četvrtak, 09.07.2009.

10. poglavlje - You can do it!

Evo Dakotice, napisala sam ga (:
Hvala ti na tvojoj upornosti
:**


-Daj se digni već jednom- čula sam glas koji je pripadao Tonyu

-Umm?- rekla sam

-Ako se digneš ideš doma- rekla je Vicky

Otvorila sam oči. U ovoj malenoj prostoriji stajalo je njih oko 10.Moj Roby Tony, Vicky, koja je stajala daleko od Starza (?), Nell koja mi je izgledala malo blijedo, J.J. , Bells, i Jo. Soba je sad izgledala još skučenije.

-Di je Nic?- rekla sam gledajući Nell, ali pogled Vicky, J.J. i Nell mi je sve govorio

-Ma nije joj dobro.- rekla je Vicky

-Dobro. Idemo.- rekla sam

Oni su nakratko izašli da se ja obučem u normalnu odjeću, odnosno uniformu, koju mi je donijela Vicky. Spremili smo moje ostale stvari o izašli iz bolnice. Još nisam tuda putovala, hodnici su bili lijepo uređeni. Vrata su se nalazila na 8 katu. Izašli smo u pusti hodnik i krenuli prema stubištu, te tim putem otišli do društvene za sve. Kad smo došli, zapanjio nas je čudan miris prirode. Znatiželjno sam pogledala Nic koja nas je ondje čekala. Zacrvenila se a ja sam se nakesila.

-Dođi- rekla sam i povela ju izvan društvene.

I ona je mirisala. Jako lijepo. Lavanda i tulipan. Mmmm.

-Pa?- pitala sam ju.

-Oh!- rekla je i zagrlila me te počela plakati

-Nic? Pa što..- rekla sam, obujmivši je rukama.

-Užasno me bilo strah. Mislila sam da ću umrijeti od straha. Bilo je prečudno.

-Koja je tvoja boja?- pitah

-Brončano zlatna- rekla je ponosno

-Jel boljelo?-

-Da je. Užasno. Ali nisam se mogla pomaknut. Ko da sam bila od kamena. Imam krila. Zlatna. Rekla mi je Kiele da su napravljena od živaca. Nitko ih nije smio dirat.- rekla je

-A kak si sad?-

-Ma dobro. Mirišljavo- rekla je

-Haha znala sam. To je zbog tebe, zar ne?-pitala sam

-Ako misliš na društvenu onda da.- odgovorila je

-Hahaha. Ma i ti cijela mirišeš. To je tvoja moć?- pitala sam

-Mda, ako u cijelosti razumiješ- rekla je

-Kako to misliš?- pitala sam

-Pa. Ja ti mogu upravljat mirisima. Znači mogu tebe pretvorit u nešto mirisno, ili smrdljivo. Već sam vježbala s Kiom- rekla je

-Uvau!-

Zatim sam se sjetila svog preobražavanja


Flashback

Odjednom sam osjetila kako me nešto obavija. Čula sam glasan tresak. Kao da je nešto odletjelo.. I još jedan.. Mislila sam samo na Alexa i na onu kuju Charnellicu. Odjednom se kraj mene stvorila Tishea.
-Ema, diši.. Moraš disati. Upravo doživljavaš preobražaj. Diši- rekla je, to meni nije ništa značilo. Ovaj bijes koji sam osjećala, bio je jači od mene.
-EMA DIŠI- viknula je. Osjetila sam kako me nešto podiglo s kreveta. Ona cjevčica je izašla iz mene i osjetila sam kako mi ruku oblijeva nešto toplo. Odjednom me presjekla bol na lopaticama. Osjećala sam kako nešto raste iz mene. Vrisnula sam. Oči koje su mi dosad bile čvrsto zatvorene sad su bila raširene u strahu. Ajme kako je sve blještavo. Hoću mrak! Osjetila sam da je nestalo topline na ruci no nisam mogla pomaknuti glavu da provjerim. Čula sam nečiji udah. Zatvorila sam oči jer sam osjetila još jednu bol u glavi.

End of flashback



Nikad nisam pitala koja je moja moć. Nell ima vatru, Nic prirodu. Ostale još ništa. Al vjerojatno nešto močno. Ali ja.. Zar ja nemam ništa?

-Ema?- javila se Nic budeći me iz transa

-Ha?- pitala sam još razmišljajući

-Daj, izluđuješ me. O čemu razmišljaš?-

-Ma ništa. E Nic. Idem ja. Aj reci ostalima da ne ću dugo. Moram nešto obaviti. Hitno je i nemam sad vremena ić k njima. Zapravo, možda će dugo trajati. Ne očekujte me rano- rekla sam, cmoknula je u obraz i otišla

-Ali tak si došla iz bolnice- čula sam kao viče za mnom

No nije bilo bitno. Morala sam otić van. Daleko iz dvorca. Negdje gdje ću imat samoće. I pozvat ću ju. Nek mi pomogne. Moram probati. Pa ne škodi, zar ne?

-Hej Ema! Dobrodošla!- čula sam Nessu i Giu

-Cure, ne sad, u žurbi sam. Javim vam se. Pusse!- viknula sam u prolazu i potrčale a one su se samo nasmiješile

Nadam se da ih nisam uvrijedila. Izašla sam iz dvorca i potrčala prema jednom jezeru. Tamo sada ne bi trebalo biti nekoga. Trčala sam uz rub jezera skroz na drugu stranu. Tu još nisam bila. Kad sam bila daleko stala sam. Pozvat ću je. Mora mi pomoći!

-Ovaj.. khm. Tishea?- viknula sam u prazno

PUFF

-Zvali ste Ema?- obratila mi se moja vjerna prijateljica.

-Mda. Trebam tvoju pomoć- rekla sam a ona je samo kimnula.


/…to be continued…/


Ljudi, moram vam priznati srce me boli kad spominjem one koji su otišli. Stračno.. Nedostaju mi..
Nessa.. Gia.. i mnogi drugi.. Ljudi aj sad se vratite.. :(

Volimv as. Nadam da ste uživali.

p.s. oprostite ako nekome nisam javila za post. To je zato što žurim na probu.

Pusaa

:**
19:44 | Komentari 8 | Print | ^ | On/Off |

<< Arhiva >>