Tko je kralj...a tko pleše sam? Sve tajne ovog karnevala....tko će da zna?
Miris vanilije i propuh jesenske kise
Iako imam posla preko glave, moram procitat neku dozlaboga dosadnu knjizurinu etc., etc., ipak nisam mogla ne odoljeti da sjednem i upalim ovo kompjutersko čudo pa napišem koje slovce. Onako, tek da vidite da sam živa :)
Moram vam se malo i pohvaliti s komadom nakita koji ce uskoro postati samo moje vlasnistvo i naravno malo reklamirati slavnu Pinkeye (draga ovo cu ti naplatiti:).
Bube inace ne volim, ali tko moze odoljeti ovim preslatkim tockastim zivotinjicama?
Ha? Baci okeco
Ovdje kod mene kisica nesto rominja, propada i zezucka malo, ali svidja mi se. Bas tocno opisuje moje raspolozenje. Ponekad mi tako pase to lose vrijeme, onako sve oko mene huce i zavija, pada i grmi, a ja lijepo zavaljena u nekoj udobnoj foteljici i pijem kapucino od vanilije. I naravno, usput zamijenim dosadno zurenje u strop jos nekim dosadnijim poslom, poput citanja knjigice koja je sve samo ne zanimljiva.
Kad smo vec kod knjigica, nadam se da ste procitali «11 minuta» Paula Coelhe, jer ako niste, stvarno, ali najiskrenije, ne znate sto propustate.
Iako je citam vec po drugi put, mislim da ni stotinu puta ne bi bilo dovoljno procitati je koliko je potrebno da se otkriju iznenadjenja skrivena u svakoj, i najbeznacajnijoj recenici. Zato, ako nemate posla, dobru knjigu u ruke i da vidis kome ce bit dosadno!
Što jos ima novog? Kupila sam novi mobitel. :).
Da, da...Pa se sad malo pravim vazna i tako. :). Moja draga Nokijica sluzila mi je dobrih pet sest godinica bez ikakvog problema, ali vidjela sam da i njoj sirotici je vec dosta i da uporno zahtijeva povlacenje u mirovinu, pa je nisam vise htjela tlaciti i otisla do jednog tamo ducancica i kupila svojeg novog telefonskog ljubimca.
Beba moja :)
Sto jos?
Pa evo, dani idu, jesen je polako pred vratima, kuca svakome pod prozor svojim kapima kise i uvelim liscem pred pragovima kuca, ali ja se ne zalim. Pregurat cu to lose vrijeme u nadi da ce opet doci moje ljubljeno proljece.
I s njime leptirici, vrapci na krovu moje kuce (koji mi rade vise stete nego koristi), zuti maslačci i toplo sunceko.
Svasta se dogadja, ljudi dolaze i odlaze, kako iz zivota tako iz srca, da bi potom dosli novi. Iznenadjenja na svakom koraku, kako dobra tako losa. Necu reci da ima vise losih kako ne bi pokvarila reputaciju vjecne optimistice pa cu reci da i u tome necemu losem pronadjem neceg dobrog.
A sad, polako, tise, najtise, gasim kompjuter i saljem vam svima jedan jesenski, ali topli zagrljaj do iduceg posta koji, nadam se,
nece biti toliko opterecen glupostima poput ovog.
Mah-mah ;)*