Spuštali smo se kanjonom Zrmanje u pretovarenom tamiću. Sjedili smo na sanducima u kojima su
bile rakete za višecijevni bacač. Pušio sam i na ceradi nazirao prvu toplinu svitanja. Šutjeli smo i
cvokotali gedajući svatko u svome pravcu...razmišljajući o vikendu, o kući...o onome što nas očekuje.
Nošeni euforijom pobjedničke vojske, rušili smo sve standarde izdržljivosti. Peti dan u neprestanom pokretu:
idi, guraj, silazi, pucaj, ispaljuj, napreduj...nema stajanja kada vas u ratu krene. Stanete li kad vas krene,
okrenut ćete pilu naopako. Pružit ćete neprijatelju šansu da dođe do daha. Nema daha-gazi do kraja!
U dnu kanjona Zrmanje, istoimeno je selo. Nekoliko obiteljskih kuća i vrtače u okućnicama.
Iz jednog je dimnjaka kuljao slabašan, ugasli dim. Čini se da nema nikoga. Okruženo mračnim gudurama,
selo u dolini. Idemo u čišćenje. Prikradamo se u formaciji 8 binoma. Čini se da zaista nikoga u selu nema.
Ulazim u kuću iz koje je kuljao dim. Na stolu su 3 šalice kave. Sve 3 neispijene. Pogledam u regal i vidim
nekakve medalje iz NOB-a. Prikačim si orden na ribsovu košulju.
Uto začujem 1 teški udisaj ispod kreveta. Uperim kalašnjikov prema krevetu. Dječak 7 godina star,
iskoprca se iz kreveta. Plav i bljedunjav dječak, izrazito plavih očiju klečao je predamnom i izbjegavao
svaki eye kontakt. Sjeo sam do njega na krevet i mislim se mali koji te java sad donio tu, mogao sam te proparat
samo tako!? Mali...ufffff! Rekao mi je da se zove Siniša. Dao sam mu rambo kekse. Nisu mu bili nešto, ali je
pojeo jednoga. U to je ušao Zmija.
-opaaaa vidi ti maloga? di si ga naša?
-ispod kreveta.
Zmija prodorno pogleda Sinišu.
-mali di su ti čača i mati?
-nemam ih.
-kako nemaš? pa imaš nekog valjda? di ti je čača?
-poginija.
-kad?
-prije 7 godina.
-a kolko ti imaš godina?
-5.
-ahahaahhaahhaaaa pa kad te onda napravio?
Vrata zaškripe i pojavi se naš zapovjednik Miro. Izrazito miran i staložen tip. Uvijek je korak ispred svakoga:
-Zmija odma da si maloga presta zajebavat. Jeste dali malome soka?
-Jesmo.
-Vezista neka zove crveni križ i neka se maloga ukrca kod njih. Mali si dobro?
-Dobro sam.
-Nemoj se bojat.
Tako je to u svakome vodu. Postoje vitez i divljak. Pitanje je samo, koji će od dvojice nadvladati.