima...
onako osobno...nevezano za naše memoare...?
-ukoliko budem mogao-odgovorit ću ti.
-kad si bio na tim balovima ,u tom luxuzu...u cijelom tom glamouru i sjaju...jel ti palo ikad napamet
da bi mogao završit ovdje, na čaju u kantini ?
-nikad.
-nego, di smo stali? prošlo je 20 minuta...upravo si potrošio 50 eura na ćakule...
-zapamti-nikad nisu samo ćakule! uglavnom, Mirjana nije podnosila Kosoricu, a meni je trebala
baš takva-glupa, odana i marljiva, u politici ne možeš bez takvih. Bili smo u punom jeku kampanje
lobiranja i ništa nije bilo preče od tog cilja. Taj dan je Kosorica imala živčani slom jer ju je bez pozdrava
i poruke, ostavio njezin ljubavnik, danski promatrač Elkjaer. Došao sam kod nje u popodnevnim
satima i bila je neutješna, a čekao nas je veliki posao. Sjeo sam do nje, obrisao joj suzu i nježno ju
poljubio. Bila je pomalo zbunjena, ali se smirila, a ja sam zavukao ruku pod njen šlafrok i prelazio
po njenim nogama. Imala je gaćice ispod kojih sam zavukao prst i počeo lagano trljati. Nikada to nisam
učinio sa njom, a znali smo se dugo. Nikada je nisam ni vidio golu. Zamišljao sam da možda među nogama
ima sijede dlake kao i na glavi...Dosegnuo sam erekciju i gledao sam ju kako se klanja i ne vjeruje šta joj se
dešava...prvi kurac države, u njenim je rukama...ona ga miluje, oblizuje po dužini kao lučku kad se topi...
najzad je raširila noge i prstima rastvorila usne nakon čega sam ušao u nju i slušao kako vrišti
-aaaaaaaahhhhhhh iiiiiiiiiiiiivooooooooooooo!!!!
svršio sam joj po faci ,dao joj mirisnu maramicu. bila je ponovo u stroju i mogao sam opet računati na nju.
sjetio sam se i tada Clintona i rekao: