Tko je kralj...a tko pleše sam? Sve tajne ovog karnevala....tko će da zna?
*Think positive, stay postive* - Well, thnx for invitation
Mnogi se pitaju, vidim, odakle je među ove moje retke doputovala Sjeta....
Iskreno da vam kažem, nisam je zvala...nisam je željela.
Ali, baš kao mnoge stvari koje zadnje poželimo da nas prate u životu, tako se i ova Sjeta neprimjetno došuljala u moje Biće...i ne izlazi.
Ne želim reći da je zbog vremena.
Jer nije.
I lagala bih kad bih rekla da će uskoro sve biti u redu. Jer neće.
A uostalom, ja ne volim lagati.
Mnogo se toga događa u mojem životu.
Nisu to neke jako ružne stvari, ali su pomalo bolne...baš poput onih dosadnih komaraca koji mi se znaju uvući u sobu, pa me cijele noći ubadaju i zuje...
Takve su i te Stvari, nazovimo ih.
Pomalo dosadne i bolne, ali mogu reći da su mi pomogle složiti neke slagalice u mojoj glavi.
Tko bi rekao da i od komaraca možeš izvući nešto pozitivno? :)
*
Šetala je kišnom ulicom.
Pogledom uprtim u već napola promočene cipele, zapitala se, ima li smisla raditi još te korake, kad već ionako unaprijed zna da će kiša pobijediti.
I da će kući doći pokisla i mokra, i da će njene cipele biti uništene.
Čemu da potrči, baš kao i svi ljudi oko nje, da potraži neko suho sklonište, kad zna da je baš negdje napola puta čeka neka ogromna lokva u koju će ionako upasti jer će tražiti nešto suho.
Koje li ironije.
Prestala se opirati i svađati s tom prokletom kišom.
Produžila je dalje i opet počela neumorno koračati puštajući da joj se krupne kapi poslane iz sumornih, teških oblaka pridruže u njenoj tihoj Samoći.
Neumorno koračati...
Da...
Jer, znala je da vrijeme neće stati. Nikada.
I da će doći netko tko će je pogurnuti protiv njene volje, ako će stati, samo i na trenutak.
I zato je radije krenula sama.
Tko zna, možda joj kiša nešto novo prišapne ovog puta.
Koliko je ljudi plakalo pod ovim istim nebom, ili koliko ih se zagrljeno ljubilo pod ovim istim kapima koje sada s njom putuju.
Odšetala je kišnom ulicom, ostavljajući tek neznatan otisak svojih promočenih cipela.
A kiša je otišla za njom, prateći tragove njenih koraka, tiho joj pričajući sonate svojih snova.
