22

petak

kolovoz

2008

Učini nešto


Neko se otima, pa ipak tone. Batrga se, grči, pocrveni u licu, ali ne pomaže. I pruža otpor i ljuti se, popušta sudbini, pa opet krene dalje, pokušava… O onim drugima, kojima sve ide lako i tek tako, nema smisla dalje ni razmišljati ni dalje ih spominjati. To je život. Profesor Bruno jedan je od onih smiješnih likova iz priča u kojima je život tragikomedija, a sve je zapravo u skladu. Jedino on ima drugačiji doživljaj. Ima osjećaj stalne nesigurnosti, gubitka, promašenosti, nedostatka pravih prilika i obilja neprilika … A ipak, ne predaje se i nastavlja dalje. Pravi antijunak. Radi sve po svom i živi prema okolnostima…

- Da, bio sam u mesnici, kupio sam meso, a potom i u pekari. Kupio kruh… Još nešto?

- Kupio si piletinu, a ne teletinu, kako sam rekla, kruh je kuruzni, a znaš da mi taj ne paše i… ma znaš ti… briga tebe. K'o da ne znam što ti je u glavi. Slama. Propuh.

- Da draga. Idiot sam. Kupio sam krivo meso, čemu nervoza? A što se kruha tiče… ima još integralnog od jutros, ja ću jesti ovaj loši kruh… kuruzni.

- Samo daj. A što ćemo sad? Jesti? Odmarati? Spremati večeru? Ili ovako pomalo uživati u večernjim raspravama? Možemo li učiniti nešto?

Bruno je prepoznao imperativ trenutka i krenuo prema vratima. Izašao je iz sobe, i iz života svoje supruge. Otputovao je u nepoznatom smjeru. Vratio se nakon nekoliko godina u približno slično vrijeme, doba godine i dana kad je otišao od kuće. Bila je subota. Sunce je pržilo duše i tijela šetača i djece u ranim poslijepodnevnim satima. Bruno se vraćao iz dućana nekako smireniji, stariji, ozbiljniji… a i prošlo je dosta godina.

Katarina je bila iznenađena, ali kao i uvijek, kontrolirala je emocije, čuvala ih za sebe. Osvrnula se i vidjela ga, pa nastavila brisati prašinu, kao da je sve u najboljem redu.

- I, kako je vani? Vruće? U dugim hlačama, dugim rukavima …? To samo ti možeš. I lijepo ti je. Dobrodošao i bolje se snašao.

- Bok. Sve OK. Meso je svježe. Mogli bi ga ispeći za večeru ili sutra za ručak. A i kruh je raženi. Jesi li još nešto htjela?

- Sladoled od malina s komadićima čokolade i šlagom… malo seksa u jutro i tak', uobičajene želje jedne prosječne žene. A ti? Želiš li ti štogod?

Bruno se skinuo i legao na krevet. Pogledom je pozvao Katarinu, a ubrzo potom ju počeo i ljubiti po vratu. To je oduvijek voljela. To ju je uzbuđivalo, jednostavno, od toga je gubila kontrolu. Bruno je napokon bio sretan, i nije razmišljao zašto. Ali, i to je život.

08

petak

kolovoz

2008

Kvar

- Stvarno si govnar, očajavala je Romana.

- Jesam, priznao je Tom. Čim se bavim s ovakvim govnima poput tebe, pomisli u sebi i otpuhne.

- Doveo si me tu, u ovu vukojebinu, takozvani otok najljepšeg zalaska sunca, a ni zalaska, ni sunca, mrak, kmica… hladnoća, štatijaznamštomesvespopalo i kaj? Samo mi još probaj prodati spiku kako si baš to i tako htio, kako sunce tek što nije izašlo… ti i tvoja poetska nadahnuća… jebemtisreću kad sam ju s tobom pošla iskati….

- Dobar monolog, hladno je zaključio Tom. No, ipak, moramo čekati jutro i prve ribare, koji će nam pomoći da se nekako dokopamo Komiže , pa ćemo se i malo odmoriti.

- Daj, ne seri. Kaj nemreš malo prekopati ovu krntiju od čamca? I ti si mi neko muško… ni najobičniji kvar na motoru nemreš popravit! A do jutra bum znorela i popizdila i najebal si k'o žuti… me razmeš, govnar jedan?!?

- Daaa? Začudio se Tom. I što ćeš napraviti? Baciti me u vodu? Ne bi me čudilo. Koliko si agresivna, s tolikim nabojem negativne energije… mogla bi me baciti do najbliže obale. A onda? Ostala bi sama. Možda je najbolje da ja otplivam po neku pomoć. Pa će naići valjda neki znalac, koji, osim što je muško, može i motor na čamcu popraviti. A možda bi i tebi mogao pomoći.

- Meni bi muškarac ziher pomogel i popraviti ovo govno od motora, a i ono, kaj si ti već zaboravil nakon ovih pet godina. Ali, znaš kaj, nemoj ti nikam plivati. Ostani tu. Bolje i tebe gledati, nego da sam sama u ovoj kmici. Kaj nemamo nikakve šibice, upaljač, bar da se nekaj vidi. Ovo oko nas je mrak k'o u mojoj pici.

- A tek u glavi, pomisli Tom.

- Onda, sranje. Čekanje do jutra, tu na ovih dva metra daski, čekanje da se nekaj dogodi, da nas neko pokupi… jebemti, baš sam sretnica.

- Samo ti nastavi, ja samo bućnem u vodu i otplivam dalje… počeo je ucjenjivati Tom.

- Ne buš ti nikam otplival, čvrsto ga je primila za ruku Romana i s nelagodom se osvrtala oko sebe pokušavajući naći bar neku svijetlu točku u potpunom mraku koji ih je okruživao.

- Jebi ga, ne mogu ni pobjeći, osuđen sam provesti ostatak vremena s tobom, ha-ha, pokušavao se šaliti Tom.

- Znaš kaj, šljagu ti bum zviznula, pa buš dobar, norc jedan. Jebe se tebi…

- Točno jebe mi se, ali ti sigurno sad nisi raspoložena, kao ni proteklih sedamdeset i devet puta kad sam htio…

- Daj, Tomek, budi dobar, lepo te prosim, dala ti bum ujutro sve, samo me sad pusti na miru i ne miči se od mene. Budi miran i budi tu. Kužiš?

- Zahtjevna si, uvijek s originalnim zahtjevima – budi tu i ne miči se, ali pusti me na miru.

- Kaj sad tu nešto sereš, samo te tražim da me ne zajebavaš, nije mi dosta straha i muke u ovoj vukojebini od mraka…, pa sad još i ti.

- Da. Jadna ti… zamišljeno je pogledao u mrak, u suprotnom smjeru i otpuhnuo još jedan dim.

Jutro je donijelo nešto malo svjetla. Obrisi pećine, ali i mirne pješčane uvale počeli su se razaznavati. Motor i dalje nije radio, ali su vesla pomaknula čamac bliže uvali, a izlazak iz pećine otvorio im je nove vidike.

- Tomek, pa mi smo napravili samo pol kruga oko otoka i našli se na drugoj strani. I to mi je izlet. Pa vidi, tu smo se jučer sunčali…

- Da. A onda se dogodio kvar.

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se