Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se

Pacijent

subota, 07.04.2012.

Sip champagne with the rich and famous!

Harmonija života



Tako to ide.
Odmah ujutro šok, neka nepoznata, mlađa spodoba izlazi iz susjedinog stana.
Teta ima urednih četrdeset i koju kovanicu, a on je izgledao, kao da ima nekih osamnaest.
Jebi ga - povikala je.
Možda i jest, tko će ga znati, a možda joj je samo došao popraviti Vodokotlić, koji mi nije dao spavati cijelu noć. Uzdasi se doduše nisu čuli.
Moguće je bio loš ili je ona stvarno imala jastuk preko glave, što se moglo iščitati iz njegovog kurvinskog smješka. A možda… nisam kasnije došao na posao, kao neki dan, gdje su me svi pozdravljali s „Dobro jutro Direktore“; ili je to samo bujna mašta u pitanju, uzrokovana bujnim grudima ljepotice koja mi ih je nabijala u leđa, dok sam se vozio na posao.
Stražari su me samo pozdravili klimanjem glave, imajući prst na otponcu, ne bi li mi se tko prišuljao iza leđa, kao u nekim krimi-filmićima s pornografskim prizorima Policajaca.
I…. dođe kolega, unese mi se u facu te kaže, ma koji kurac to slušaš ?
Ja onako ostah pogleda telećeg.
A on će – ma donio sam ja nešto, a ti smanji to sa slušalica.
Sada već uho očekuje neku cool-mrak novu mjuzicu, a ona za
ista bijaše cool – ZIMA iz Vivaldijevih četiri godišnja doba…
Eto to je za nas intelektualce, a ne ovo tvoje nabijanje, od se sam drmaš, ko da imaš neku gadnu fibru.

- 07:44 - Komentari (11) - Isprintaj - #