Tko je kralj...a tko pleše sam? Sve tajne ovog karnevala....tko će da zna?
.::oh pizdarija::.
Znate li ponekad one situacije u kojima vam se osobe obracaju, a vi samo blagonaklono klimate glavom?
Ugodno vam je slusati, i u tom se trenutku slazete s njom, klimate i potvrđujete.
A kasnije, kad ostanete sami u svojim mislima, malo bolje razmislite o svemu onome sto vam je ta osoba rekla, osjecate da vam nije jasno kako ste se slozili s nekim stvarima koje vam sada uopce nisu privlacne.
Jesam li u tom trenutku imala neke druge misli u glavi, pa sam slusala s napola uha? Ili nisam bila u dovoljno realnom stanju da stvarno razmislim i donesem pravilan zakljucak?
A sto je najgore...onda osoba smatra da se vi s time slazete i kako vam je svejedno...
a vas i dalje kopa taj mali crv ljutnje na samog sebe, jer ste se iskljucili bas onda kad trebate reci ono sto mislite. Ili bar sutjeti ako se ne slazete...
uf.